- Lekar Simus O'Mahoni poručuje da milijarde uložene u borbu protiv starenja ne znače i duži život, jer nijedna intervencija do sada nije dokazano usporila starenje kod ljudi.
- Umesto skupih tretmana, kao važnije za zdravlje i dugovečnost navodi zdravije navike.
Želja da se živi što duže nikada nije bila izraženija. Od suplemenata koji obećavaju podmlađivanje ćelija do skupih medicinskih pregleda i eksperimenata kojima se pokušava usporiti biološko starenje, industrija dugovečnosti postaje sve veća, a pojedini milijarderi spremni su da potroše ogromne svote novca u nadi da će jednog dana uspeti da prevare prirodu. Ipak, lekar sa više od 30 godina iskustva upozorava da je opsesija produžavanjem života otišla predaleko i da nauka još nije ponudila ono čemu se mnogi nadaju.
Dr Símus O'Mahoni, gastroenterolog koji je više od tri decenije radio u bolnicama britanskog zdravstvenog sistema, o ovoj temi govorio je u intervjuu za britanski "The Telegraph", povodom svoje nove knjige "The Longevity Delusion: Money, Myths and Bad Science", u kojoj preispituje tvrdnje industrije dugovečnosti i ideju da bi medicina jednog dana mogla da pobedi starenje.
Njegov zaključak mogao bi da razočara sve koji veruju da je revolucionarni tretman za produženje ljudskog života nadomak ruke. Kako navodi, uprkos decenijama istraživanja, nijedna medicinska intervencija do sada nije pokazala da može da uspori sam proces starenja kod ljudi.
To, međutim, ne znači da ne može da se utiče na svoje zdravlje i dužinu života. O'Mahoni pravi jasnu razliku između medicinskih tretmana koji se reklamiraju kao način za zaustavljanje starenja i dobro poznatih navika koje mogu da smanje rizik od bolesti i doprinesu dužem, kvalitetnijem životu.
Nauka još nije pronašla način da zaustavi starenje
Interesovanje ovog lekara za industriju dugovečnosti počelo je 2024. godine, kada je prisustvovao samitu posvećenom ovoj oblasti u Dablinu. Među okupljenima su bili naučnici, lekari, predstavnici biotehnoloških kompanija, investitori i ljudi koji veruju da bi tehnološki napredak jednog dana mogao da omogući ljudima da izbegnu smrt uzrokovanu starenjem.
O'Mahoni je tada počeo da istražuje ovaj svet, razgovarao sa njegovim najpoznatijim predstavnicima i proučavao naučnu literaturu. Ono što je otkrio navelo ga je da preispita obećanja koja se svakodnevno pojavljuju u javnosti. Iako su istraživači uspevali da produže životni vek pojedinih organizama, poput crva, voćnih mušica i miševa, takvi rezultati ne mogu jednostavno da se prenesu na ljude.
"Ljudsko telo rezultat je miliona godina evolucije i fantastično je složen sistem", objasnio je lekar, ukazujući na ogromnu razliku između jednostavnih organizama koji se proučavaju u laboratorijama i ljudskog organizma. Zbog toga smatra da nema dovoljno osnova za očekivanje da će se u bliskoj budućnosti da se pojavi revolucionarni lek ili biotehnološki postupak koji će značajno da produži ljudski životni vek.
Među stručnjacima sa kojima je razgovarao bio je i profesor Dejvid Džems sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji se više od tri decenije bavi biologijom starenja. Prema O'Mahonijevim rečima, Džems je ranije verovao da će naučnici do današnjeg vremena mnogo bolje da razumeju ovaj proces i da će da postoje velike šanse za razvoj tretmana protiv starenja. Međutim, tokom njihovog razgovora izrazio je znatno manji optimizam u pogledu takvog razvoja događaja.
Zašto smo postali toliko uplašeni od starenja?
O'Mahoni smatra da savremeni odnos prema starenju ne može da se objasni samo napretkom medicine i tehnologije. Na njega su uticali i društveni trendovi, promena odnosa prema smrti i sve izraženije uverenje da svako može da kontroliše gotovo svaki aspekt svog zdravlja.
Jedan od faktora koje izdvaja jeste slabljenje uticaja religije u sekularnom društvu. Dok je vera mnogim ljudima nekada pružala utehu kroz ideju o životu posle smrti, danas se, prema njegovom tumačenju, sve veći značaj pridaje mogućnosti da se postojeći život produži što je više moguće.
Istovremeno, popularizovana je ideja takozvanog uspešnog starenja, prema kojoj bi ljudi trebalo da ostanu aktivni, zdravi i fizički sposobni i u dubokoj starosti. Takva slika često se predstavlja kroz fotografije i priče o ljudima koji i u osamdesetim godinama trče, jedre na dasci i uživaju u aktivnom životu. Problem nastaje kada se takva očekivanja pretvore u uverenje da je svaka bolest, gubitak samostalnosti ili fizička slabost posledica ličnih grešaka.
"Postoji mit da je zdravlje u potpunosti lična odgovornost i da, ako radite sve kako treba, nećete da obolite od bolesti starosti, postanete nemoćni ili izgubite nezavisnost", poručuje O'Mahoni.
Kako objašnjava, čak ni najzdraviji način života ne može da garantuje da osoba neće da razvije bolest koja će da joj skrati život. Zbog toga smatra da društvo mora da promeni način na koji posmatra starenje, umesto da ga predstavlja kao nešto što se po svaku cenu mora izbeći.
Milijarderi su spremni da daju bogatstvo za još 20 godina života
Dok se većina ljudi nada da će starost da dočeka u dobrom zdravlju, za najbogatije pojedince dugovečnost je postala i simbol statusa. O'Mahoni ističe da, kada neko već poseduje jahte, privatne avione i kuće širom sveta, dodatno vreme postaje luksuz koji novac navodno može da pomogne da se kupi.
Pojedinci izdvajaju stotine hiljada dolara za iscrpne zdravstvene preglede, uključujući magnetnu rezonancu celog tela i genetska testiranja, u nadi da će potencijalne probleme da otkriju pre nego što se pojave simptomi. Drugi odlaze korak dalje i odlučuju se za krioprezervaciju, postupak zamrzavanja tela ili njegovih delova nakon smrti, uz nadu da će buduća tehnologija jednog dana da omogući njihovo oživljavanje.
Jedan od primera o kojima je O'Mahoni govorio jeste gerontolog Obri de Grej, koji je podržao ideju da bi tehnološki napredak mogao da omogući ljudima da izbegnu smrt povezanu sa starenjem. Prema navodima iz intervjua, de Grej planira krioprezervaciju glave nakon smrti, u nadi da bi buduća medicina da je vrati u život.
O'Mahoni, međutim, postavlja pitanje kakva bi bila sudbina osobe koja bi na taj način bila sačuvana za budućnost i da li je takva ideja uopšte realna. Na samitu u Dablinu govorio je i preduzetnik Piter Dajamandis, osnivač fondacije XPrize, koja je ponudila nagradu od 101 milion dolara za istraživanja usmerena na vraćanje deset, a idealno i dvadeset godina fizičkih i kognitivnih funkcija kod ljudi starosti od 65 do 80 godina.
Prema O'Mahonijevom prepričavanju, Dajamandis je prisutnima postavio pitanje koliko bi svog bogatstva bili spremni da daju za dodatnih 20 godina života, a njegov odgovor bio je tri četvrtine imovine, ako ne i čitavo bogatstvo.
Šta zaista može da nam pomogne da živimo duže?
Uprkos kritici industrije dugovečnosti, O'Mahoni ne smatra da pojedinci treba da odustanu od brige o zdravlju. Naprotiv, ističe da postoje dobro poznate navike koje mogu da doprinesu dužem i kvalitetnijem životu, iako ne mogu da zaustave starenje niti da garantuju da će bolest da se izbegne.
Njegovi saveti su jednostavni:
- umereno konzumiranje alkohola,
- redovno vežbanje,
- uravnotežena ishrana uz ograničavanje prerađene hrane i mesa,
- održavanje društvenih veza i
- pronalaženje smisla i svrhe u svakodnevnom životu.
Posebno naglašava značaj obrazovanja i finansijske sigurnosti. Kako navodi, novac i obrazovanje spadaju među najvažnije faktore povezane sa dugovečnošću, jer ljudi koji imaju bolje materijalne uslove i viši nivo obrazovanja u proseku žive duže i veći deo života provode bez hroničnih bolesti i invaliditeta.
Upravo je to, prema njegovom iskustvu, jedan od aspekata o kojima se u industriji dugovečnosti ne govori dovoljno. Dok se ogromne svote ulažu u eksperimentalne tretmane i tehnologije koje bi jednog dana mogle da produže život, manje pažnje posvećuje se društvenim uslovima koji već sada utiču na zdravlje velikog broja ljudi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)