Svaki dan doručkujemo, peremo zube, pijemo kafu, večeramo i donosimo odluke. Doba dana kada obavljamo ove aktivnosti ima ogroman uticaj na naše zdravlje. Pročitajte kako izgleda dnevni plan sa najboljom satnicom za donošenje odluka:
Idealno vreme za buđenje je 7:22 h
Studija londonskog Univerziteta Vestminster pokazuje da ljudi koji se probude između 5:22 i 7:21 h imaju veći nivo kortizola (hormona stresa) i lošije raspoloženje tokom dana. Zato se može reći da od 7.22 h lako možemo da ustanemo iz kreveta.
Operite zube pre doručka
Kada jedemo, prirodne bakterije u našim ustima proizvode kiselinu koja razgrađuje šećer koji jedemo. "Kada perete zube, istrošite kiselinu koja je mineral, a to može da uništi vaše zube", kaže stomatolog dr Šadi Manučehri. Zbog toga ne treba da perete zube odmah posle doručka, već sačekajte najmanje pola sata. Ako nemate toliko vremena i ne želite da izađete od kuće, a da niste oprali zube, operite ih ranije - pre doručka.
Jedite doručak pre 8 h
Studija koja uključuje više od 100.000 ljudi, pokazala je da se kod onih koji jedu doručak posle 9 sati ujutru, povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 59 odsto. "Vreme obroka igra ključnu ulogu u regulisanju cirkadijanskih ritmova i kontroli nivoa glukoze i lipida", kaže Ana Palonmar-Kros sa Instituta za globalno zdravlje u Barseloni.
Doba dana u koje je vežbanje najefikasnije
Prema istraživanjima, vežbe koje se izvode između 6.30 i 8.30 h smanjuju količinu sala na stomaku, dok vežbe koje se izvode između 18 i 20 h poboljšavaju izdržljivost i grade mišiće. Zbog toga, navode stručnjaci, muškarci bi posebno trebalo da vežbaju uveče.
Pijte kafu do 14 h
Ako imate problema sa spavanjem, izbegavajte kafu posle 14 časova, jer njeni efekti mogu da traju i do osam sati, što će vas držati budnima.
Donosite odluke između 11 i 12 h
Čuveni američki pisac Danijel Pink napisao je knjigu o tajnama savršenog tajminga. Prema njegovim rečima, naša pažnja je na najnižoj tački između 13 i 16 h. Prema tome, to je period kada ne treba da donosimo nikakve odluke. Američko medicinsko udruženje predlaže da sve odluke koje zahtevaju važnu i dublju analizu, treba doneti ujutru. Na početku dana možemo da napravimo mnogo bolje izbore nego popodne ili uveče.
Dremanje između 12 i 14 h
Ako možete da uklopite dremku u svoju dnevnu rutinu, ne bi trebalo da prelazite 10 do 20 minuta i trebalo bi da se ponovo probudite pre 14 h, kako ne biste poremetili fazu sna. Japansko istraživanje pokazalo je da 20-minutni san u 12:20 h može da nadoknadi pad nivoa energije u popodnevnim satima.
Najbolje vreme za večeru je između 19 i 20 h
Večera oko 22 h povećava rizik od debljanja i nastanka dijabetesa. Španski istraživači su otkrili da ljudi koji večeraju dva sata pre spavanja, imaju pet puta veću verovatnoću da budu gojazni od ljudi koji večeraju ranije. Uveče se nivo dnevnih hormona smanjuje, a noćnih povećava. Melatonin usporava procese koji se odvijaju u pankreasu. To znači da je najbolje pojesti poslednju užinu dva do tri sata pre spavanja.
Odlazak u krevet pre 23 h
Prema istraživanju objavljenom u European Heart Journal, odlazak u krevet između 22 i 23 h smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Ljudi koji zaspu posle ponoći, imaju veći rizik od nastanka srčanog i moždanog udara. Da bismo se dovoljno naspavali, trebalo bi da spavamo šest do osam sati dnevno.
Često smo prinuđeni da ritam svog dana prilagodimo poslu i drugim obavezama, ali ako je moguće, obavljanje određenih aktivnosti u ovo doba dana može značajno da poveća našu efikasnost.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)