"Ma, to je samo prehlada", sigurno mislite. Zaista, prehlade se često opisuju kao "blaga" virusna infekcija gornjih disajnih puteva. Obično mogu da se leče kod kuće, dok grip i korona češće šalju ljude u bolnicu, posebno starije osobe, decu i ljude sa oslabljenim imunitetom.
Ipak, prehlada ne deluje nimalo blago kada vas "uhvati". Kašalj, kijanje i zapušen nos mogu da vas drže budnim onda kada vam je odmor najpotrebniji. Možda vam je teško da uzmete bolovanje, otkažete planove ili preskočite porodična okupljanja tokom zimskih praznika.
Razumljivo je da želite da "ugasite" prehladu čim osetite prve simptome. Iako lek za prehladu ne postoji, postoje preparati bez recepta koji mogu da ublaže simptome i donesu olakšanje. Međutim, jedan uobičajeni lek za prehladu svake godine dovede ljude u bolnicu kada se koristi na pogrešan način, upozorava lekar dr Metju ZakerMan, specijalista urgentne medicine. Reč je o upotrebi dekongestiva.
"Dva velika razloga zbog kojih dekongestivi šalju ljude u bolnicu su nepravilna upotreba i interakcije", objašnjava doktor za Parade i dodaje da razume zašto ih ljudi koriste.
Normalno je da želite da lakše dišete i bolje spavate dok ste prehlađeni. Neki takođe primećuju da im se simptomi ušiju i sinusa pogoršavaju tokom leta avionom, pa uzimaju dekongestive radi olakšanja.
"Dekongestivi skupljaju otečene krvne sudove u nosu, što može privremeno da smanji otok i drenažu, umanjujući pritisak u sinusima", objašnjava dr ZakerMan.
Prekomerna upotreba uključuje:
- uzimanje prevelike doze,
- korišćenje sprejeva za nos duže od tri dana,
- kombinovanje proizvoda za prehladu koji već sadrže dekongestiv.
Dr ZakerMan dodaje da dekongestivi mogu da:
- povećaju krvni pritisak,
- ubrzaju puls,
- pogoršaju anksioznost ili nesanicu.
On navodi i da antihistaminici (posebno starije generacije), koji prvenstveno deluju na alergijske simptome, mogu da izazovu:
- sedaciju
- zadržavanje mokraće
- konfuziju
- suva usta
Ko kaže?
Dr Metju ZakerMan
Dr Metju ZakerMan je specijalista urgentne medicine i vanredni profesor na Univerzitetu Kolorada Anšuc, gde se bavi kliničkim radom, istraživanjima i edukacijom novih generacija lekara. Tokom karijere radio je u različitim hitnim službama širom SAD-a, a fokusirao se na bezbednu upotrebu lekova i prepoznavanje rizičnih interakcija koje često dovode pacijente u bolnicu. Poznat je po tome što jasno i pristupačno edukuje javnost o najčešćim medicinskim greškama i to savetima koji mogu da spreče ozbiljne komplikacije.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
