Povišen holesterol, visok krvni pritisak, povišen šećer u krvi, visoke masnoće u krvi, samo su neki od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, koje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji.
Kardiolog dr Arsen Ristić gostovao je u Jutarnjem programu na TV Prva gde je pojasnio da vrednosti holesterola, a ni drugih parametara, nisu iste za sve.
"Na Internetu postoje skale koje je napravilo Evropsko udruženje kardiologa, te tablice se zovu skor i na njima može svako sebe da pronađe u odnosu na godine života, pol, na deo sveta gde živi. Nažalost, Srbija pripada delu sveta sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom, tako da se neke ciljne vrednosti što se tiče nivoa željenog pritiska, nivoa željenog lošeg holesterola LDL, nivoa šećera kod osoba koje imaju šećernu bolest ili predijabetes, strože postavlja u zavisnosti od toga koliki vam je rizik", rekao je dr Ristić.
On je objasnio da referentne vrednosti označavaju kada vrednost pripada "normalnoj populaciji", ali da su važnije ciljne vrednosti, posebno kada je u pitanju loš holesterol (LDL).
"Ciljne vrednosti su drugačije u odnosu na ukupni kardiovaskularni rizik, recimo, ako ste imali prethodni srčani ili moždani udar, vaša željena vrednost je onda LDL ispod 1,4, gde onda onaj laboratorijski rezultat čak označi da vam je vrednost niža nego što je referentni opseg i pacijenti se uplaše, kažu: 'Meni je ovo nisko, zašto da pijem lekove koji spuštaju holesterol?'. To je zapravo ciljna vrednost koja se razlikuje od referentne vrednosti. Za one koji imaju umereno visok rizik, recimo ako ste u porodici imali nekoga ko je imao srčani udar, imate šećer koji traže duže od deset godina, onda je vaša ciljna vrednost za LDL ispod 1,8. Samo oni koji imaju nizak profil rizika imaju vrednost 2,4 i niže i to je nešto što se slabo zna", zaključio je kardiolog.
(MONDO)