U potrazi za receptom za dugovečnost najčešće se fokusiramo na gene, ishranu ili fizičku aktivnost. Međutim, kako ističe Nurija Rur, psiholog i stručnjak za poremećaje sna, upravo odmor, najčešće zanemaren stub zdravlja, može da ima ključnu ulogu u dužini našeg života.
Naučnici su saglasni. Dug život čini šest osnovnih elemenata:
- genetika,
- ishrana,
- fizička aktivnost,
- društveno okruženje,
- izbegavanje štetnih navika i
- odmor.
Poslednji, možda zbog svoje "neefikasnosti" u kulturi uspeha i stalne aktivnosti, ostaje najviše potcenjen. U međuvremenu, istraživanja jasno pokazuju da većina nas spava premalo. Umesto preporučenih osam sati, ljudi u proseku spavaju svega šest.
Dremka - povratak dečijoj navici
Rur naglašava da čak i male promene u svakodnevnom odmoru mogu značajno da produže život. Ključna je navika koju većina usvoji u detinjstvu, ali je napusti u odraslom dobu - popodnevna dremka.
Naučnici potvrđuju da tzv. bifazni san, odnosno odmor podeljen u dve etape, doprinosi regeneraciji mozga i poboljšava kvalitet noćnog sna. Ipak, upozorava stručnjak, dremka ne bi trebalo da traje duže od 30 minuta kako ne bi poremetila noćni ritam spavanja.
Zašto baš pola sata? U tom vremenu organizam ne stiže da uđe u fazu dubokog sna, što sprečava tzv. inerciju sna - osećaj pospanosti i razdražljivosti nakon buđenja. Dremke duže od 30 minuta mogu da imaju suprotan efekat od željenog.
Istraživanja grčkih naučnika pokazuju da osobe koje dremaju najmanje tri puta nedeljno po 30 minuta, imaju čak 37 odsto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti. To je argument koji je teško ignorisati, priznaćete.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
