Aleks Hjuz, sin bivšeg fudbalera Mančester junajteda Marka Hjuza, pronađen je bez svesti na podu spavaće sobe u porodičnoj kući u Češiru. Pronašli su ga njegovi sinovi oko sedam sati ujutru 19. juna, rečeno je pred sudom.
Na saslušanju je navedeno da je njegov stariji sin Sebastijan, koji ima samo 11 godina, pokušao da oživi oca tako što je primenio kardiopulmonalnu reanimaciju, ali Aleksu nije bilo spasa. Uzrok smrti bio je sindrom iznenadne aritmijske smrti, poznat pod skraćenicom SADS.
Šta je SADS?
Reč je o stanju kod kojeg osoba iznenada umire usled poremećaja srčanog ritma, iako prethodno često nije imala uočljive simptome ili dijagnostikovanu bolest srca.
Prema Klivlend klinici, sindrom iznenadne aritmijske smrti povezan je sa poremećajem električnog sistema srca, zbog kojeg može da nastane opasna aritmija. Srce tada više ne uspeva pravilno da pumpa krv, što može da dovede do iznenadnog srčanog zastoja i smrti.
SADS se često utvrđuje tek nakon smrti, kada obdukcija ne pokaže vidljivo oštećenje ili strukturnu bolest srca koja bi objasnila šta se dogodilo. U pozadini mnogih takvih slučajeva su nasledni poremećaji srčanog ritma, zbog čega se članovima porodice preminule osobe mogu preporučiti kardiološki i genetski pregledi.
Koje bolesti mogu da budu u pozadini?
Među naslednim stanjima koja mogu da izazovu opasne aritmije nalaze se sindrom produženog QT intervala, Brugada sindrom i kateholaminergična polimorfna ventrikularna tahikardija, poznata kao CPVT.
Ove bolesti menjaju način na koji električni signali prolaze kroz srce. Srce naizgled može da bude potpuno zdravo, ali njegov ritam u određenom trenutku može da postane veoma brz, nepravilan i opasan po život.
Upravo zato osoba može da nema dijagnozu sve do pojave prve ozbiljne aritmije. U nekim slučajevima prvi znak može da bude iznenadni srčani zastoj.
Koji simptomi mogu da upozore?
SADS može da nastupi bez prethodnog upozorenja, ali Klivlend klinika navodi da pojedine osobe ranije mogu da imaju sledeće simptome:
- neobjašnjive nesvestice, naročito tokom fizičke aktivnosti ili uzbuđenja,
- osećaj ubrzanog, snažnog ili nepravilnog rada srca,
- vrtoglavicu i iznenadnu slabost,
- bol ili nelagodnost u grudima,
- otežano disanje,
- napade koji podsećaju na epileptične,
- nesvesticu nakon iznenadnog glasnog zvuka ili jakog emocionalnog stresa.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti ako je u porodici bilo iznenadnih i neobjašnjivih smrti u mlađem životnom dobu, naročito smrti tokom sna, vežbanja ili nakon prethodnih nesvestica. Takvi simptomi ne znače automatski da osoba ima nasledni poremećaj srčanog ritma, ali predstavljaju razlog da se obrati lekaru i obavi kardiološki pregled.
Šta uraditi kada se osoba iznenada sruši?
Iznenadni srčani zastoj zahteva reakciju bez odlaganja. Osoba najčešće gubi svest, ne reaguje i ne diše normalno ili samo hvata vazduh.
Potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, započeti masažu srca i upotrebiti automatski spoljašnji defibrilator, ukoliko je dostupan. Svaki minut bez reanimacije i defibrilacije smanjuje mogućnost preživljavanja.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u svetu. Ipak, kod naslednih poremećaja koji mogu da budu u pozadini SADS-a, osoba može da izgleda zdravo i da nema uobičajene faktore rizika, zbog čega su porodična istorija, prepoznavanje sumnjivih simptoma i pravovremeni pregledi posebno važni.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
