Ideju da pokrenem svoj fitnes program dobio sam slučajući priče bolesnika u šok sobama na VMA, tada sam shvatio koliko je prevencija bolesti zaista bitna, kaže za naš portal Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud.
"Nakon trogodišnjeg rada u hitnoj pomoći i četvorogodišnje specijalizacije anesteziologije, on je sa bivšom suprugom otišao u San Francisko da bi se odatle vratio rešen da Srbima ponudi rešenja za zdraviji život. Tako je naciji koja se hvali količinom pojedenog mesa i popijene rakije počeo da objašnjava da je ključ zdravlja u umerenosti i fizičkoj aktivnosti."
"Živeo sam u San Francisku sa bivšom ženom početkom dvehiljaditih. Tu sam se usavršavao iz oblasti fitnesa, mada sam zapravo želeo da nostrifikujem diplomu i radim kao anesteziolog. Ali, još pre nego što sam otišao u Ameriku, počeo sam sa programom vežbanja, odnosno da držim treninge. Na tu ideju došao sam na četrvrtoj godini specijalizacije na VMA, na jednom rođendanu, gde su se sve žene hvalile kako vežbaju kod nekog tada poznatog trenera. Vraćam se s mojom bivšom ženom kući s tog rođendana i kažem joj: `Vidi, one sve vežbaju kod njega i sve su nabijene. Rade po hiljadu sklekova, hiljadu trbušnjaka… To, po meni, nije najzdraviji način vežbanja. O ishrani ne vode računa, jedu šta stignu… Zašto ne bi otvorio svoj fitnes`. Ona mi kaže: `Daj, bre, za šest meseci završavaš specijalizaciju, treba da idemo za Ameriku, a ti ćeš da otvaraš fitnes!`. Ja kažem: `Hoću!`. Tako sam došao na ideju da napravim medicinski fitnes. Ti dođeš kod mene, ja te pregledam (imao sam čak i portabl EKG) i procenim kojim intenzitetom možeš da vežbaš. Kupio sam one sprave Total džim koje je na televiziji reklamirao Čak Noris, koje su bile fantastične za vežbanje. Oformio sam grupe, četiri osobe sa trenerom; ja sam sastavljao ishrane polaznicima i držao treninge. Eto, tako sam krenuo. Vrlo brzo sam od nekih desetak došao do 60, 70, pa i do 120 žena za samo šest meseci. Najbolja reklama su mi bile tih prvih deset žena kojima sam garantovao da će za par meseci promeniti lični opis. Što se i dogodilo. Moj kolega Igor Georgijev, plastični hirurg, koji je tada otvorio prvi LPG centar u Beogradu, počeo je da sarađuje sa mnom, pa smo kombinovali programe. Kod mene su žene vežbale i dobijale plan ishrane, a kod njega su išle na skidanje masti. Tih desetak žena, koje su inače bile vrlo popularne tada u gradu, prenele su priču dalje i tako se, kao što sam rekao, broj polaznica mojih kurseva popeo na preko stotinu. Zanimljivo je, moram to sad da spomenem, kako sam ideju za medicinski fitnes dobio u šok sobi! Tamo sam video, bilo da su mladi ljudi ili stari, lepi ili manje lepi, bogati ili manje bogati, uspešni ili manje uspešni, svi su želeli samo jedno, a to je zdravlje. Čovek o svom zdravlju razmišlja samo kad se razboli. Niko i ne razmišlja da su ishrana i trening osnovni lekovi. Glavni lekovi su kretanje i ono što jedemo. Hipokrat je u petom veku pre nove ere rekao: 'Neka ti tvoja hrana bude tvoj lek i neka ti tvoj lek bude tvoja hrana'. Čuvši priče ljudi u šok sobi, došao sam na ideju da napravim medicinsku preventivu. Ja imam misiju. Moja misija je da edukujem ljude kako da sačuvaju i unaprede svoje zdravlje. Shvatio sam da je preventiva podjednako važna kao i korektiva – odnosno ovo što sam ja radio, direktno lečenje."
Ti si po povratku uz Amerike praktično postao u Srbiji brend za zdrav život. Šta je bilo ključno u razvoju tog brenda?
"Pojavio sam se prvi. Verovatno je presudno to što ja volim to što radim. Završio sam i medicinu i sportsku akademiju. Znači, sve sam spojio u jednu priču. Takođe je bitno da stalno moraš da razmišljaš o nečem novom. To je najbitnije – usavršavanje i nove ideje. Tako sam napravio i emisiju za decu 'Zdravo dete' koja traje već godinama i uči decu kako da se zdravo hrane i vežbaju. Suština je u tome što sam oduvek želeo da edukujem ljude. To je uvek bio moj prvi korak. Nisam gledao da zaradim, nego da pomognem, na najednostavniji način, a to je da ne dođe do bolesti. Onda se ispostavilo da od toga mogu da lepo živim. Sve to mi je pomoglo da se razvijam dalje, da bi stigao do krune mog rada a to je projekat „Zona zdravlja“, koji pruža mogućnost, da uz pomoć modernih tehnologija, pomognem velikom broju ljudi da se zdravo hrani i da zdravo živi."
Mnogi smatraju da ih smaraš sa pričama o zdravom životu i da je ta tvoja preventiva preveliko odricanje, pogotovo u zemlji gde se ljudi prečesto hvale količinama pojedenog mesa i popijenog alkohola?
"Ljudima pričam već dvadeset godina da to nije odricanje, već da je ključ u umerenosti. Ja sam se menjao. Prvo sam govorio da treba izbegavati četiri bele smrti (so, šećer, brašno, masnu hranu), da to ne treba nikad jesti, da bi shvatio da i to može ponekad, ali umereno, ako se dovoljno krećeš. Biti umeren u svemu, to je suština zdravog života. Ne moramo uvek da idemo u dijete i ekstreme. Suština je da se uobročiš, da se krećeš i da si u svemu umren. To je suština zdravog života.
Da, ali mnogi tvrde da je za stil života koji ti propagiraš potrebno mnogo novca i mnogo slobodnog vremena koje ljudi danas nemaju. Imaju mnogo obaveza, a premalo vremena, tako da su osuđeni na brzu hranu i kasno leganje, što sve vodi u nezdrave navike i u pad imuniteta. Možeš li da im daš scenario po kojem mogu to da izbegnu?
"Mogu, evo, reći ću, naravno. Radite od devet ujutru, je l` tako? Od devet do pet, da kažemo. Ustali ste u sedam. Popili ste čašu vode sobne temperature. Spremili ste decu za školu, za vrtić…"
Šta ako je neko popio malo prethodne noći, pa mu je teško da ustane rano?
"Pa, dobro, ako je popio, pa ne može da ustane u sedam, taj dan neće ustati, ali hoće naredni. A ako pije svaki dan, šta ima da mu objašnjavam? Dakle, ako je normalan, ustane u sedam svako jutro, popije čašu vode sobne temperature sa probiotikom, jer je naučno dokazano da probiotik podiže imuni sistem, jer čovek ima dva mozga u telu. Jedan je u glavi, a drugi u stomaku, gde se nalaze milijarde bakterija. Neravnoteža tih bakterija u stomaku može dovesti i do depresije i neraspoloženja. I zato treba piti probiotik, jer imunitet je u stomaku. I zato dva meseca piješ, mesec ne piješ, pa opet dva meseca piješ, pa mesec dana ne piješ… Nakon toga popiješ šolju zelenog čaja, a ne kafu, pošto čaj ima teofilin, koji je isto stimulans centralnog nervnog sistema. Sa čašom vode, opet, jer zeleni čaj ubrzava izmokravanje i gubitak tečnosti. Tad odvojiš deset minuta za pripremu obroka. Uzmeš 200 grama salate, parče ražanog hleba, parče sira, maslinovo ulje i eto ti doručka! To uradiš od sedam do osam. Onda odvezeš decu - škola, vrtić, kreneš na posao i odvojiš dvadeset minuta da prošetaš do posla, parkiraš se malo dalje ili izađeš dve stanice ranije iz prevoza. Na poslu sve što radiš, probaj da radiš u stojećem položaju, što znači, na primer, da ne koristiš lift nego ideš stepenicama. Nemoj ništa da grickaš, pij samo vodu. Oko dvanaest već uzmi neku užinicu – sezonsku voćku ili šaku badema i šaku lešnika. U tri sata iskoristi pauzu za ručak. Uzmi manje masno meso, na primer piletinu, 400 grama salate i parče ražanog hleba i eto ti ručak. To svuda možeš da nađeš, tu vrstu obroka. U pet sati si završio posao, odeš po decu, vratiš ih iz škole i vrtića, a oko sedam ti je večera. Uveče opet salata, jer je ona najbitnija – salata je detoks, uz nju parče sira, bez ugljenih hidrata obavezno uveče, i završio si dan. Kad odvedeš dete na trening nemoj da sediš, da pušiš cigaretu i da piješ kafu, nego uzmi i prošetaj tih 45 minuta. U deset si lepo sve to završio, u jedanaest si legao da spavaš i probudio se sutra u sedam."
Usled pandemije korona virusa zdravlje je postalo tema broj jedan. Da li si i ti imao koronu?
"Jesam. Preležao sam koronu. U to vreme nije bila vakcinacija. Imao sam teži oblik. Neki mediji su pisali da sam intubiran, ali nisam bio toliko težak slučaj. Imao sam obostranu upalu pluća, bio sam na kiseoniku, ali moje kolege su dobro vodile računa o meni, kao i o svim drugim pacijentima, tako da se sve na kraju dobro završilo i nije ostavilo poseban trag na mom zdravlju."
Šta smatraš svojim najvećim uspehom u životu?
"Moj najveći uspeh su moja Tamara, Tara i Andrej. Moja žena i moja deca su moj najveći uspeh u životu. Imam sjajnu decu i želim da odrastu u dobre ljude."
Imaš li neki moto koji te vodi kroz život i inspiriše?
"Bitno mi je da verujem u to što radim. I da je to što radim prava stvar, zato se prvo raspitujem kod raznih ljudi. Energiju imam, snagu imam. I želim da do cilja uvek dođem na najkorektniji način. Čovek sam koji se iskreno radujem tuđem uspehu."
Kako prevazilaziš loše dane?
"Nemam ja loše dane."
Znao sam da ćeš to da kažeš! Svako ima loše dane!
"Nemam ja loše dane! Meni su jedini loši dani kada su mi deca bolesna. Ili žena. Onda se ja preispitam i kažem sebi zašto sam se nervirao zbog ovog ili onoga kad je osnova života ovo! Čovek ne treba da se nervira što mu nešto nije uspelo, već da pronađe drugu opciju, drugi način da nešto uradi bolje. Znači, ja nemam loše dane!"
Hajde onda da završimo intervju s time, da ne kvarimo.
"Važi (smeh)."
(MONDO)