- Nova londonska studija pokazala je da i mala dnevna količina orašastih plodova može da bude povezana sa boljim kognitivnim sposobnostima i zdravljem mozga.
- Efekat je bio izraženiji kod ljudi sa lošijom ishranom i manjom fizičkom aktivnošću, dok je kod preživelih od moždanog udara primećena veza sa višim nivoom proteina VEGF-a koji je povezan sa rastom krvnih sudova.
Prognoze stručnjaka da bi broj ljudi sa demencijom mogao višestruko da se poveća narednih godina jeste zabrinjavajući podatak, ali je istovremeno i razlog zbog kog istraživači sve više pažnje posvećuju svakodnevnim izborima koji dugoročno mogu da pomognu u očuvanju zdravlja mozga, uključujući u njih i ono što svakodnevno jedemo.
Zbog toga, novom studijom su želeli da provere u kojoj meri konzumiranje orašastih plodova može da bude korisno za zdravlje mozga.
Hrana je uglavnom saveznik broj jedan
Ishrana se odavno povezuje sa načinom na koji mozak stari. Obrasci ishrane poput mediteranske dijete mogu da pokažu potencijal u očuvanju kognitivnih funkcija, dok se smatra da namirnice bogate hranljivim materijama, poput orašastih plodova, povrća, integralnih žitarica i ribe, mogu da pripomognu da mozak što duže ostane zdrav.
Orašasti plodovi se posebno izdvajaju tu, jer su bogati zdravim mastima, vitaminima, mineralima i biljnim jedinjenjima koja mogu da imaju koristi i za srce i za mozak. Zbog toga, istraživači su želeli da utvrde da li je veća konzumacija orašastih plodova povezana sa boljim sposobnostima razmišljanja i zdravijim pokazateljima funkcije mozga tokom vremena, uključujući tu i ljude koji su doživeli moždani udar, grupu za koju je poznato da je izložena ubrzanom kognitivnom starenju.
Analiziran je niz faktora
U studiji, tim istraživača analizirao je podatke 1.771 odrasle osobe, čija je prosečna starost bila 61 godina.
Da bi procenili koliko orašastih plodova su ispitanici konzumirali, prikupljali su podatke tokom tri odvojene posete u okviru istraživanja, u periodu od približno deset godina. Nakon toga, izračunali su prosečne vrednosti, kako bi dobili širu sliku o dugoročnim navikama u ishrani, umesto da se oslanjaju na podatke iz samo jednog trenutka.
Učesnici su takođe podlegli nizu neuropsiholoških testova kojima su mereni različiti aspekti sposobnosti razmišljanja. Osim kognitivnih funkcija, istraživači su koristili i snimanja magnetnom rezonancom kako bi ispitali veličinu njihovog mozga, uključujući tu i hipokampus, deo mozga važan za pamćenje.
Pored toga, analizirali su i uzorke krvi i prisustvo dva jedinjenja povezana sa zdravljem mozga, poznata kao BDNF i VEGF. To im je pomoglo da isprate učesnike tokom deset godina, kako bi utvrdili ko je u međuvremenu doživeo moždani udar ili razvio demenciju.
Da bi rezultati bili što pouzdaniji, statistički modeli prilagođeni su i demografskim, životnim i zdravstvenim faktorima ispitanika, kao što su godine, pol, nivo obrazovanja, fizička aktivnost, kvalitet ishrane, indeks telesne mase i kardiovaskularni rizik.
Rezultati su značajni, uprkos malom unosu
Kod ljudi koji ranije nisu imali moždani udar, veća konzumacija orašastih plodova bila je pozitivno povezana sa boljim ukupnim kognitivnim sposobnostima. Efekat po gramu bio je mali, ali je išao u povoljnom smeru.
Važno je napomenuti i da je prosečan unos orašastih plodova u ovoj studiji iznosila svega 1,3 grama dnevno po ispitaniku, što je otprilike količina koja se nalazi u jednom bademu ili nekoliko pistaća. To znači da je uočena povezanost postojala čak i pri veoma malom unosu.
Zanimljiviji detalji pojavili su se kada su istraživači analizirali određene grupe učesnika. Povezanost između konzumiranja orašastih plodova i kognitivnih sposobnosti bila je primetno jača kod ljudi sa lošijim kvalitetom ishrane i kod onih koji su bili manje fizički aktivni. Drugim rečima, ljudi koji su možda imali najviše prostora za poboljšanje pokazali su i najizraženiju povezanost.
Zapremina mozga pokazala je nešto drugačiju sliku. Veća ukupna zapremina mozga bila je povezana sa unosom orašastih plodova uglavnom kod veoma fizički aktivnih osoba, što su istraživači ocenili kao neočekivan rezultat.
Među manjom grupom učesnika koji su ranije doživeli moždani udar, veća konzumacija orašastih plodova bila je povezana sa višim nivoima VEGF-a, proteina koji učestvuje u rastu krvnih sudova i potencijalno ima neuroprotektivnu ulogu.
Velike promene nastaju iz malih navika
Glavna poruka naučnika jeste da orašasti plodovi i dalje predstavljaju hranljivu i praktičnu namirnicu, a ovo istraživanje ukazuje na mogućnost da oni mogu da doprinesu zdravlju mozga, naročito kod ljudi čija ishrana ili nivo fizičke aktivnosti imaju prostora za poboljšanje.
Ipak, važno je da znate da ne morate potpuno da menjate svoje navike, niti jesti velike količine. Umeren i redovan unos lako se može da se uklopi u većinu zastupljenih načina ishrane.
Pokušajte da dodate malu šaku badema, oraha ili pistaća u jutarnju ovsenu kašu, ubacite ih u salate ili držite unapred odmerenu porciju pri ruci kao užinu tokom popodneva. Ako vaša trenutna ishrana sadrži malo neprerađenih, celovitih namirnica ili niste naročito fizički aktivni, uključivanje orašastih plodova u redovnu ishranu može da bude dobar početak.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)