AKO VAM GLAVA "PUCA" UJUTRU, NIJE SAMO ZBOG VREMENA! Lekari otkrili šta stoji iza MIGRENA i zašto se toliko ljudi žali

Među meteoropatskim reakcijama posebno su se izdvojile nesanica i glavobolja, a sve veći broj ljudi se žali na jutarnje migrene. Posle višednevnih prolećnih temperatura i pada temperature za oko 10 stepeni i u bioprognozi RHMZ se navodi da su moguće meteoropatske reakcije u vidu glavobolјa.

Istovremeno loš san i niska energija nisu povećali rizik od popodnevnih glavobolja. Umesto toga, stresan dan sa puno energije povećao je rizik od migrene kasnije tokom dana za 17 odsto. Ovi rezultati istraživanja ukazuju da nam vreme kada dobijemo migrenu može pomoći da otkrijemo njen osnovni uzrok. Učesnici studije su tokom dve sedmice da bi izmerili rezultate nosili posebne uređaje koji mere aktivnost tokom spavanja. Vodili su i digitalne dnevnike energetskih skokova, stresa, anksioznosti i opšteg raspoloženja. "Ova studija nije pronašla vezu između anksioznosti, depresije i rizika od migrene. To ne znači da problemi sa mentalnim zdravljem ne mogu doprineti glavobolji, ali izgleda da ih nije bilo među ovom grupom", objavio je "Mind Body Green".

Preraspodelom obaveza protiv glavobolje

Dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine, kaže za "Blic" da nije uvek promena vremena i predstojeća vremenska prilika ili neprilika okidač za glavobolje i nesanicu ili nervozu i bolove u kostima, već to može da bude način života koji vodimo i dugotrajno nepoštovanje osnovnih životnih navika što dovodi u stanje kada i najmanja promena u atmosferi utiče na nas.

"Ako se očekuju promene vremena, bilo da su nagle ili u kraćem ili dužem vremenskom periodu, treba organizam rastereti, a to možemo činiti preraspodelom obaveza. Ono što se baš mora, neka se uradi, a ono što se ne mora odmah uraditi neka se ostavi za kasnije, drugi dan, kada organizam bude imao manje problema da se izbori sa promenom vremenskih prilika. Fizički napor se mora svesti na manju meru da se organizam nepotrebno ne angažuje. Moramo da se ponašamo tako da olakšamo svom organizmu", kaže dr Dragaš.

Ističe da stres ima jednu od ključnih uloga u svemu tome. Samim tim, ako napravimo dobru preraspodelu obaveza, stres će biti manji, a onda su i mogućnosti za migrenu manje. "Sa manje stresa ili bez njega imaćemo više snage da postignemo ono što se od nas traži. I u psihičkom smislu bićemo značajno bolje", kaže dr Zorica V. Dragaš.

Kako kvalitetan san smanjuje stres

Doktorka Dragaš napominje da je kvalitetan san izuzetno važan za sve koji žele da izbegnu meteoropatske reakcije, a među njima i glavobolju i nesanicu. "Ako spavamo nekvalitetno, možemo da spavamo i jako dugo, ali ako je san nekvalitetan, onda to nije dobro za nas i nije dovoljno. Veoma je važno kada spavamo. Ukoliko je to moguće, ako profesija nije povezana s noćnim radom, onda noć treba provesti u odmoru i spavanju. Uvek i za svakoga je bitno da tokom noći ima restituciju i regeneraciju ćelija i tkiva. Bez njihovog obnavljanja nema dobrog imuno-sistema", objašnjava dr Dragaš. Noćni san mora da bude najkraći šest sati, za prosečnog čoveka treba da bude šest do osam sati i jako je bitno da bude u kontinuitetu.

Ne preskačite faze sna, nema dubokom sna bez uvoda

Dr Zorica V. Dragaš napominje šta je važno za dobar san:

• Mlađima savetujem, ako ne mogu nikako drugačije, da barem na spavanje odu pre ponoći
• Najbolje bi bilo da legnu oko 22 sata, eventualno do 23 sata, jer najdublja faza spavanja traje od 23 do 03 sata posle ponoći
• Zato je važno na spavanje ići u 22 sata da bi imali uvod u najdublju fazu, jer ne možemo odmah zaspati dubokim snom
• Ako se to vreme malo pomeri za mlade nije strašno, ali je vrlo štetno ako se iz noći u noć ponavlja odlazak u krevet u sitne sate
• Na taj način se organizam iscrpljuje, budi se umoran, neraspoložen, često uz glavobolje
• Tada se smanjuju i fizičke i mentalne sposobnosti

"Kada to traje, organizam to sakuplja i lako je da nas u takvom stanju neko na poslu nasekira i da nam ne prija ni promena vremena", kaže dr Zorica V. Dragaš.

Ko je najosetljiviji na promenu vremena i savet specijaliste

Na promene vremena najosetljiviji su hronični bolesnici, a među njima su na prvom mestu oboleli od krvnih sudova i srca, osobe koje imaju oscilacije krvnog pritiska, zatim oboleli od plućnih bolesti i disajnih puteva, mentalno nestabilni, psihijatrijski bolesnici, mala deca, stariji ljudi i dijabetičari sa neregulisanom bolesti.

"Kod ljudi koji imaju česte promene nivoa šećera u krvi, javlja se i agresivnost i neraspoloženje. Za hronične bolesnike je savet da redovno uzimaju terapije i da se u slučaju da se ne osećaju dobro obrate svom lekaru za savet i pomoć. Treba svi da obraćamo pažnju na ishranu, da se ne prejedamo, da jedemo što više sezonske namirnice i da jela ne pripremamo u dubokom ulju, da ih ne pržimo. U skladu sa vremenom treba da se oblačimo, važan je i kvalitet vazduha u prostoru u kom boravimo i napolju, dovoljno kvalitetne vode treba piti svakodnevno i pratiti napomene, najave i upozorenja meteorologa i bioprognostičara", kaže za "Blic" dr Dragaš.

Visok krvni pritisak javlja se i kod mlađih osoba

Podsetimo, o uzrocima glavobolje i nesanice govorio je za medije i dr Zoran Krulj, portparol Zavoda za hitnu pomoć u Novom Sadu. Prema njegovim rečima prethodnih dana, prošle sedmice, lekari su imali podjednak broj intervencija tokom dana i noći, nešto više ipak po danu i to "govori u prilog brojnim meteoropatskim reakcijama koje se pojavljuju uglavnom u noćnim satima i manifestuju se kod zdrave populacije pojavom nesanice, glavobolje, vrtoglavice, vrlo čestog nemira kao i pogoršanjem psihijatrijskih pacijenata". Krulj je rekao da je kod mlađih populacionih grupa karakteristično da je, u grupi od oko 35 godina života, bilo pacijenata koji do sada nisu imali verifikovane vrednosti visokog krvnog pritiska i koji su se uglavnom žalili na glavobolje.

Promena temperatura okidač za pacijente

Krulj je rekao da su ove promene u temperaturama zapravo okidač za sve pacijente. Faktori rizika su brojni. Dodatno ih otežavaju stres, umanjena fizička aktivnost i veća količina hrane u ovo doba godine.

Kada i zašto treba da merite pritisak

"Zdravom organizmu potrebno je bar nedelju dana da se prilagodi vremenskim oscilacijama. Ukoliko neko ima uporne glavobolje, savetovao bih da svakog jutra, odmah po ustajanju, izmeri vrednost krvnog pritiska. Jedino je ta jutarnja vrednost merodavna i relevantna. Treba je pratiti nekoliko dana i ukoliko se ustanovi da su vrednosti povišene, obavezno treba otići kod lekara da se to dijagnostifikuje. Dodatno, treba svesti dozu stresa na minimum", poručio je dr Krulj.

BONUS VIDEO:

(Blic/MONDO/T.V.)