Uznemireni ste, napeti i razdražljivi. Uzbuđujete se zbog sitnica, osećate se preopterećeno i na poslu i kod kuće. Niste u stanju da razmišljate sabrano, jasno i razborito. Rastreseni ste, zaboravni, dekoncentrisani. Umorni ste i iscrpljeni. Fali vam energije. Ne možete da se opustite. Osećate stalan pritisak. Na “ivici” ste. Spavate loše, isprekidano, ustajete rano, ustajete umorni. Malo vas šta može obradovati. Nezainteresovani ste, bezvoljni, nemotivisani… Niste pogrešili, ono što opisujete naziva se stresom.
Stres angažuje ceo organizam i dovodi do aktivacije i hiperaktivacije kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema. Može se manifestovati različitim fizičkim tegobama: glavoboljom, izraženom napetošću mišića vrata i leđa, podrhtavanjem ruku, kožnim promenama, stomačnim simptomima, osećajem gušenja, lupanjem i preskakanjem srca…
Kada je stresno stanje prolongirano, kada je organizam preopterećen u dužem vremenskom periodu, može doći do nastanka psihosomatskih bolesti koje predstavljaju telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima. U ove bolesti ubrajamo: povišen krvni pritisak, astmu, hipertireozu, čir želuca, ulcerozni kolitis, psorijazu, vitiligo, alopeciju areatu, šećernu bolest, infarkt srca, moždani udar, maligne bolesti…
Ovo je nekoliko saveta za borbu protiv stresa:
- Nemojte preuveličavati male probleme. Promenite perpspektivu, promenite ugao posmatranja.
- Izbegavajte stresne situacije boljim planiranjem: uzmite više vremena za obavljanje poslova tako da ne morate da žurite. Isplanirajte dan tako da gospodarite svojim vremenom, a ne ono vama. Naučite da kažete “ne” kad ste preopterećeni. I naučite da kažete “da” malim i malo većim zadovoljstvima.
- Nemojte se opterećivati porazima i neuspesima iz prošlosti.
- .Nemojte brinuti o stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti, jer nam znanje o budućnosti nije dato. Usmerite se na sadašnjost. Živite sada i ovde.
- Nađite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana. I nemojte zbog toga, da se niste usudili, imati grižu savesti!
- Hranite se zdravo. Ishrana sa mnogo žitarica, povrća i voća, uče nas nutricionisti, pojačava otpornost na stres.
- Razgovarajte sa dragim osobama. Nekada je dovoljno samo to da vas neko sasluša, da vas neko čuje. Neka oni koje volite, znaju da ih volite. Pokažite im to i rečju i delom i telom.
Evo i nekih saveta kako prevazići stres, a koji se nalaze u psihijatrijskim i psihološkim knjigama?
1. Prihvatanje teškoća sa humorom. Uvek imajte na umu reči onog genijalnog italijanskog oskarovca: "Smeh spašava od užasa".
2. Premeštanje pažnje na druge sadržaje, kao što su umetnost, hobiji, kućni ljubimci, putovanja.
3. Tehnike relaksacije, kao što su joga, autogeni trening, meditacija.
4. Bavljenje netakmičarskim sportom. Birajte: lopta ili reket, teren ili bazen, dvorana ili poljana.
Ipak, ako vam ništa od navedenog ne pomaže, potražite stručnu pomoć, savetuje dr Nebojša Živković iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", piše na sajtu klinike.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.B.)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji