Masti su važan deo ishrane. One su koncentrisan izvor energije, pomažu u transportu vitamina i, kada se skladište u telu, štite organe i pomažu da nam bude toplo. Postoje dve glavne vrste masti koje unosimo - zasićene i nezasićene (mononezasićene i polinezasićene) - koje se razlikuju po hemijskom sastavu.
Ove masti različito utiču na naš organizam. Dobro je poznato da obrok bogat zasićenim mastima, poput pice za poneti uveče, može da bude štetan za krvne sudove i zdravlje srca. A ti efekti ne pogađaju samo srce. Mozak ima ograničene zalihe energije i oslanja se na stalno snabdevanje krvlju koja prenosi kiseonik i glukozu, kako bi održavao normalnu funkciju.
Kakvu ulogu ima ishrana?
Nakon obroka bogatog zasićenim mastima, nivo masti u krvi raste i dostiže vrhunac otprilike nakon četiri sata. U tom periodu, krvni sudovi postaju krutiji i gube sposobnost opuštanja i širenja, što otežava protok krvi kroz telo. Međutim, malo se zna o tome šta se tada dešava u mozgu i koliko je dobro zaštićen njegov dotok krvi.
Da bi se to ispitalo po prvi put, angažovano je 20 mlađih muškaraca (18-35 godina) i 21 stariji muškarac (60-80 godina). Merili su funkciju krvnih sudova povezanih sa zdravljem srca i mozga pre i četiri sata nakon obroka bogatog zasićenim mastima, piše The Conversation, portal na kom članke objavljuju akademski stručnjaci i istraživači.
Procenjivali su koliko krvni sud u ruci može da se proširi kao odgovor na povećan protok krvi. Da bi procenili kako krvni sudovi u mozgu reaguju na promene krvnog pritiska, učesnici su radili čučnjeve sa sopstvenom težinom. Ultrazvukom je praćen protok krvi tokom oba testa.
Test-obrok bio je milkšejk koji je u potpunosti bio od masne pavlake. Piće je sadržalo 1.362 kalorija i 130 g masti, što odgovara masnoći tipičnog brze hrane.
Rezultati su potvrdili su ranija istraživanja - obrok bogat mastima smanjuje sposobnost krvnih sudova povezanih sa zdravljem srca da se prošire, i kod mlađih i kod starijih učesnika. Ovo smanjenje negativno je uticalo na sposobnost mozga da amortizuje promene krvnog pritiska. Efekat je bio izraženiji kod starijih (za oko 10 odsto), što sugeriše da su njihovi mozgovi osetljiviji na ovakav obrok.
Iako nisu direktno proučavali dugoročne efekte na mentalne funkcije, prethodna istraživanja su pokazala da ovakav obrok povećava nivo slobodnih radikala (nestabilnih molekula koji oštećuju ćelije) i smanjuje nivo azot-monoksida (molekula koji pomažu opuštanje i širenje krvnih sudova, kako bi prenosili kiseonik i glukozu).
Klinički značaj
Iako povremena masna hrana verovatno ne može sama da izazove ozbiljnu štetu, rezultati pokazuju da i samo jedan takav obrok ima trenutni efekat na telo.
Studija naglašava važnost ishrane sa malo zasićenih masti, radi zaštite ne samo srca, već i mozga. Ovo je posebno važno kod starijih osoba, čiji mozak izgleda da je osetljiviji i koji su već u povećanom riziku od moždanog udara i neurodegenerativnih bolesti.
NHS preporučuje da muškarci ne unose više od 30 g zasićenih masti dnevno, a žene ne više od 20 g. Ipak, mnogi od nas to često premašuju, naročito vikendom, uz hranu za poneti, obroke u restoranima ili brzu hranu.
O ovoj temi još mnogo toga treba otkriti. Zdravstvene smernice preporučuju zamenu zasićenih masti polinezasićenima, koje se nalaze u hrani poput masne ribe, oraha i semenki, a koje su povezane sa boljim zdravljem srca i mozga na duže staze. Ipak, ne znamo kako mozak reaguje na jedan obrok bogat polinezasićenim mastima.
Takođe, ne znamo kako ženski mozak reaguje na obrok bogat mastima, što je važna praznina u saznanjima, jer žene u kasnijim godinama imaju veći rizik od moždanog udara i demencije u poređenju sa muškarcima.
Studija podseća da ishrana ne utiče samo na dugoročno zdravlje, već deluje na telo i mozak u realnom vremenu. A kako sada učimo - kada je u pitanju zaštita mozga, svaki obrok može da bude važan.
BONUS VIDEO:
