Svakodnevnim konzumiranjem odgovarajuće količine povrća, srčane arterije mogu da se održe u dobrom stanju, zaključak je studije sprovedene na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vejk Forest u američkoj državi Severna Karolina.
Tim stručnjaka pomenutog fakulteta, na čelu sa dr Majklom Adamsom ustanovio je da je kod laboratorijskih miševa koji su imali režim ishrane bogat brokolijem, šargarepom, boranijom, kukuruzom i graškom registrovano znatno manje suženja arterija nego kod miševa u čijoj ishrani nije bilo povrća, izveštava Rojters.
Ovo istraživanje pokazalo je da većim konzumiranjem povrća i ljudi mogu znatno da uspore napredovanje arteroskleroze - stvrdnjavanja i sužavanja arterija koje može da dovede do srčanih bolesti i šloga, konstatuje dr Adams, uz napomenu da Amerikanci ne jedu dovoljno povrća, osim jedne od njegovih najnezdravijih verzija - prženog krompira.
Miševi na kojima je istraživanje obavljeno bili su genetskom modifikacijom predodredjeni da lakše obole od zakrečenja krvnih sudova. Medjutim, kod polovine njih, tj. kod onih koji su od šeste nedelje imali ishranu u kojoj je 30 odsto kalorija dobijano iz smrznutog i sušenog povrća, posle šesnaest nedelja zabeleženo je za 38 odsto manje slučajeva arteroskleroze nego kod druge polovine miševa, u čijoj ishrani nije bilo povrća.
Kod miševa hranjenih povrćem zabeležen je i niži nivo holesterola i smanjeni sadržaj izvesnog proteina koji se dovodi u vezu sa zapaljenskim procesima u organizmu, što predstavlja moguće objašnjenje zašto su njihove arterije bile čistije.
Naime, smatra se da hronično zapaljenje krvnih sudova doprinosi arterosklerozi.
Ranija naučna istraživanja pokazala su da jedinjenja zvana polifenoli, kojih ima u biljkama, imaju i antiinflamatorno i antioksidantno dejstvo. Povrće takodje obiluje vitaminima, koji imaju antioksidantno dejstvo - što znači da neutrališu molekule poznate kao "slobodni radikali" koji oštećuju ćelije organizma.
Pomenuta studija bila je usredsredjena na navedene vrste povrća samo zato što je ono medju najčešće korišćenim u amreričkoj kuhinji. Medjutim, sasvim je moguće da i druge vrste povrća imaju slično blagotvorno dejstvo, naglašava dr Adams.
(Tanjug)
Tim stručnjaka pomenutog fakulteta, na čelu sa dr Majklom Adamsom ustanovio je da je kod laboratorijskih miševa koji su imali režim ishrane bogat brokolijem, šargarepom, boranijom, kukuruzom i graškom registrovano znatno manje suženja arterija nego kod miševa u čijoj ishrani nije bilo povrća, izveštava Rojters.
Ovo istraživanje pokazalo je da većim konzumiranjem povrća i ljudi mogu znatno da uspore napredovanje arteroskleroze - stvrdnjavanja i sužavanja arterija koje može da dovede do srčanih bolesti i šloga, konstatuje dr Adams, uz napomenu da Amerikanci ne jedu dovoljno povrća, osim jedne od njegovih najnezdravijih verzija - prženog krompira.
Miševi na kojima je istraživanje obavljeno bili su genetskom modifikacijom predodredjeni da lakše obole od zakrečenja krvnih sudova. Medjutim, kod polovine njih, tj. kod onih koji su od šeste nedelje imali ishranu u kojoj je 30 odsto kalorija dobijano iz smrznutog i sušenog povrća, posle šesnaest nedelja zabeleženo je za 38 odsto manje slučajeva arteroskleroze nego kod druge polovine miševa, u čijoj ishrani nije bilo povrća.
Kod miševa hranjenih povrćem zabeležen je i niži nivo holesterola i smanjeni sadržaj izvesnog proteina koji se dovodi u vezu sa zapaljenskim procesima u organizmu, što predstavlja moguće objašnjenje zašto su njihove arterije bile čistije.
Naime, smatra se da hronično zapaljenje krvnih sudova doprinosi arterosklerozi.
Ranija naučna istraživanja pokazala su da jedinjenja zvana polifenoli, kojih ima u biljkama, imaju i antiinflamatorno i antioksidantno dejstvo. Povrće takodje obiluje vitaminima, koji imaju antioksidantno dejstvo - što znači da neutrališu molekule poznate kao "slobodni radikali" koji oštećuju ćelije organizma.
Pomenuta studija bila je usredsredjena na navedene vrste povrća samo zato što je ono medju najčešće korišćenim u amreričkoj kuhinji. Medjutim, sasvim je moguće da i druge vrste povrća imaju slično blagotvorno dejstvo, naglašava dr Adams.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.