Novo istraživanje sugeriše da antropomorfizacija emocija pomaže njihovoj kontroli. Ali, šta je zapravo ova tehnika i kako se sprovodi?
Antropomorfizacija (od grčkog anthropos – čovek, morphe - oblik) jeste pridavanje ljudskih osobina stvarima, pojavama, biljkama i životinjama, koje oni sami ne poseduju. Ovaj pojam se često odnosi i na neke "neopipljive" stvari poput osećanja.
Istraživači iz Hong Konga i Teksasa nedavno su objavili vrlo zanimljivu studiju. Naime, od ispitanika su tražili da o svojim osećanjima, a posebno onim tužnim, razmišljaju kao o osobi. Ispostavilo se da su oni daleko manje osećali efekat ovih emocija kada su ih zamislili kao ljudska bića, jer su na taj način mogli da se "udalje" od njih, zapravo da se izoluju od njih.
"Osnovni mehanizam delovanja antropomorfizacije je odvojenost. Kada ljudi razmišljaju o tuzi kao ličnosti, to je kao da se radi o nekome drugome, osećaju se "odvojeno" od te osobe, zapravo od osećanja. Samim tim, njihov efekat je daleko blaži", izjavila je Li Jang, studentkinja Univerziteta u Teksasu i autorka ovog rada koji je objavljen u časopisu "Journal of Consumer Psychology”.
Veliki broj ljudi svakodnevno se budi sa osećajem tuge iz raznih razloga – bilo da je reč o problemima u porodici, na poslu, u vezi... Kada tom osećanju damo "ljudske osobine" mi zapravo dobijamo jednu novu personu s kojom možemo da imamo neku vrstu odnosa. Tako, možemo da odlučimo da joj se predamo, suprotstavimo ili da kontrolišemo njen uticaj na nas. Istraživanje je pokazalo da većina ljudi uvek bira ove dve poslednje, zdravije opcije. I to je ključ uspeha antropomorfizacije.
"O antropomorfizaciji razmišljamo kao o novom načinu regulisanja naših emocija", kaže Jang i dodaje:
"U ovoj studiji postoje očigledna ograničenja, istraživači su ispitivali kratkoročne efekte antropomorfnog mišljenja samo na tugu i negativna osećanja. Kad je reč o "lepim" emocijama, kao što je sreća, ne preporučuje se primena ove tehnike jer ona i sreću "umanjuje" i oduzima joj uticaj na nas", zaključuje Jang.