Tim istraživača s Univerziteta Severne Karoline otkrio je sastojak grejpfruta koji utiče na obim apsorbcije pojedinih lekova u organizmu, zbog čega su neki korisnici medikamenata počeli da izbegavaju ovo voće, dok drugi namerno uzimaju lek zajedno s njegovim sokom.
U sistemu za varenje čoveka prirodno se javlja enzim CYP3A koji delimično uništava lek tokom njegove apsorbcije. Medjutim, sok grejpfruta, kao nijedan drugi, ometa dejstvo pomenutog enzima, pa telo apsorbuje više leka nego što je planirano, izveštava agencioja Rojters.
Tim istraživača s pomenutog univerziteta otkrio je da je za ovu osobinu grejpfruta odgovoran njegov sastojak furanokumarin (furanocoumarin).
Pored toga što ovo otkriće otvara mogućnost proizvodnje soka grejpfruta oslobodjenog pomenutog sastojka, sada može da se ispita i eventualna interakcija nekih drugih vrsata hrane (u slučaju da sadrže furanokumarin) s lekovima.
Konačno, furanokumarin bi mogao da se uključi u sastojke nekih medikamenata koje organizam slabo ili nepouzdano (nekad dobro, nekad loše) apsorbuje, čime bi se unapredio efekat oralne primene tih lekova.
Američki istraživači su filtriranjem odstranili furanokumarin iz soka grejpfruta, koji je time samo postao manje gorak, a inače mu je ukus ostao neizmenjen. Oni su nakon toga testirali osamnaestoro muškaraca i žena koji su regularno uzimali neke lekove, uključujući aspirin, pilule protiv začeća i drugo.
Svi ispitanici su se hranili u bolnici, a svakog dana im je davan lek za pritisak felopidin (koji se prodaje pod imenom "plendil") uz običan sok grejpfruta, ili sok grejpfruta bez furanokumarina, ili uz sok pomorandže. Pored toga, ispitanici su normalno jeli i pili. Uzorci krvi uzimani su im redovno tokom celog dana.
Kod svakog od ispitanika kombinacija "plendila" i običnog soka grejpfruta povećavala je sadržaj ovog leka u krvi za izmedju šest i čak 230 odsto, dok sok od grejpfruta bez furanokumarina i sok od pomorandže nisu imali takvo dejstvo.
(Tanjug)
U sistemu za varenje čoveka prirodno se javlja enzim CYP3A koji delimično uništava lek tokom njegove apsorbcije. Medjutim, sok grejpfruta, kao nijedan drugi, ometa dejstvo pomenutog enzima, pa telo apsorbuje više leka nego što je planirano, izveštava agencioja Rojters.
Tim istraživača s pomenutog univerziteta otkrio je da je za ovu osobinu grejpfruta odgovoran njegov sastojak furanokumarin (furanocoumarin).
Pored toga što ovo otkriće otvara mogućnost proizvodnje soka grejpfruta oslobodjenog pomenutog sastojka, sada može da se ispita i eventualna interakcija nekih drugih vrsata hrane (u slučaju da sadrže furanokumarin) s lekovima.
Konačno, furanokumarin bi mogao da se uključi u sastojke nekih medikamenata koje organizam slabo ili nepouzdano (nekad dobro, nekad loše) apsorbuje, čime bi se unapredio efekat oralne primene tih lekova.
Američki istraživači su filtriranjem odstranili furanokumarin iz soka grejpfruta, koji je time samo postao manje gorak, a inače mu je ukus ostao neizmenjen. Oni su nakon toga testirali osamnaestoro muškaraca i žena koji su regularno uzimali neke lekove, uključujući aspirin, pilule protiv začeća i drugo.
Svi ispitanici su se hranili u bolnici, a svakog dana im je davan lek za pritisak felopidin (koji se prodaje pod imenom "plendil") uz običan sok grejpfruta, ili sok grejpfruta bez furanokumarina, ili uz sok pomorandže. Pored toga, ispitanici su normalno jeli i pili. Uzorci krvi uzimani su im redovno tokom celog dana.
Kod svakog od ispitanika kombinacija "plendila" i običnog soka grejpfruta povećavala je sadržaj ovog leka u krvi za izmedju šest i čak 230 odsto, dok sok od grejpfruta bez furanokumarina i sok od pomorandže nisu imali takvo dejstvo.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.