Srbija neočekivano visoko na mapi Evrope: Podaci o gojaznosti otkrivaju pravu sliku nacije

Podaci o gojaznosti pokazuju velike razlike među evropskim zemljama. Dok je u jednoj gojazno tek sedam odsto odraslih, u drugoj taj problem ima više od svake četvrte osobe.

To je manje od proseka Evropske unije, gde je gojazno 16,3 odsto stanovnika starijih od 18 godina. Srbija je tako 2,7 procentnih poena ispod evropskog proseka.

Ipak, kada se pogleda šira slika, Evropa ima mnogo veći problem sa viškom kilograma nego što samo podatak o gojaznosti pokazuje.

Više od polovine stanovnika EU ima višak kilograma

Pored 16,3 odsto gojaznih, još 35,4 odsto odraslih stanovnika EU spada u kategoriju predgojaznih, odnosno ima BMI između 25 i 30.

Kada se te dve grupe saberu, proizlazi da više od polovine odraslih u Evropskoj uniji ima prekomernu telesnu masu.

Razlika je primetna i između muškaraca i žena.

Gojaznost je zabeležena kod 17,4 odsto muškaraca i 15,3 odsto žena u EU, ali je još veća razlika među ljudima koji imaju prekomernu težinu, a još nisu u kategoriji gojaznosti. Takvih je čak 41,9 odsto među muškarcima i 29,3 odsto među ženama.

Srbija bolja od većine svojih suseda

Posebno je zanimljivo pogledati gde se Srbija nalazi u odnosu na zemlje u neposrednom okruženju.

Sa stopom gojaznosti od 13,6 odsto, Srbija stoji bolje od Hrvatske, gde je ona 16,5 odsto, Bugarske sa 15,4 odsto i naročito Mađarske, gde je gojazno 20,9 odsto odraslih.

Od Srbije je bolja Rumunija, sa 12,9 odsto.

Razlika između Srbije i Mađarske posebno je velika: dok je u Srbiji gojazna približno svaka sedma odrasla osoba, u Mađarskoj je to otprilike svaka peta.

To Srbiju, barem prema ovom pokazatelju, stavlja među zemlje sa relativno niskom stopom gojaznosti na evropskoj mapi.

Italijani imaju ubedljivo najnižu stopu

Ako izraz "najvitkiji Evropljani" koristimo isključivo u smislu najmanjeg udela ljudi sa BMI-jem iznad 30, jedna zemlja je daleko ispred svih ostalih.

To je Italija.

Samo 7 odsto odraslih Italijana svrstano je u kategoriju gojaznih. To je gotovo upola manje nego u Srbiji i više nego dvostruko manje od proseka EU.

Posle Italije slede Grčka sa 12,8 odsto i Rumunija sa 12,9 odsto. Srbija sa 13,6 odsto nalazi se vrlo blizu toj grupi zemalja sa najnižim stopama.

Zanimljivo je da se upravo nekoliko mediteranskih zemalja nalazi pri dnu evropske lestvice, mada sama statistika ne govori zbog čega su razlike među državama toliko velike.

Na Malti potpuno druga slika

Na drugom kraju mape nalazi se Malta.

Tamo je gojazno čak 26,6 odsto odraslih, odnosno više od svake četvrte osobe.

To je gotovo dvostruko veći udeo nego u Srbiji.

Odmah iza Malte nalaze se Letonija sa 24,6 odsto i Finska sa 23,2 odsto.

Visoke stope vide se i u još nekoliko zemalja severne i istočne Evrope - Irskoj, Estoniji, Litvaniji i Poljskoj - što pokazuje koliko se evropska mapa razlikuje od zemlje do zemlje.

Šta zapravo znači BMI 30?

Eurostat gojaznost određuje pomoću indeksa telesne mase, poznatijeg kao BMI. On se dobija tako što se telesna težina u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima.

BMI između 25 i 30 označava prekomernu telesnu masu, odnosno kategoriju koju Eurostat naziva "pre-obese", dok se vrednost 30 i više vodi kao gojaznost.

BMI nije mera toga koliko je neko "zgodan", niti sam po sebi može da opiše zdravstveno stanje pojedinca. Njegova glavna vrednost u ovakvim statistikama jeste to što omogućava poređenje velikih populacija po istoj metodologiji.

A upravo takvo poređenje donosi zanimljiv rezultat za Srbiju: stopa gojaznosti kod nas jeste značajna, ali je primetno niža od proseka EU i daleko od država sa najvećim problemom.

U Evropskoj uniji, međutim, šira slika ostaje zabrinjavajuća - kada se zajedno posmatraju gojazni i ljudi sa prekomernom telesnom težinom, više od polovine odraslog stanovništva ima BMI veći od 25.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(Nova/MONDO)