Američki naučnik dr Aron Filer iz medicinskog istraživačkog centra "Cedars Sinai" u Los Andjelesu tvrdi da je došao do nove teorije o tome kada i koliko rano su ljudi razvili sposobnost da hodaju uspravno.
Prema njegovom mišljenju, velika promena na kičmi koja je dopustila čovekolikom majmunu da hoda uspravno i nosi stvari je olakšala lom i pod pritisak stavila spužvaste diskove izmedju pršljenova, što objašnjava zašto je bol u ledjima vodeći uzrok invalidnosti.
U časopisu "Neurosurgical Focus" Filer piše da je jedan od ključnih indikatora za njegove zaključke bio deo kostiju poznat kao poprečni nastavak, izraslina koja štrči sa strane šupljih kružnih pršljenova, na mestu na kojem se mišići vezuju s kičmom.
Većina kičmenjaka, naročito majmuni, usmerena je prema napred da bi hodali na četiri noge, kaže dr Filer dodajući da se poprečna izraslina nalazi ispred kičme prema trbuhu životinje.
Medjutim, kod ljudi i 21 miliona godina starog fosila majmunolikog stvorenja nazvanog Morotofitekus bišopi (Morotopithecus bishopi), koje je živelo na stablima na prostoru današnje Ugande, poprečna izraslina nalazi se iza početka kičmenog stuba i tu karakteristiku dele i veliki majmuni poput šimpanzi.
Fosil je otkriven šezdesetih godina prošlog veka, ali niko nije primetio tu važnu promenu na kičmi do 1997. godine, kada je paleontolog Laura Mekleči s njujorškog državnog univerziteta izvestila o toj izvanrednoj karakteristici Morotofitekusa.
"To znači da dvonožni uspravni položaj ide 20 miliona godina u prošlost, a ne samo pet ili šest miliona godina", rekao je Filer.
U svojoj studiji i knjizi "Uspravni majmun - novo poreklo vrste" Filer tvrdi da je taj zajednički predak, kao i preci koji datiraju mnogo miliona godina ranije, hodao uspravno.
Homo sapiens, odnosno čovek, nastavio je da hoda uspravno dok su se majmuni razvili unatrag prema hodanju na sve četiri noge, tvrdi Filer, koji je takodje rekao da su ljudi razvili novu strukturu kostiju koja telo u stojećem položaju rasporedjuje prema bočnim stranama.
"To je veoma važno za nošenje deteta jer, imajući u vidu bolove u ledjima, sada imamo velike mišiće koji rade taj težak posao koji nikada nisu ranije radili", rekao je Filer, dodajući da se oni sada kidaju i istežu.
Filer smatra da usmerenje unazad takodje omogućava da se jastučasti diskusi drobe, pri čemu se kod većine životinja kičma isteže kao da na ledjima nose mladunce na sve četiri noge, a ono što dodatno razlikuje ljude od majmuna jeste tačka gde se kičma vezuje s kukovima.
(Tanjug)
Prema njegovom mišljenju, velika promena na kičmi koja je dopustila čovekolikom majmunu da hoda uspravno i nosi stvari je olakšala lom i pod pritisak stavila spužvaste diskove izmedju pršljenova, što objašnjava zašto je bol u ledjima vodeći uzrok invalidnosti.
U časopisu "Neurosurgical Focus" Filer piše da je jedan od ključnih indikatora za njegove zaključke bio deo kostiju poznat kao poprečni nastavak, izraslina koja štrči sa strane šupljih kružnih pršljenova, na mestu na kojem se mišići vezuju s kičmom.
Većina kičmenjaka, naročito majmuni, usmerena je prema napred da bi hodali na četiri noge, kaže dr Filer dodajući da se poprečna izraslina nalazi ispred kičme prema trbuhu životinje.
Medjutim, kod ljudi i 21 miliona godina starog fosila majmunolikog stvorenja nazvanog Morotofitekus bišopi (Morotopithecus bishopi), koje je živelo na stablima na prostoru današnje Ugande, poprečna izraslina nalazi se iza početka kičmenog stuba i tu karakteristiku dele i veliki majmuni poput šimpanzi.
Fosil je otkriven šezdesetih godina prošlog veka, ali niko nije primetio tu važnu promenu na kičmi do 1997. godine, kada je paleontolog Laura Mekleči s njujorškog državnog univerziteta izvestila o toj izvanrednoj karakteristici Morotofitekusa.
"To znači da dvonožni uspravni položaj ide 20 miliona godina u prošlost, a ne samo pet ili šest miliona godina", rekao je Filer.
U svojoj studiji i knjizi "Uspravni majmun - novo poreklo vrste" Filer tvrdi da je taj zajednički predak, kao i preci koji datiraju mnogo miliona godina ranije, hodao uspravno.
Homo sapiens, odnosno čovek, nastavio je da hoda uspravno dok su se majmuni razvili unatrag prema hodanju na sve četiri noge, tvrdi Filer, koji je takodje rekao da su ljudi razvili novu strukturu kostiju koja telo u stojećem položaju rasporedjuje prema bočnim stranama.
"To je veoma važno za nošenje deteta jer, imajući u vidu bolove u ledjima, sada imamo velike mišiće koji rade taj težak posao koji nikada nisu ranije radili", rekao je Filer, dodajući da se oni sada kidaju i istežu.
Filer smatra da usmerenje unazad takodje omogućava da se jastučasti diskusi drobe, pri čemu se kod većine životinja kičma isteže kao da na ledjima nose mladunce na sve četiri noge, a ono što dodatno razlikuje ljude od majmuna jeste tačka gde se kičma vezuje s kukovima.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.