Sloba Vasić je nedavno napustio bolnicu "Dr Laza Lazarević" u kojoj je boravio nakon drame koja se odigrala prilikom pokušaja ukrcavanja u avion. Pevač, koji je prema sopstvenom priznanju bio pod dejstvom alkohola, doživeo je tada ozbiljnu krizu, ali je nakon stručne pomoći pušten iz bolnice kako bi nastavio sa oporavkom.
Sloba se već duže vreme bori sa anksioznošću, priznala je jednom prilikom PR menadžerka Ajla Mehanović. Pevač je otvoreno govorio da je imao napade panike, stanje koje je toliko intenzivno, da pacijenti često veruju da su im to poslednji trenuci života.
Iako se o ovome sve više priča, važno je razumeti medicinsku pozadinu ovog fenomena. Italijanski psihijatar, dr Frančesko Kuniberti, ističe za Fanpage.it da napad panike nije samo "prolazna nervoza", već gubljenje kontrole koje ostavlja dubok trag na psihu.
Šta se zapravo dešava u telu?
Statistika pokazuje da ovo stanje najčešće pogađa žene i mlade ljude u dobi od 20 do 45 godina, mada prvi simptomi mogu da se jave još u detinjstvu. Prema rečima dr Kunibertija, napad panike je naglo, ekstremno iskustvo koje obično traje između 20 i 30 minuta.
Simptomi su razarajući i fizički vrlo stvarni:
- ubrzan rad srca i lupanje u grudima,
- kratak dah i osećaj gušenja,
- vrtoglavica, mučnina i osećaj nesvestice,
- potpuni gubitak kontrole nad telom.
"Osobe koje dožive napad panike, pamte ga do kraja života. Mogu precizno da opišu trenutak, mesto i trajanje. Pored serije fizičkih simptoma, prisutan je subjektivni osećaj da ćete poludeti ili bukvalno umreti na licu mesta", naglašava stručnjak.
Strah od straha - zamka u koju upada većina
Najveći problem kod stanja sa kojim se bori i Sloba Vasić nije samo sam trenutak napada, već ono što dolazi nakon njega - strah od ponovnog napada. Upravo taj strah značajno urušava kvalitet života.
Ne postoji pravilo koliko često će se epizode ponavljati, ali dr Kuniberti upozorava na razvoj tzv. anticipatorne anksioznosti (strah od straha). Zbog strepnje da će se užasno iskustvo vratiti, ljudi počinju da odustaju od svojih uobičajenih aktivnosti, povlače se u sebe i postaju preterano fokusirani na signale koje im šalje telo.
Svaka mala promena u organizmu tada se tumači kao potencijalna opasnost, što samo ubrzava novi ciklus panike.
Kako pobediti strah i vratiti kontrolu?
Dobra vest je da, iako su simptomi zastrašujući, od napada panike se ne umire. Ključ je u učenju tehnika koje mogu da zaustave proces pre nego što on potpuno preuzme kontrolu.
Dr Kuniberti kao najefikasnije metode navodi:
- Tehnike disanja - fokus na dijafragmalno disanje može da smiri nervni sistem.
- Strategije skretanja pažnje - vežbanje fokusiranja na spoljašnje objekte umesto na unutrašnje senzacije.
- Priprema unapred - ove tehnike treba vežbati redovno, dok smo mirni, kako bismo znali da ih primenimo u kriznom momentu.
Podrška okoline je presudna
Za osobe poput Slobe Vasića, ali i za hiljade drugih koji vode istu bitku, podrška porodice i prijatelja je od neprocenjivog značaja. Umesto minimiziranja problema rečenicama poput "Nije ti ništa" ili "Smiri se", bližnji treba da pomognu osobi da se fokusira na disanje i zajednički pokušaju da skrenu pažnju sa neprijatnih senzacija.
Umesto zatvaranja u kuću i izolacije zbog straha, rešenje leži u traženju stručne pomoći i radu na sebi. Napad panike može biti mračan i iscrpljujući, ali uz adekvatan pristup, on ne mora biti kraj, već početak procesa ozdravljenja i povratka normalnom životu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
