- Tatjana Šlosberg ima akutnu mijeloidnu leukemiju.
- Bolest se ponovo pojavila nakon transplantacije.
- Lekari joj daju najviše godinu života.
U eseju objavljenom 22. novembra u časopisu The New Yorker, Tatjana Šlosberg, naslednica Kenedijevih, otkriva da joj je dijagnostikovana akutna mijeloidna leukemija. U tekstu pod nazivom "Borba sa mojom krvlju" opisuje svoju dijagnozu kao "terminalnu".
"Nisam bila bolesna. Nisam se osećala bolesno. Bila sam jedna od najzdravijih osoba koje sam poznavala. Imala sam sina kojeg sam volela više od svega i novorođenče o kojem sam morala da brinem", piše novinarka za ekologiju i ćerka Karoline Kenedi.
Tridesetpetogodišnja Tatjana saznala je za bolest nakon rođenja drugog deteta u maju 2024. Lekari su primetili da nešto nije u redu kada su uočili da broj njenih belih krvnih zrnaca izgleda "čudno":
"Normalan broj je oko 4 do 11.000 ćelija po mikrolitru. Moj je iznosio 131.000 ćelija po mikrolitru. Rekli su mi da bi to moglo da bude povezano sa trudnoćom i porođajem, ali mogla je da bude i leukemija".
Nekoliko sati kasnije dijagnostikovana joj je akutna mijeloidna leukemija, agresivan i redak oblik raka koji napada koštanu srž i krv, a javlja se uglavnom kod osoba starijih od 60 godina.
Dramatična borba Tatjane Šlosberg
Šlosberg je prošla transplantaciju matičnih ćelija od svoje sestre, što je dovelo do remisije. Nažalost, bolest se ponovo pojavila.
"Lekar mi je rekao da leukemija sa mojom mutacijom voli da se vraća", priseća se Tatjana, dodajući da je učestvovala u nekoliko kliničkih ispitivanja.
Nakon višenedeljnog boravka u bolnici "morala je ponovo da nauči da hoda" i nije mogla da podiže svoju decu. Tokom poslednjeg pregleda, doktor je konstatovao da može da joj produži život najviše godinu dana. Tatjani je teško palo da prihvati šta je očekuje i da je njena deca "neće zapamtiti".
"Uvek sam se trudila da budem dobra - dobra učenica, dobra sestra i dobra ćerka, da štitim majku i nikada je ne rastužim niti razljutim. Sada dodajem novu tragediju u njen život, u život naše porodice i ne mogu ništa da učinim da to zaustavim", zaključuje Tatjana.
Šta je akutna mijeloidna leukemija?
Leukemija je grupa zloćudnih bolesti koje nastaju zbog nepravilnog razmnožavanja ćelija koje stvaraju krv, pre svega u koštanoj srži i limfnim čvorovima. Tradicionalno se koriste dve podele leukemija:
- prema toku bolesti (akutne i hronične leukemije) i
- prema liniji porekla (limfatične i mijeloidne leukemije);
Tako postoje akutna mijeloidna, akutna limfoblastična, hronična mijeloidna i hronična limfatična leukemija.
Najčešće se javljaju akutni oblici, pri čemu akutna mijeloidna leukemija najčešće pogađa odrasle osobe, dok akutna limfoblastična najčešće pogađa decu uzrasta od 3 do 7 godina i predstavlja najčešću dečju malignu bolest. Hronične leukemije, kao što i naziv sugeriše, razvijaju se vrlo sporo - mijeloidni oblik tokom nekoliko godina, a limfatični i tokom više decenija. Poslednji se karakteriše najblažim tokom bolesti.
Simptomi leukemije
Kasniji stadijumi leukemije razlikuju se u simptomima u zavisnosti od njenog tipa. Ipak, u ranim fazama simptomi su uglavnom slični i uključuju:
- uvećane limfne čvorove i slezinu,
- gubitak apetita,
- anemiju,
- bolove u kostima i zglobovima,
- krvarenje iz nosa i desni,
- povišenu temperaturu,
- osip.
Ozbiljan simptom je i oslabljen imunitet, koji može da dovede do drugih, nezavisnih bolesti, dodatno opterećujući organizam. Hronična mijeloidna leukemija može nekoliko godina biti bez simptoma, dok hronična limfatična može da traje i više decenija pre nego što se pojave znakovi bolesti.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
