Sindrom policističnih jajnika je jedan od najčešćih endokrinoloških poremećaja koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. O simptomima, postavljanju dijagnoze i lečenju, razgovarali smo sa doc. dr Katarinom Stefanović, sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije.
Sindrom policističnih jajnika je među najčešćim dijagnozama u ginekologiji kod žena u reproduktivnom dobu. Javlja se kao posledica hormonskog disbalansa, a karakterišu ga poremećaj ovulacije, pojačano lučenje androgena (muških hormona), kao i ultrazvučna slika uvećanih jajnika sa puno sitnih cisti.
Ukoliko se ne leči, sindrom policističnih jajnika može dovesti do problema sa zatrudnjivanjem, ali i značajnog povećavanja rizika od dijabetesa tipa dva, između ostalog.
Koji su simptomi ovog stanja, kako se postavlja dijagnoza i na koji način se sindrom policističnih jajnika može držati pod kontrolom, za MONDO objašnjava doc. dr Katarina Stefanović, šef odseka za ginekološku onkologiju sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.
"Sindrom policističnih jajnika je jedan od najčešćih endokrinoloških poremećaja kod žena u reproduktivnom dobu. Pacijentkinje već nakon puberteta počinju da imaju problema sa neredovnim ciklusima koji se javljaju na više meseci, gojaznošću, aknama, a ponekad i sa izraženom maljavošću na licu i drugim mestima na kojima to kod žena nije uobičajeno", kaže dr Stefanović.
Žene sa sindromom policističnih jajnika (PCOS, Polycystic Ovary Syndrome), najčešće kasnije dobijaju prvu menstruaciju, a problemi mogu početi ubrzo nakon prve menstruacije, ali i nakon nekoliko godina tokom kojih su ciklusi bili uredni.
"Danas sindrom policističnih jajnika nije prepoznatljiv samo kao sindrom koji se javlja kod gojaznih devojaka sa pojačanom maljavošću i aknama, već se sve više javlja i kod devojaka koje su mršave, ali imaju izrazitu insulinsku rezistenciju. Insulinska rezistencija je početni stadijum intolerancije glukoze, odnosno poremećen metabolizam šećera u krvi. Insulin se luči neadekvatno i u većim količinama tako da ne može da se održi normalna koncentracija šećera u krvi.
Uzrok ovog stanja je smanjena reaktivnost ćelijskih receptora na insulin, pa se često metabolizam šećera reguliše uvođenjem lekova kakvi su gluformin ili metformin, čime se u određenom broju slučajeva dovode u red i neuredni menstrualni ciklusi i telesna težina", objašnjava dr Stefanović.
Sindrom policističnih jajnika manifestuje se kroz kombinaciju različitih simptoma, i zato ponekad postavljanje dijagnoze može biti otežano.
Ukoliko imate neredovne menstruacija, počeli ste da se gojite iako niste promenili navike u ishrani, imate problema sa pojačanom maljavošću ili aknama a odavno ste izašli iz puberteta, ili je na prvi pogled "sve u redu", ali nikako da ostanete u drugom stanju, prva "adresa" je vaš izabrani ginekolog.
"Dijagnoza se postavlja pre svega uzimanjem detaljne anamneze i ginekološkim pregledom koji uključuje i ultrazvučni pregled jajnika. Osim toga, analizama se utvrđuje nivo reproduktivnih hormona odgovarajućeg dana ciklusa, proveravaju se i hormoni hipofize, nadbubrežnih žlezda i štitaste žlezde, a rade se i biohemijski testovi nivoa lipida (masnoća) u krvi, koncentracije glikoliziranog hemoglobina, test opterećenja glukozom i test insulinske rezistencije. Sve ove analize rade se iz uzorka krvi pacijentkinje, u skladu sa uputstvima lekara.
Anamnestički pregled ustanovljava postoji li porodično opterećenje nekim vidom metaboličkog sindroma, da li u porodici postoje dijabetes, povišen pritisak, kardiovaskularne bolesti, dislipidemija… Pored toga, veoma je važna i lična anamneza, podatak o vremenu prve menstruacije, o redovnosti ciklusa, o postojanju steriliteta ili istoriji spontanih pobačaja", kaže dr Stefanović.
Osim toga, tokom pregleda lekar će proveriti i pritisak, kao i indeks telesne mase (ITM, ili BMI), kao i obim struka, jer i ovi podaci mogu ukazivati na mogući sindrom policističnih jajnika.
Nakon postavljanja dijagnoze, u zavisnosti od kliničke slike i težine sindroma, u lečenju se primenjuju različiti terapijski principi, prilagođeni konkretnom slučaju.
Ponekad, biće dovoljna minimalna terapija, a ponekad, ukoliko je sterilitet posledica sindroma policističnih jajnika, a pacijentkinja želi bebu, potrebni su i lekovi koji stimulišu ovulaciju.
"Sindrom policističnih jajnika je nešto sa čime pacijentkinje moraju da nauče da žive. Jedan konkretan 'lek' ne postoji, već se u zavisnosti od životnog doba i ciljeva pacijentkinje u toj životnoj fazi razlikuje i terapija. U adolescentnom dobu, potrebno je regulisati telesnu težinu, dovesti je u zdrave granice, i uspostaviti regularnost menstrualnog ciklusa. U zrelom dobu, primenjuje se obično neka od terapija koja će omogućiti zatrudnjivanje, ukoliko žena želi dete."
Važno je da znate da se nakon 40. godine, kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika često razvija metabolički sindrom, sa svim elementima kakvi su recimo hiperlipidemija (povišen nivo masnoća u krvi), arterijska hipertenzija (visok pritisak), dijabetes tipa dva, kao i prateće kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.
Zato dijagnozu sindroma policističnih jajnika ne treba shvatati olako, čak i ako nema "vidljivih" problema poput gojaznosti ili pojačane maljavosti.
Dobra stvar je što ponekad stanje može značajno da se popravi promenama u načinu života, tako da dosta toga zavisi i od same pacijentkinje.
"Ženama koje imaju sindrom policističnih jajnika savetuje se mediteranski tip ishrane. To podrazumeva unošenje namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, dosta povrća, ribe, maslinovog ulja, i hrane koja je bogata nezasićenim masnim kiselinama.
Uz to, preporučuje se i redovna fizička aktivnost. Ponekad, i smanjenje telesne težine za svega 5% dovodi do značajnog poboljšanja stanja. Kod žena koje imaju policistične jajnike i insulinsku rezistenciju, za ustaljivanje menstrualnog ciklusa u nekim slučajevima dovoljna je primena nekog od lekova na bazi metformina", objašnjava dr Stefanović.
Ipak, ono što najviše zabrinjava žene kojima je postavljena dijagnoza policističnih jajnika, ali i lekare, je pojava steriliteta ili smanjena plodnost zbog čestih anovulatornih ciklusa (ciklusa tokom kojih ne dolazi do ovulacije).
Sindrom policističnih jajnika može biti "podmukao", jer čak i kad je naizgled sve u redu, simptomi nisu uočljivi a žena ima redovne mestruacije, ovulacija može da izostaje jer organizam ne proizvodi dovoljno progesterona da bi se ciklus sproveo do kraja. Zbog manjka ovog hormona, jajne ćelije se ne razvijaju do kraja i ne oslobađaju se, već se pretvaraju u male ciste na jajnicima i tako da ni oplodnja nije moguća.
Ako želite bebu, a ne ostajete u drugom stanju mesecima, vreme je za posetu lekaru čak i ako imate savršen ten, idealnu kilažu i redovne menstruacije.
"Dosta pacijentkinja koje imaju sindrom policističnih jajnika trudnoću ostvaruje putem neke od metoda asistirane fertilizacije. U nekim slučajevima, dovoljna je stimulacija ovulacije, dok je u drugim neophodno proći kroz čitav postupak vantelesne oplodnje. Ali, ove vantelesne su najčešće uspešne, a nisu retke ni višeplodne trudnoće", kaže dr Stefanović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.