Pored toga što izazivaju neželjene efekte poput ubrzanog rada srca, visokog krvnog pritiska i nervoze, mogu da dovedu i do ozbiljne zavisnosti - što možemo da vidimo kroz ponašanje Viktorije Ratlif, lika iz serije "Beli lotos". U mnogim scenama serije, Viktorija uzima lorazepam, lek protiv anksioznosti, u kombinaciji sa vinom tokom večere. Odmah nakon toga postaje očigledna zastrašujuća kombinacija nervoze i pospanosti.
"Nemaš dovoljno lorazepama da izdržiš nedelju dana u Wellness centru?", ironično komentariše njena ćerka Pajper.
Šta je lorazepam i zašto je opasan?
"Beli lotos" nije jedini primer predoziranja lorazepamom. Nova serija The Pitt bavi se lekom librium, koji takođe pripada grupi benzodiazepina. Ipak, stručnjaci upozoravaju da to nije samo "fikcija" - lekovi poput lorazepama poznati su po visokom potencijalu za izazivanje zavisnosti, a simptomi apstinencije mogu da budu teški, pa čak i fatalni.
"Zloupotreba benzodiazepina nije retkost u stvarnom životu. Poslednjih godina, istraživanja su pokazala da je problem mnogo ozbiljniji nego što su lekari ranije pretpostavljali", kaže dr Ian K. Nil za "Njujork tajms".
Benzodiazepini, poznati i kao "smirivači", koriste se za lečenje anksioznosti, paničnih napada, nesanice, ali i kod odvikavanja od alkohola. Za razliku od antidepresiva, kojima treba nekoliko nedelja da počnu da deluju, benzodiazepini deluju brzo, što ih čini privlačnim za one koji traže trenutno olakšanje - na primer, tokom letenja avionom.
Međutim, kako objašnjava doktorka Ljudmila De Faria iz Američkog udruženja psihijatara, tolerancija se razvija već posle nekoliko nedelja redovne upotrebe, čak i ako se lek koristi u skladu s lekarskim uputstvom. Problem dodatno komplikuje činjenica da neki lekovi, poput diazepama i klonazepama, ostaju duže u organizmu, dok se drugi, poput alprazolama, brže razgrađuju.
"Ljudi često to ne znaju. Zato uzimaju više doza, ne shvatajući da se lekovi gomilaju u organizmu i rezultat je da deluju kao da su popili nekoliko pića", kaže De Faria.
Zvuči gotovo zloslutno da je u SAD 2019. godine izdato oko 92 miliona recepata za benzodiazepine, a najčešći korisnici su bili ljudi između 50 i 64 godine. Zbog sve češće zloupotrebe, Uprava za hranu i lekove je 2020. godine izmenila uputstva za ove lekove.
"Ali čak i kada lekari upozore na rizike, to često ostaje apstraktna informacija za pacijente, sve dok se lično ne suoče s posledicama", kaže dr Nil.
Kombinacije s alkoholom i drugim lekovima mogu da budu fatalne
Dodatni problem je što mnogi pacijenti uzimaju više lekova istovremeno. Kombinovanje benzodiazepina sa drugim sedativima, poput tableta za spavanje ili antihistaminika, može da pojača efekte i izazove ozbiljne komplikacije. Ako se uz to konzumira alkohol ili kanabis, rizik je još veći, jer svi ti sastojci deluju kao depresori na centralni nervni sistem i mogu ozbiljno da ugroze disanje.
Starije osobe su posebno osetljive, upozorava dr Nil, jer s godinama telo sporije razgrađuje lekove, pa oni duže ostaju u organizmu. Takođe, mogu da izazovu delirijum kod osoba sa demencijom i povećaju rizik od padova i saobraćajnih nezgoda.
"Zbog svega navedenog, benzodiazepini se obično prepisuju na kraći vremenski period - maksimalno četiri nedelje, a u slučaju hroničnih stanja koriste se kao krajnja opcija", kaže dr Nil.
Ne smete naglo da prestanete da uzimate ove lekove
Prema istraživanju iz 2019. godine, skoro 20 odsto korisnika benzodiazepina zloupotrebljava ove lekove. Ako se razvije zavisnost, apstinencija može da bude izuzetno teška zbog intenzivnih simptoma: nesanica, nervoza, pojačano znojenje, ubrzan rad srca, povišen pritisak, stomačni problemi, uključujući mučninu i suvo povraćanje. Zbog toga terapija ne sme naglo da se prekine - doza mora postepeno da se smanjuje, najbolje uz nadzor lekara.
"To je kao da spuštate avion - mora se raditi polako i pažljivo", slikovito objašnjava psihijatar dr Džon Torus iz Bostona.
Tokom tog perioda, pacijentima se savetuje da uspostave kvalitetan ritam spavanja, promene navike i uključe se u terapiju za anksioznost. Ako je potrebno, može da se koristi klonidin - lek koji olakšava fizičke i psihičke simptome krize.
Lek nije rešenje, već privremeno olakšanje
Stručnjaci naglašavaju da, umesto da se oslanjamo na lekove, ključno je pronaći i rešiti osnovni uzrok anksioznosti - bez prečica koje često vode ka dužem i težem putu izlečenja.
BONUS VIDEO:
