Ljubitelji testenine, da li ste se ikada zapitali da li morate da izbacite svoj omiljeni izvor ugljenih hidrata kako biste sačuvali metaboličko zdravlje? Dobre vesti - u većini slučajeva i dalje možete da uživate u ovom ukusnom jelu dok vodite računa o nivou šećera u krvi.
Testenina povećava nivo šećera u krvi jer telo tokom varenja razlaže ugljene hidrate na šećere, ali to samo po sebi nije loše. Zapravo, tako telo dobija energiju. Problem nastaje samo ako je nivo šećera u krvi prečesto previsok.
Nutricionisti, koji rade sa osobama obolelim od dijabetesa i koji su proučili najnovija istraživanja, objašnjavaju za EatingWell kako testenina utiče na šećer u krvi i kako da je uključite u ishranu bez ugrožavanja svojih zdravstvenih ciljeva.
3 načina na koje testenina može da utiče na šećer u krvi
1. Testenina podiže nivo šećera u krvi
"Testenina je izvor ugljenih hidrata, pa se tokom varenja razlaže na glukozu i može da poveća nivo šećera u krvi, naročito ako se jede sama ili u velikim porcijama", kaže Đina Hasik, magistar nauka.
Organizam tu glukozu koristi kao energiju, tako da nema razloga za strah. Ako nemate dijabetes, telo obično dobro proizvodi i koristi insulin, pa nivo šećera u krvi nakon obroka neće previše porasti niti dugo ostati visok.
Ako imate dijabetes ili probleme sa regulacijom šećera u krvi, potrebno je da budete pažljiviji sa količinom testenine kako biste izbegli nagli skok. Koliko testenine pojedete i sa čime je kombinujete, ima veliki uticaj na reakciju organizma.
2. Ne podiže šećer u krvi toliko kao neki drugi ugljeni hidrati
Nisu svi ugljeni hidrati isti kada je u pitanju uticaj na šećer u krvi, a testenina je često bolji izbor za sprečavanje naglog skoka.
"Testenina obično podiže nivo šećera u krvi postepenije nego namirnice poput belog hleba ili slatkiša, zahvaljujući nižem glikemijskom indeksu", objašnjava Hasik.
Proteinska struktura testenine usporava varenje, što može pomoći da se izbegnu nagli skokovi šećera u krvi u poređenju sa drugim rafinisanim žitaricama. Studije pokazuju da čak i testenina od rafinisanog pšeničnog brašna ima relativno nizak glikemijski indeks i da je povoljnija za šećer u krvi nego, na primer, beli hleb ili krompir.
3. Integralna i proteinska testenina imaju još blaži efekat
Opcije poput testenine od leblebija, sočiva ili integralnog brašna još su povoljnije za regulaciju šećera u krvi.
"Integralna testenina ili ona napravljena od mahunarki može biti dobra opcija za neke ljude jer sadrži više vlakana i proteina", kaže Hasik.
Zbog toga podiže nivo šećera u krvi sporije i ravnomernije nego obična testenina. Istovremeno, lakše ćete povećati unos vlakana i proteina, dva ključna nutrijenta za stabilan nivo šećera u krvi.
Da li je bezbedno da jedete testeninu svaki dan?
Testenina može sasvim sigurno biti deo svakodnevne ishrane. Oko 45 do 65 odsto dnevnih kalorija trebalo bi da dolazi iz ugljenih hidrata, pa i testenina može da ima mesto na tanjiru svaki dan.
Ako pokušavate da održite stabilan nivo šećera u krvi, važno je kako jedete testeninu.
"Način na koji se testenina jede važniji je od toga koliko često je jedete, jer veličina porcije i balans obroka imaju veći uticaj na nivo šećera u krvi nego sama učestalost", kaže Hasik i dodaje:
"Osobe koje imaju problema sa šećerom u krvi mogu da jedu testeninu svaki dan bez velikih oscilacija, ako je deo uravnotežene ishrane koja uključuje povrće, nemasne proteine i zdrave masti".
Na primer, testeninu možete da pripremite sa spanaćem, paradajz-sosom i mlevenom ćuretinom ili je poslužite uz veliku salatu i porciju piletine.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
