- Praznično prejedanje može naglo da poveća pritisak i holesterol.
- Tokom praznika beleži se veći broj infarkta i šlogova.
- Umerenost u ishrani je najbolja zaštita za srce.
Praznici su vreme okupljanja, bogate trpeze i opuštanja, ali upravo tada mnogi zaboravljaju na umerenost u ishrani, što može da ima ozbiljne posledice po zdravlje srca i krvnih sudova. O tome kako praznično prejedanje utiče na holesterol i kardiovaskularni sistem govorio je prof. dr Petar Otašević, kardiolog, u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1.
Kako objašnjava dr Otašević, nagle promene u načinu ishrane predstavljaju veliki stres za organizam, naročito kada se posle umerenog ili posnog režima prelazi na obilne i masne obroke.
"Može jako puno da utiče. U ovom prazničnom raspoloženju i trpezama često prethodi period posta. To je nezgodno za organizam, jer kada se navikne na jedan poseban način ishrane, odjednom ga opteretimo prazničnim trpezama. To može da bude jako nezgodno po zdravlje. Može da skoči pritisak i holesterol", istakao je doktor.
On upozorava da statistika pokazuje porast ozbiljnih kardiovaskularnih događaja upravo tokom praznika.
"Ono što se dešava tokom praznika jeste da je povećan broj infarkta i šlogova", naglasio je dr Otašević.
Namirnice koje najviše podižu holesterol
Govoreći o hrani koja najviše utiče na rast holesterola, kardiolog ističe da problem nije u jednoj namirnici, već u količini i učestalosti konzumiranja.
"Holesterol najviše podižu pečenje, ruske salate, torte. Treba ih jesti umereno. U suštini, treba stati kada nam je najlepše. Zdravlje nam dugoročno ugrožava loša ishrana, ali u ovim prazničnim slučajevima prejedanja može naglo da skoči i krvni pritisak", dodaje on.
Šta je zapravo holesterol?
Dr Otašević podseća da holesterol sam po sebi nije neprijatelj zdravlja, već neophodna supstanca za normalno funkcionisanje organizma.
"Mi bez holesterola ne možemo da živimo. On je sastavni deo funkcionisanja organizma. Međutim, vremenom dolazi do stvaranja genskih grešaka u metabolizmu holesterola", objašnjava doktor.
Postoje dve vrste holesterola - takozvani dobar (HDL) i loš (LDL).
"Loš holesterol se lepi za zidove krvnih sudova i odgovoran je za njihovo suženje, što može dovesti do bolova u grudima - angine pektoris, pa i do akutnog infarkta miokarda. Dobar holesterol ima zaštitnu ulogu, on čisti krvne sudove i vraća holesterol u ćelije", navodi kardiolog.
Posebno je važan njihov međusobni odnos.
"Ukoliko je odnos lošeg i dobrog holesterola veći od 3:1, smatramo da su ti ljudi pod povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti", ističe prof. dr Petar Otašević.
Umerenost kao najbolja prevencija
Dr Otašević ističe da praznici ne moraju biti odricanje, ali da je umerenost ključ očuvanja zdravlja. Manje porcije, sporije jedenje i balansirana ishrana mogu značajno da smanje rizik od naglih skokova pritiska i holesterola i omoguće da praznici ostanu vreme radosti, a ne zdravstvenih problema.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
