- Ljubiša Samardžić preminuo je 2017. nakon borbe sa tumorom na mozgu i leukemijom.
- Tumor mozga izaziva simptome poput glavobolje, vrtoglavice i slabosti.
- Leukopenija i hronična limfocitna leukemija ozbiljno ugrožavaju imuni sistem.
Ljubiša Samardžić, omiljen među generacijama gledalaca na jugoslovenskim prostorima, rođen je u Skoplju 19. novembra 1936. godine, a preminuo je 8. septembra 2017. godine u 81. godini. Beogradski mediji preneli su tada da se borio protiv teške bolesti. Omiljeni srpski glumac, reditelj i producent proveo je gotovo mesec dana na bolničkom lečenju u Kliničkom centru Srbije, na Odeljenju hematologije, jer je njegovo zdravstveno stanje bilo izuzetno loše.
Od čega je bolovao omiljeni Smoki koji bi danas napunio 89 godina?
Ljubiša Samardžić se podvrgnuo teškoj operaciji tumora na mozgu, a lekari su tada imali optimistične prognoze. Tri meseca kasnije pojavile su se spekulacije da je zbog glavobolja, vrtoglavica i mučnine nakratko ponovo hospitalizovan. Ipak, njegovo zdravstveno stanje se svakim danom pogoršavalo, pa je zbog leukopenije - smanjenog broja belih krvnih zrnaca - i hronične limfocitne leukemije, od koje je bolovao, smešten na Kliniku za hematologiju.
Šta je tumor mozga i kako nastaje?
Tumor na mozgu, ponekad pogrešno nazivan rakom mozga, predstavlja nenormalan rast ćelija unutar mozga. Tumor na mozgu može da bude maligni (kancerogeni) ili benigni (nekancerogeni) i može da se javi kako kod dece, tako i kod odraslih. Tumori mogu da nastanu iz same moždane kore ili se kao rak iz drugih delova tela prošire na mozak. Mogućnosti lečenja zavise od vrste tumora, njegove veličine i lokacije.
Smatra se da tumori mozga nastaju kada su neki geni na hromozomima ćelije oštećeni i više ne funkcionišu pravilno. Ovi geni normalno regulišu brzinu kojom se ćelija deli (ako se uopšte deli), popravljaju defekte drugih gena i pokreću samouništenje ćelije ako je oštećenje nepopravljivo. U nekim slučajevima, čovek može da se rodi sa delimičnim defektima jednog ili više ovih gena, a faktori iz okoline mogu tada dodatno da izazovu oštećenja. U drugim slučajevima jedini uzrok može da bude oštećenje gena izazvano okolinom. Još uvek nije poznato zašto se kod nekih ljudi razvijaju tumori mozga, a kod drugih ne.
Kada se ćelija brzo deli, a unutrašnji mehanizmi koji kontrolišu njen rast su oštećeni, ćelija može na kraju da preraste u tumor. Još jedan odbrambeni mehanizam je imunološki sistem, koji bi optimalno prepoznao abnormalnu ćeliju i uništio je. Međutim, tumori mogu da proizvode supstance koje blokiraju imunološkom sistemu prepoznavanje abnormalnih ćelija, na kraju neutralizujući sve unutrašnje i spoljašnje faktore koji bi mogli da zaustave njihov rast.
Brzo rastući tumor može da zahteva više kiseonika i hranljivih materija nego što lokalni krvotok namenjen normalnom tkivu može da obezbedi. Tumori mogu da proizvode supstance poznate kao faktori angiogeneze, koje podstiču rast krvnih sudova. Novi krvni sudovi povećavaju dotok hranljivih materija do tumora, pa tumor postaje zavisan od njih. Istraživanja u ovoj oblasti su u toku, ali potrebna su dodatna istraživanja da bi se ova saznanja primenila u potencijalnim terapijama.
Simptomi tumora na mozgu
Simptomi se razlikuju u zavisnosti od lokacije tumora. Među najčešćim simptomima koji mogu da prate različite tipove tumora mozga su:
- glavobolje, koje mogu da budu jače ujutru ili pacijenta bude noću,
- napadi ili konvulzije,
- poteškoće u razmišljanju, govoru ili artikulaciji reči,
- promene ličnosti,
- slabost ili paraliza jednog dela ili jedne strane tela,
- gubitak ravnoteže ili vrtoglavica,
- poremećaji vida,
- poremećaji sluha,
- utrnulost ili trnci na licu,
- mučnina, povraćanje i poteškoće pri gutanju,
- dezorijentacija.
Šta je leukopenija, a šta hronična limfocitna leukemija?
Leukopenija označava stanje niskog broja belih krvnih zrnaca (leukocita). U takvom stanju organizam nije u stanju da se odbrani od infekcija. Nelečena leukopenija može, u krajnjim slučajevima, da dovede i do smrti.
Hronična limfocitna leukemija je maligno oboljenje sa veoma lošom prognozom. Očekivano trajanje života pacijenta od postavljanja dijagnoze u velikoj meri zavisi od njegovog opšteg zdravstvenog stanja i od toga kako će njegov organizam reagovati na primenjenu terapiju. Jedina šansa za izlečenje je transplantacija koštane srži, ali ni ona ne garantuje potpuno izlečenje.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
