Zbog čega je gojaznost toliko opasna i u čemu najviše grešimo?
Rapidno raste broj ljudi sa prekomernom težinom, a ako se taj neslavni trend nastavi do 2025. godine, više od polovine planete biće gojazno, upozoravaju stručnjaci. Ni naša zemlja nije izuzetak - svaka peta osoba u Srbiji je gojazna, a svaka treća na pragu gojaznosti.
Statistika pokazuje da je čak 54 odsto građana predgojazno i gojazno. Populacija smo koja ne praktikuje da na dnevnom meniju ima preporučenih pet porcija voća i povrća, ribu barem dva puta nedeljno, dovoljnu količinu tečnosti. Ono što beleži Studija o ishrani u Srbiji je u najmanju ruku zabrinjavajuće.
Prevelika količina ugljenih hidrata i šećera u skoro svakom obroku, a dominantna je i upotreba belog brašna. Nutricionisti kažu da su ne samo loše navike u ishrani već i dezinformacije o nutritivnim i kalorijskim vrednostima pojedinih namirnica uzročnici gojaznosti.
"Ljudi su shvatili na primer da su lešnici, orasi, bademi, suvo voće zdravi, a nisu svesni da je to ujedno i visokokalorično pa taj kalorijski nivo često bude jako visok čak i sa zdravim izborom namirnica. Izgrickati 50 grama miksa tog voća je ručak to nije količinski mnogo i može imati do 400 kalorija što je jedan ozbiljan obrok", kaže nutricionista Jovana Sreić.
Nezdrave navike vode u brojna oboljenja upozoravaju lekari. Takozvana stomačna gojaznost ukazuje na dijabetes, bolesti arteroskloroze, infarkt, šlog i masnu nealkoholnu jetru.
"Gojaznost korakteriše višak insulina, hormona hiperinsulizam koji pokreće kancerogenonezu i nastanak raka. Insulin se uvek luči kada jedemo nešto slatko ili belo brašna dolazi do skokova insulina", kaže dr Vesna Srećković, internista.
(MONDO/Kurir.rs)