U Srbiji nema slučajeva zaraze od ešerihije koli, od koje je u Evropi umrlo 19 osoba, izjavili su Tanjugu medicinski stručnjaci. Ipak, neophodno je sprovoditi redovne higijenske mere koje podrazumevaju detaljno pranje voća i povrća, kao i termičku obradu namirnica.

Epidemiolog i načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta "Batut" dr Jelena Obrenović kazala je Tanjugu da u Srbiji nije registrovan nijedan slučaj infekcije posebnom grupom crevne bakterije - enterohemoragijska ešerihija koli (EHEC) zbog koje su mnoge države uvele mere predostrožnosti.

Ona je istakla da se u slučaju epidemije u Nemačkoj radi o ešerihiji koli koja ulazi preko mukoze (površinskog sloja zida) creva i da ono što predstavlja problem ove grupe jeste da ona produkuje takozvani šiga lajk toksin, nešto slično vrsti toksina koju proizvode i šigele.

Prema rečima dr Obrenović, taj toksin preko mukoze creva prolazi u krv i na taj način dospeva do bubrega zbog čega kod tog oboljenja, u težim slučajevima, može doći i do otkazivanja bubrega.

Ona je objasnila da je ešerihija koli velika grupa bakterija od kojih su neke bezopasne, a neke mogu izazvati veoma ozbiljna oboljenja.

Govoreći o merama prevencije, ona je naglasila je na prvom mestu higijena ruku, a naročito posle kontakta sa životinjama, jer su "rezervoar" ove bakterije životinje i to krupna stoka, goveda, telad...

Kada je reč o načinu lečenja takve infekcije, načelnik Klinike za infektivne bolesti na VMA prof. dr Darko Nožić je kazao da je najvažnije javiti se u bolnicu na vreme kako bi se dobila infuzija, ako je u pitanju težak oblik zaraze.

"Najveća greška je uzimanje lekova na svoju ruku koji sprečavaju proliv jer se otrovi još više talože u organizmu. Ne treba se nikad sam lečiti i treba se javiti lekaru kako bi on odredio terapiju", kazao je dr Nožić, dodajući da je prvi simptom koji ukazuje na ešerihiju krvav proliv.

On je naveo da bolest može proteći sa blagim simptomima, a postoje i teški simptomi, jer se luče otrovi u creva i tako prodiru kroz organizam pri čemu, kako je rekao, može otkazati rad bubrega.

Na pitanje da li je takva vrsta bakterije primećena i ranije, dr Nožić je rekao da je postojala, ali da nije bila tako teškog oblika kao sada u nekim evropskim zemljama, jer se razvilo više toksičnih dejstava.

Kada je u pitanju kontrola voća i povrća koje se uvozi, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Nenad Vujović je kazao da se redovno sprovode kontrole proizvoda na domaćem tržištu i da su poslednja ispitivanja pokazala da ne postoji mikrobiološka kontaminacija.

On je rekao da najpre kontroli pristupa fitosanitarna inspekcija, odnosno prvo se pregleda dokumentacija o zdravstvenom stanju pošiljke, koje obuhvata i pregled prevoznog sredstva i ambalaže, a zatim se uzimaju uzorci za ispitivanje prema propisanim procedurama.

"Na osnovu dobijenih rezultata samo onim proizvodima koji analize potvrde da su bezbedni, dozvoljava se uvoz i stavljanje na domaće tržište", kazao je Vujović.

Svetska zdravstvena organizacija navela je da su preliminarna genetska ispitivanja pokazala da je taj soj mutant dve različite bakterije ešerihije koli i da poseduje letalne gene, čime se može objasniti zbog čega je zaraza u Evropi tako širokih razmera i opasna, prenela je agencija AP.

Od 19 žrtava ešerihije koli, jedna osoba je iz Švedske koja se nedavno vratila iz Nemačke, a 18 smrtnih slučajeva je zabeležno u Nemačkoj.

Prema podacima regionalnih zdravstvenih vlasti, zaražno je više od 2.000 ljudi sa simptomima kao što su stomačni grčevi, proliv, povišena telesna temperatura i povraćanje.

Izvor zaraze smrtonosnom bakterijom ešerihija koli EHEC, koja se iz Nemačke proširila u 12 zemalja i odnela živote 19 ljudi, pre treba tražiti u mesu nego u povrću, kako se do sada smatralo, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Donato Greko, stručnjak SZO, izjavio je za italijanski list "Republika" da se bakterija inače nalazi u crevima goveda i da je zbog toga moguće da se nađe u sirovom mesu i jelima kao što je tartar biftek ili u nedovoljno ispečenim hamburgerima.

"Tako opasni crevni bacili, kao što je i ešerihija koli, nisu nikada nađeni u voću ili povrću", naglasio je Greko i dodao, da bi, ako se ispostavi da je izvor zaraze govedina, to moglo da se dovede u vezu sa "oplemenjivanjem" stočne hrane antibioticima, zbog čega bakterije postaju sve otpornije na antibiotike.

Nemački ministar zdravlja Danijel Bar danas je ponovo upozorio građane da izvor zaraze još nije lociran i da vode računa o higijeni. On je za "Rur nahrihten" izjavio da je povrće - paradajz, krastavci i zelena salata - još uvek pod sumnjom i da ga ne treba jesti, pogotovu ne na severu Nemačke, preneo je Dojče vele.

Naučna testiranja ne potvrđuju hipotezu da se iza zaraze smrtonosnom bakterijom u Nemačkoj i još nekim zemljama kontinenta krije kontaminirano povrće, objavila je u petak Referentna laboratorija Evropske unije za ešerihiju koli u Rimu.

Stručnjaci iz Rima smatraju da se ovog puta ne može govoriti o bakteriji mutantu, već o "soju koji je nastao akvizicijom novih gena".

Da bi se izbegla infekcija dovoljno je slediti osnovna higijenska pravila u kuhinji, poručuju iz ove laboratorije - prati ruke posle manipulisanja hranom i voditi računa da noževi budu čisti.

(Tanjug)