Praznična trpeza, odnosno obilniji i kaloričniji obroci tokom novogodišnjih i božićnih praznika mogu izazvati brojne zdravstvene tegobe i pokvariti praznično raspoloženje, zbog čega lekari savetuju umerenost u hrani i u piću narednih dana.
Specijalista higijene u Odseku za hranu i ishranu Instituta za javno zdravlje "Batut" Snežana Dejanović ističe da se poseban oprez savetuje osobama sa kardiovaskularnim, želudačno-crevnim i metaboličkim poremećajima.
Ona upozorava da prejedanje može izazvati niz tegoba poput mučnine, povraćanja, nadutosti, nadimanja, problema sa gasovima, slabijih ili jačih bolova u trbuhu, ali i pogoršanje osnovne bolesti i ozbiljne posledice kod osoba sa kardiovaskularnim, bubrežnim, želudačnim, endokrinološkim, malignim ili metaboličkim oboljenjima.
Dejanović, takođe, upozorava prekomeran unos prostih ugljenih hidrata i alkohola kod dijabetičara može da izazove poremećaj nivoa šećera u krvi, dok povećan unos masne i slane hrane može da izazove nagli skok krvnog pritiska i druge komplikacije osobama sa kardiovaskularnim bolestima.
Takođe, ljuta i začinjena hrana može da pogorša stanje oštećene i upaljene sluzokože želudačno-crevnog trakta ili da izazove tegobe kod osoba koje imaju kamen u žučnoj kesi zbog čega se takvim pacijentima savetuje poseban oprez u ishrani tokom praznika.
"Zdravima, koji se tokom cele godine pridržavaju zdravog načina ishrane, a koji neće moći da odole čarima i ukusima praznične trpeze, savetujemo da praznični višak energije utroše nekom fizičkom aktivnošću u danima i da se što pre vrate na uobičajen režim u ishrani", navodi Dejanović.
Gojaznim i osobama sa viškom kilograma unos veće količine hrane bogate masnoćama i šećerima može pogoršati nutritivni status i biohemijske analize krvi zbog čega im se savetuje da se posle praznika jave lekarima.
Da bi se izbegli zdravstveni problemi i uživalo u svakom prazničnom zalogaju, Dejanović savetuje da se jede češće, a obroci budu manji, kao i da se jede sporije i dobro sažvaće svaki zalogaj jer se tako, objašnjava ona, smanjuje potreba za većom količinom hrane, a usitnjavanjem i aktivacijom probavnih sokova poboljšava se varenje.
Preporučuje da se pri izboru jela, odabere po jedna namirnica iz određene grupe, odnosno da se u jednom obroku ne konzumira nekoliko vrsta masnih mesnih prerađevina i prženo i pohovano meso.
"Poželjno je da se na prazničnom tanjiru nađe najviše povrća koje brže stvara osećaj sitosti, a zbog bogatstva dijetnih vlakana na neki način sprečava, odnosno, otežava resorpciju unete masnoće", pojašnjava Dejanović.
Preporuka je i da se umesto salata bogatih majonezom, pavlakom, mileramom i punomasnim sirevima, prave one od svežeg povrća i začinjene sa nekoliko mililitara hladno ceđenog biljnog ulja, limunovim sokom ili raznim semenkama.
Dejanović savetuje da se visokokalorične poslastice sa belim šećerom, belim brašnom i čvrstim margarinom zamene voćnim kolačima, salatama i pitama i da se kao zamena za šećer koriste med, suvo ili orašasto voće.
"Kiflice, pogačice i proje, koje su nezaobilazne na prazničnoj trpezi, mogu da budu istog ukusa i iste energetske vrednosti, ali nutritivno bogatije, ako se smanji količina belog brašna, a doda više integralnog brašna i semenki suncokreta, lana, bundeve...", navodi Dejanović.
Ističe da za vreme praznika treba voditi računa i o hidrataciji organizma i naglašava da je potrebu za tečnošću najbolje nadoknaditi vodom i prirodnim, nezaslađenim sokovima, dok treba izbegavati gazirane i negazirane napitke sa visokim sadržajem šećera.
Ona podseća i da se unosom više od dve alkoholne jedinice može ugroziti sopstveno zdravlje, al i zdravlje i bezbednost drugih.
Dejanović napominje da tegobe može da izazove i prestanak posta, a onima koji su poštovali Božićni post savetuje da se postepeno prilagođavaju na mrsnu hranu.
U prvim danima posle posta preporučuje se beli mrs, odnosno, mladi posni sir, fermentisani mlečni proizvodi sa niskim sadržajem mlečne masti i bareno i dinstano meso.