Profesorka farmakologije i kliničke farmakologije Medicinskog fakulteta u Beogradu Ljiljana Gojković Bukarica rekla je da postoje stroga pravila pri uzimanju vitamina i suplemenata, i da rizikujemo zdravstvene probleme ako ih se ne pridržavamo.
Vitamin D ili C, cink, sve su to supstance o kojima mnogo slušamo prethodnih godinu i po dana zbog jačanja imuniteta, ali je profesorka rekla da su brojne zablude vezane za njihovo uzimanje opasne.
"Nije baš tako jednostavno, da samo uzimamo vitamine i jačamo imunitet. Moramo biti svesni da je naš imuni sistem vrlo usporen, došli smo do tog stadijuma da je globalno takva situacija i to nije lako promeniti, uspavani imuni sistem. Pored vitamina, to podrazumeva jedan novi način života a to bih preporučila sada, naročito tokom korone, ako ljudi imaju vremena da se tome ozbiljnije posvetite", rekla je ona.
Nema suplemenata koji će zameniti vitamine koje unosimo kroz hranu, rekla je ona. Pročitajte i koje namirnice sadrže najviše vitamina D!
"Najvažniji su vitamini preko ishrane, nema tih tableta koje će zameniti ishranu! Ako pričamo o smanjenom vitaminu D, njega bi trebalo unositi do 1.000 jedinica dnevno. Dobre su forme lipozomalnog vitamina D jer brže ulazi u organizam, ali veće doze podrazumevaju da prvo uradite kontrolu vitamina u krvi, možete da se predozirate. Ima vitamina kojima ne možete, vitaminom D možete, kao i vitaminima A i E. Onda vitamin odlazi u svoju suprotnost, više šteti nego što koristi", rekla je profesorka.
Ako uzimamo 1.000 jedinica dnevno, možemo piti suplemente dugo, "dok ne grane Sunce pa ga nadoknadite", rekla je profesorka.
"Stalno su vam uz to potrebne namirnice koje imaju antioksidativno dejstvo, najbolje vitamin C u limunu i drugom voću i povrću. Arapi na pet minuta cede limun pa ga uzimaju na kašičicu, mnogo je tako bolje nego uzeti ga odjednom. Vitamin C je najbolje uzimati kroz hranu, ako je to nemoguće ne uzimajte više od 250 do 500 miligrama", rekla je ona.
"Vitaminu je potreban aktivan transporter koji ga ubacuje u ćelije, tu postoji određeni kapacitet. I šta ako smo uzeli više? Taj vitamin odlazi u urin, pravi kamenje u bubrezima i diže kiselost urina. Tada se naseljava kandida, a može i da se ošteti efekat lekova koje pijemo. Kiselost ometa apsorbovanje određenih lekova. Zamislite ako uzimate ogromne doze aspirina i vitamina C? Dobićete kandidu, to se dešava u bolnicama, ona se vratila u naše bolnice", rekla je ona.
Cink nema potrebe uzimati ako ste zdravi, upozorila je profesorka.
"Deci su preporučljive manje doze cinka, ali on zapravo preko tamo nekih svojih kanala inhibira replikaciju virusa. To je neko njegovo dejstvo za koronu, uzima se u napadu virusa, mi nismo uzimali ranije ove količine cinka, to ne bih savetovala", rekla je profesorka Medicinskog fakulteta.
"U crevima žive bakterije, mi imamo milijardu i nešto ćelija, a njih je tri milijarde. One su dobre, i nasleđujemo određene sojeve bakterija, naš mikrobiom je kao jedan odvojeni univerzum. Sprečavaju ulazak otrova, regulišu šećer, imunitet i um. I šta ako narušimo mikrobiom? A narušićemo ga ogromnom količinom antibiotika. Bakterijama treba dve godine da se vrate, ne smemo to potcenjivati", rekla je ona.
(MONDO)
"Bilo je čudnih odluka...": Drčelić se oglasio nakon poraza Zvezde u Evroligi!
Partizan u ABA mora da dobije pojačanje: Željko mu našao ulogu, da ne bude prvi precrtan!
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
Smeštaj već od 1.200 dinara! Ova planina u Srbiji je pravi raj na zemlji, a idealna je za vikend odmor