A TO ŠTO JE OTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU... TO SE NE RADI: Kuzmanović otvoreno za MONDO - Pričalo se da ću u Real Madrid!

Kada je prvi put davao izjave za srpske medije, svaka druga reč bila je "jebiga".

"Nisam gubio lopte, nisam grešio u dodavanju i treneri su voleli takve igrače na sredini terena".

Koliko je skroman, najbolje svedoči anegdota iz Kovilova, kada ga je drug iz reprezentacije Aleksandar Trišović zamolio za dres Fiorentine.

"Prvo naredno okupljanje, ja mu izvučem iz kese dres Luke Tonija. On me gleda čudno i pita ’šta ti je to?. Kako šta je, pa dres Fiorentine. Triša i dalje ne kapira poentu, kaže ’šta će mi Toni, tražio sam ti tvoj dres’. Ja ne verujem (smeh)… Trišo brate, šta će ti dres Zdravka Kuzmanovića… doneo sam ti od Luke Tonija, svetskog šampiona (smeh)".

Dobrodošli u Mojih TOP 11 sa Zdravkom Kuzmanovićem, momkom koji tokom karijere nije ni bio svestan sa kakvim igračkim gromadama deli svlačionicu. Uživajte!

BAZEL 2005 - 2007

Kandidati iz Bazela:

Golmani: Paskal Zuberbiler, Franko Kostanco, Jan Zomer

Odbrana: Bruno Berner, Damir Džombić, Danijel Majstorović, Kođi Nakata, Aleksandre Kuenoz, Boris Smiljanić, Murat Jakin, Reto Zani, Patrik Bauman, Fransua Mark, Mišel Morganela, Serkan Sahin

Vezni red: Papa Malik Ba, Skot Čiperfild, David Degen, Matijas Delgado, Ivan Ergić, Bajkal Kulaksizoglu, Đamel Mesbah, Ivan Rakitić, Mile Sterjovski, Franc Burgmajer, Simone Gripo

Napad: Cezar Karinjano, Eduardo, Mihail Kavelašvili, Mladen Petrić, Delron Bakli, Felipe Kaisedo, Eren Derdjok

Posrećilo mu se da već u debitantskoj utakmici za prvi tim postigne gol i bude najbolji na terenu.

"I to u meču koji je imao izuzetnu važnost, protiv Strazbura u Kupu UEFA. Ne sećam se da li sam pre toga dobio šansu u prvenstvu Švajcarske, možda samo par minuta protiv Šafhauzena. Trener Gros je igrao na rezultat i voleo je starije igrače. Mene je šetao na razne pozicije... desno krilo, vezni, štoper… morao sam da igram sve što mi kaže. Taj Strazbur je bio one sezone kada smo sa Zvezdom igrali u istoj grupi. Radovao sam se meču u Beogradu, punoj Marakani, fenomenalnom ambijentu. O tome sam maštao kao dečak, jer Zvezdu volim najviše na svetu. I onda razočaranje, UEFA je donela odluku da se igra pred praznim stadionom. Pobedili smo 2:1, ali je osećaj bio nekako bez veze. I nikada posle toga nisam imao priliku da igram protiv Crvene zvezde".

Seniorske početke obeležili su nesrećni porazi i bolne eliminacije.

"Iz Kupa UEFA nas je izbacio Midlzbrou u četvrtfinalu. Meni je na poslednjem treningu pred utakmicu iskočilo rame i nisam igrao. Imali smo top rezultat iz Bazela, tamo sve krene kako treba, damo gol u prvih 20 minuta… ali izgubimo tri razlike i ispadnemo. Još sam teži udarac doživeo u prvenstvu Švajcarske. Izgubili smo titulu u 94. minutu. U pretposlednjoj utakmici protiv Jang Bojsa dobijem peti žuti karton i nisam imao pravo nastupa u meču odluke sa Cirihom. Trener je poludeo na mene. Nama dovoljan remi, oni vode, Petrić izjednači na 1:1… ističe 90. minut, sudijska nadoknada… ja i još jedan igrač koji nije igrao već skinuli dukseve i ostali u majcima ’Champions’ koje su štampane specijalno za tu priliku… lep osećaj, prva titula, top… i onda…".

…ŠOK!

"… u poslednjim sekundama nadoknade neki ćelavi iz Ciriha dade gol i s…a nam sve. Pocepao sam onu majicu, bacio je… hteo sam da umrem… baš mi lepo krenula karijera (smeh)… ali šta da se radi, to je fudbal… ma bukvalno poslednja akcija, sudija se već spremao da dune u pištaljku. Odmah sam odlučio da odem iz Bazela, da što pre zaboravim poraz od Ciriha. Bilo je tu još dobrih partija, dao sam gol protiv Rabotničkog i Vaduza u kvalifikacijama za Evropu, ali nije mi se više ostajalo u Švajcarskoj. Ta utakmica sa Strazburom je svakako najprijatnije sećanje i jedan od retkih golova glavom koje sam postigao u karijeri. Argentinac Delgado je centrirao, ne znam ni kako sam se zatekao tamo na skoku, jer mi je zadatak bio da kod prekida budem van 16 i da čekam eventualni odbitak".

TOP 11 - Ivan RAKITIĆ (vezni red)

"Iskreno, ne bi trebalo mnogo da razmišljam. Dečko je napravio vrhunsku karijeru, ogroman talenat… moram njega. Prošli smo sve mlađe selekcije zajedno i dočekali da budemo cimeri u prvom timu. Mnogo dobar momak, posle se i sa Krstajićem družio u Gelzenkirhenu. Osvojio je Ligu šampiona, igrao finale Svetskog prvenstva, odigrao preko 300 utakmica u dresu Barselone. Nešto između desetke i osmice… igra inteligentno, prosto… uvek opasan po gol… evo, vratio se u Sevilju i odmah uzeo kapitensku traku. Nema šta, svaka mu čast. Mogao sam tu da stavim i onog drugog Ivana, koga takođe veoma cenim. Ergić je bio moj uzor kada sam počinjao sa fudbalom. Sećam se kad me stari vodio na mečeve protiv Valensije i Mančester junajteda, bio sam oduševljen. Rekao sam ’tata, ja bih da budem isti igrač kao Ergić kad porastem’. Malo je čudan, nije onaj tipičan fudbaler. Povuče se u sebe, piše poeziju, teško ga je dobiti telefonom… ali ga volim, uvek mi je bio veoma drag". 

FIORENTINA 2007 - 2009

Kandidati iz Fiorentine:

Golmani: Sebastijan Frej, Vlada Avramov, Kristijano Lupateli, Marko Storari

Odbrana: Dario Daineli, Alesandro Gamberini, Masimo Gobi, Per Kroldrup, Manuel Da Kosta, Ondrej Mazuk, Manuel Paskval, Alesandro Potenca, Tomaš Ujfaluši, Đanluka Komoto, Lućano Zauri

Vezni red: Marko Donadel, Filipe, Jan Hable, Martin Jorgensen, Fabio Liverani, Rikardo Montolivo, Mario Santana, Franko Semioli, Đakomo Zapakosta, Serhio Almiron, Pape Dijakate, Felipe Melo, Huan Vargas

Napad: Danijel Kaća, Samuel Di Karmine, Matijas Lepije, Adrijan Mutu, Danijel Osvaldo, Đampaolo Pacini, Kristijan Vijeri, Papa Waigo, Stevan Jovetić, Emilijano Bonacoli, Alberto Đilardino, Žeferson.

Ne ideš tamo gde ti je rečeno, nego tamo gde ti je suđeno.

"Bio sam bukvalno na korak od Palerma. Predsednik je došao u Bazel i sve je bilo spremno za potpisivanje ugovora. Ali mom starom se nešto nije dopalo i dogovor je propao. Htelo je srce da mi pukne, želeo sam po svaku cenu u Seriju A. Tata je rekao ’mlad si, ne sekiraj se, kvalitet će kad-tad doći do izražaja i napravićeš veliki transfer’. Nije ni on verovao da će se to dogoditi tog istog leta. Otputovali smo na pripreme u Marbelju i tamo su sticajem okolnosti bili i čelnici Fiorentine. Ispalo je još bolje nego što smo i zamišljali. Iskreno, ni meni se nije dopalo ponašanje Zamparinija kad je došao u Bazel. Hteo je sve da završi za pet minuta jer je žurio na neki sastanak. Ako su me zaista želeli, bio je red da pokažu više poštovanja prema meni i mom starom".

Zamparini je kasnije optužio Korvina da mu je oteo Kuzmanovića i nazvao ga najvećim šakalom svetskog fudbala.

"To je bila frka velika… ali meni se posrećilo da dođem u mnogo bolji klub. Fiorentina je u to vreme bila standardni kandidat za vrh tabele, sa velikim brojem fudbalera vrhunske klase. Debitovao sam protiv Torina u pobedi od 5:1, ušao sam umesto Blazija i namestio peti gol. Neverovatan osećaj, naježio sam se dok su navijači skandirali moje ime prilikom ulaska u igru. Još onako mlad, pun energije, trčao sam kao navijen. Publika me je zavolela od prvog dana, cene me i dan danas. Prvenac sam postigao protiv Katanije, glavom… vidiš, opet glavom… ne mogu da verujem (smeh)… da nije ove tvoje emisije, ne bih ni znao da sam toliko golova dao glavom. Imao sam tada dužu kosu, možda mi je i to pomoglo (smeh). Sad kad razmislim, mislim da sam i u Štutgartu prvi gol dao glavom (smeh)".

Kakva imena! Kakvi igrači! Sve puca od klase i harizme.

"Kad sam došao, bio je Luka Toni. Posle je on otišao u Bajern, a stigao je Vijeri. Auuuuu, strašan igrač… šta taj radi u 16 metara, kako daje golove, to je neverovatno. Jeste bio u godinama, ali top golgeter. Ja sam kao klinac uživao u njihovim golovima, a onda uđem u istu svlačionicu sa Mutuom, Vijerijem, Liveranijem, Frejom… kao da si među vanzemaljcima. Čeh Ujfaluši mi je puno pomogao jer je jedini znao nemački jezik. Družio sam se i sa našim Vladom Avramovom, brzo sam se uklopio i nije bilo problema".

Sa Fiorentinom je takođe mogao da dogura daleko u Kupu UEFA.

"Otišao sam korak dalje, malo nas je delilo od plasmana u finale. Zanimljivo je da smo protiv Groningena i Rendžersa šutirali penale i oba puta sam bez problema prihvatao odgovornost. Prandeli kaže ’Kuzma, ti prvi’. Zašto ja, ’pa zato što imaš takvu glavu’. Bio sam hladan i retko kada sam mašio sa 11 metara. A protiv Rendžersa, brate mili, ne možemo da damo gol… 40 šuteva, nijednom da uđe. I onda dva najiskusnija igrača promaše penal, Vijeri i Liverani. To ti je bukvalno jesi ili nisi. Mogao sam sa 19 godina već da imam dva evropska finala. Protiv Evertona sam dao jako lep gol, unutrašnjom sa desne strane, iz prve. Mnogo teška utakmica, u Firenci smo ih ubili, na Gudisonu nismo prešli centar".

Osetio je u ljubičastom dresu i čari Lige šampiona.

"Ozbiljni mečevi… sa Steauom, Lionom… ali je Bajern na mene ostavio najjači utisak. Sa jedne strane Riberi, sa druge Roben, ne znaš koga pre da juriš. Evo ga Riberi i dalje igra fudbal, čudno mi je da ga vidim u dresu Fiorentine. Strašan igrač, očigledno je vodio računa o sebi, ima otporno telo i zato toliko dugo traje. Bila mi je čast da sa Violom igram Ligu šampiona, posebno ako se ima u vidu da oni od tada nikada više nisu bili u tom takmičenju. Svi su me voleli. Par godina kasnije, kada sam sa Bazelom došao da igram na Frankiju, navijači su me dočekali ovacijama".

Da čujemo još neku priču o vedetama Fiorentine. Kakav je bio Felipe Melo?

"Ma budala, ako ćeš iskreno da ti kažem… baš budala. Ali ti treba takav igrač u ekipi. On je i na terenu bio budala. Oštar, agresivan, ako mu se neko zameri nema problem da mu klizećim startom polomi nogu. Igrao je iza mene i to mi je odgovaralo jer sam mogao više da učestvujem u fazi napada, da se ubacujem, centriram… Sve u svemu, glavonja (smeh)… u nekom svom svetu… ludak… moraš da vodiš računa šta mu kažeš. Lakše mi je bilo sa Liveranijem. Sve igra iz prve, kaže ’samo se postavi gde treba i dobićeš loptu’. Trkači spor, ali je brzo razmišljao i uvek imao 3-4 rešenja u glavi. Pregled igre fascinantan, kontrola lopte, promena pravca… nije bio igrač za Englesku ili Nemačku gde je dum-dum… ali mu je Italija legla i meni je odgovarao kao partner u sredini terena".

TOP 11 - Adrijan MUTU (napad)

"Čim sam došao, rekao je ’mali ti si moj, slušaj mene i biće sve kako treba’. Odmah me je zagotivio i super smo se slagali. Jaoooo, pa zamisli tu atmosferu sa Mutuom i Felipe Melom u istoj ekipi. Šou-program. Adrijan je bio vrhunski igrač, sam je rešavao utakmice. Igramo prijateljsku u Bilbau, on se zakači sa nekim na terenu, izbije opšta tuča… dobije crveni karton, klub ga kazni novčano i zakače mu kaznu na kasetu u svlačionici. Čeka nas važna utakmica u prvenstvu, on gleda onaj papir, 10.000 evra… kaže ‘baš me briga, bila je prijateljska utakmica, ja ovo neću da platim’. Obuče se čovek i krene kući, neće da igra, ne zanima ga… Trener pojuri za njim, uzme onu kaznu i kaže ’rešiću ja to sa klubom, molim te skini se i idi igraj’. Ovaj se na brzaka presvuče, izađe na teren, dva gola za 2:0 i ćao. To mogu samo geniji. Mnogo sam ga voleo. Ostanem posle treninga da vežbam slobodne udarce, on mi otme loptu i kaže ’ajde beži tamo na pomoćni, nije tvoje da šutiraš dok sam ja ovde’ (smeh)". 

ŠTUTGART 2009 - 2013 

Kandidati iz Štutgarta:

Golmani: Jens Leman, Sven Ulrajh, Mark Cigler.

Odbrana: Artur Boka, Kalid Bularuž, Stefano Ćeloci, Matje Delpjer, Kristijan Molinaro, Georg Nidermajer, Rikardo Osorio, Marko Pišorn, Serdar Tači, Ermin Bičakčić, Filip Degen, Patrik Bauer, Stefan Lang, Maza, Antonio Rudiger, Gotoku Sakai, Felipe, Tim Hogland, Benedikt Roker.

Vezni red: Danijel Didavi, Patrik Funk, Timo Gebhart, Roberto Holbert, Aleksandar Hleb, Sami Kedira, Martin Lanig, Sebastijan Rudi, Matijas Švarc, Kristijan Traš, Klemens Valh, Mamadu Bah, Elson, Kristijan Gentner, Tamaš Hajnal, Rafael Holchauzer, Vilijam Kvist, Tobijas Ratgeb, Ibrahima Traore, Rani Kedira, Kevin Šteger.

Napad: Kakau, Ćiprijan Marika, Pavel Pogrebnjak, Alesandro Ridle, Julijan Šajber, Johan Audel, Martin Hamik, Šinđi Okazaki, Sven Šiplok, Vedad Ibišević, Federiko Makeda, Tunaj Torun.

Bundesliga, san svakog dečaka koji je fudbalski prohodao na zelenim poljanama podno švajcarskih Alpa.

"Sva švajcarska deca žele da jednog dana zaigraju fudbal u Nemačkoj. Bundesliga je prvo što kao klinci gledamo na televiziji, to su igrači kojima se divimo i koje smatramo idolima. Organizacija na vrhunskom nivou, svaka utakmica 60-70.000 ljudi na tribinama, strast za fudbalom… u svemu tome su Nemci daleko ispred drugih. Ja sam u tom trenutku imao još jaču ponudu Sevilje, a opredelio sam se za Štutgart. Predsednik je bio maksimalno korektan i izašao mi je u susret, iako je Fiorentina mogla da zaradi dva miliona više da sam otišao u Španiju. Mislim da je Korvino osećao neku vrstu obaveze jer mi godinu dana pre toga nije dozvolio da napravim transfer života. Mogao sam da pređem u jedan od najslavnijih klubova na svetu, ali me nije pustio. Zato se nijednog trenutka nije dvoumio kada sam mu rekao da mi se više ide u Štutgart nego u Sevilju".

Čekaj, smemo li da znamo koji je to klub ostao uskraćen za Zdravka Kuzmanovića…

"Pa brate, pričalo se o Real Madridu. Bila je neka strašna kombinacija i mogao sam vrlo lako da postanem član kluba o kome mašta svaki fudbaler na ovom svetu. Ali, nije mi bilo loše ni u Štutgartu. To je dva sata automobilom do Bazela, bio sam blizu mame, tate i sestre, naigrao se fudbala, nadavao golova… Počeo sam kod Markusa Babela koji je forsirao mlade igrače, posle je došao Gros sa kojim sam se znao iz Švajcarske. Ja sam ga i preporučio sportskom direktoru kada je Štutgart zapao u krizu rezultata. Uradio je dobar posao, plasirali smo se u Kup UEFA i igrali zaista odličan fudbal. Sećam se gola protiv Leverkuzena, zavukao sam je sa 30 metara u rašlje. Ili utakmice sa Hamburgerom kada sam jedini put u karijeri dao dva gola iz penala za 90 minuta. Gladbahu sam dao na foru posle slobodnog udarca, Dortmundu takođe iz prekida… igrao sam osmicu i bio sam vrlo efikasan".

Dogodio se konačno i prvenac u Ligi šampiona.

"Bravo… protiv Sevilje. Šta ti je ironija sudbine, baš u duelu sa nesuđenim klubom. Precizan šut sa 25 metara, gore desno. Sreo sam se posle meča sa tim ljudima iz Sevilje, bili su vrlo ljubazni, rekli su da im je žao što nisam prešao kod njih. Dočekao sam priliku da se osvetim Rendžersu za onaj poraz na penale u dresu Fiorentine. Dobili smo ih u Glazgovu sa 2:0, dao sam gol glavom. Igrali smo i protiv Barselone… To je najjača Barsa koju sam u životu video. Tu je bio Ibra, dao nam je gol u Štutgartu, posle nas je Mesi dokusurio na Nou Kampu. Mi smo kod kuće izvukli 1:1, ne znamo ni sami kako. Kad smo otišli tamo, ijaooooo…" - smeje se Kuzmanović i nastavlja:

"Znali smo da nemamo šanse, ali se bar nadaš nekom časnom porazu. To mi je najlepša i najgora utakmica u karijeri. Najgora jer sam tri puta pipnuo loptu, a najlepša jer sam izbliza uživao u majstorijama Ćavija i Inijeste. Meni je pripao zadatak da čuvam Mesija (smeh). Pitao sam trenera ’izvinite, a kako to mislite ja da ga sačuvam’. Prvo, nemam njegovu brzinu. A drugo, ko može sa Mesijem jedan na jedan. Gros je rekao ’Zdravko, znam te, biće sve u redu’. I bilo je, dao nam je samo dva gola (smeh). Mesi je klasa za sebe, ja nisam njegov nivo. Niko na svetu nije, niti će biti na tom nivou".

Ibra je takođe klasa za sebe.

"Sećam se džingla koji sam snimio za tvoju emisiju i koji je vrlo brzo postao hit na društvenim mrežama. Rekao sam ’jes vidio gola što je dao’, a odnosilo se na njegov neverovatan škorpion protiv Parme. Moj komentar je bio iz srca, nisam očekivao da će izazvati toliku pažnju javnosti. Zlatana obožavam kao igrača. On je jedinstven slučaj, ima 39 godina, a gazi li gazi. Jak je fizički, prosto zrači harizmom i personalitetom. Imam utisak da je sada u boljoj formi nego te 2009. kada smo se sreli u Ligi šampiona. Mnogo mi je žao što nikada nisam dobio priliku da igram sa njim u istoj ekipi".

TOP 11 - Kalid BULARUŽ (odbrana)

"U Štugartu sam imao Lemana, ali mesto na golu čuvam za jednog drugog majstora sa rukavicama. Bio je tu Kedira… pa Marika sa kojim sam bio mnogo dobar… baš smo se juče čuli telefonom… stalno smo igrali onaj ’backgammon’, to ti je ono što se igra sa kontra-strane šaha. Igrali smo satima posle treninga… Taski, Pogrebnjak, Marika, ja… Ibišević nije, družio se sa nama, ali je bio porodični čovek i uvek je žurio kući. Zaista ne znam koga da stavim iz Štutgarta… jooooj, šta mi radiš… Ok, neka bude Bularuž. Bio je brz, agresivan štoper, veliki lider. Svi su ga slušali, videlo se da ima ogromno iskustvo iz Čelzija. Možda sam mogao i Hleba, Belorusa koji je igrao u Barsi, ali je slična pozicija kao Mutu. Neka ga Bularuž, znaš kako je bio jak u duelu… auuuu… plus brzina i tehnika. Odličan igrač".

INTER 2013 - 2015

Kandidati iz Intera:

Golman: Samir Handanović

Odbrana: Marko Andreoli, Hugo Kampanjaro, Danilo Dambrozio, Žonatan, Žuan Žezus, Juto Nagatomo, Andrea Ranokja, Rolando, Valter Samuel, Volas, Havijer Zaneti, Dodo, Davide Santon

Vezni red: Rikardo Alvarez, Esteban Kambijaso, Fredi Gvarin, Ernanes, Mateo Kovačić, Mekdonald Mariga, Gabi Mudingaji, Safir Tajder, Marcelo Brozović, Gari Medel, Žoel Obi, Đerdan Šaćiri

Napad: Mauro Ikardi, Dijego Milito, Rodrigo Palasio, Lukas Podolski

Na Meacu je stigao u zimskom prelaznom roku 2013. godine.

"Još su tu bili Deki, Kambijaso, Milito… oduševio sam se kad sam čuo da postoji mogućnost da potpišem za Inter. To je jedan od deset najvećih klubova na svetu, po tradiciji, broju trofeja… sveža su bila i sećanja na Tripletu 2010. godine. Nažalost, stigao sam u periodu tranzicije, menjala se klupska struktura, Tohir je nasledio Moratija, bilo je preko 30 igrača u rosteru. Mene je želeo Stramaćoni, posle je došao Macari, pa Manćini. Nije bilo lako, jednu ne odigraš dobro, odmah si na klupi ili tirbinama. Macari je tumbao ekipu, menjao pozicije igračima, jednu sam ovde, drugu onde… Drago mi je da sam dobio priliku da radim sa Manćinijem, taktički je izuzetno potkovan, zna šta hoće, radilo se kod njega vrlo kvalitetno".

Čuvena je scena iz Kovilova sa okupljanja reprezentacije, gde je Kuzmanović, čitajući štampu, prvi put naleteo na članak posvećen njegovom prelasku u Inter.

"Ajooooj, šta će Deki da kaže (smeh). Tako sam rekao. Pa da, Deki je bio vedeta Intera, a igramo na sličnoj poziciji. Nije da sam se uplašio konkurencije, nego sam osećao veliki respekt prema čoveku koji mi je bio idol u mladosti. Na terenu nema drugarstva, svako se bori za svoje mesto u timu. Kasano je takođe bio deo ekipe, vrlo specifičan momak. On ti jede pomfrit pre utakmice, radi i govori šta njemu paše, ali zato je tako i igrao fudbal. Video je stvari malo drugačije i donosio odluke koje su rešavale utakmice. Njemu loptu iz nogu nisi mogao da otmeš".

Za dve i po godine u Interu, samo je jednom uspeo da se upiše u strelce.

"Ma protiv onih Ukrajinaca… ne sećam se ni kako se zovu… Dnjepar, tako nešto… eto, nisam ni znao da se klub ugasio, možda su posle tog mog gola i bankrotirali (smeh). Nije mi se dalo u Interu, igrao sam suviše defanzivno, ispred odbrane, nisam kao u Nemačkoj dolazio u poziciju da ugrozim protivnički gol. To su dva potpuno različita stila igre. Italijani više vode računa o taktici, igraju zatvoreno… U Evropi smo ispali od Volfsburga, kada sam slomio ruku u jednom vazdušnom duelu. Igrao sam 20 minuta sa slomljenom rukom. Manćini je rekao ’hajde, možeš ti’. Kako bre, ne mogu ni da stojim. Nosio sam gips dve nedelje posle utakmice".

U Interu je delio svlačionicu sa još mnogo igrača harizmatičnog karaktera.

"Milito je već bio pod teretom povrede ligamenata kolena, ali se na treningu videlo da je strašan igrač. Kad te zalomi, zalomi te pošteno. Nisi nikada smeo da ga napadaš iz punog sprinta. Reč je o legendi Intera, ušao je u istoriju kao strelac odlučujućih golova u pohodu na sva tri trofeja 2010. godine. Bila mi je čast i zadovoljstvo da sa njim budem u istoj ekipi. Kao i sa Ikardijem. Sjajan strelac, došao je u Italiju kao klinac, postigao je preko 100 golova za Inter. Mislim da je pogrešio što je otišao u PSŽ. Privatno je malo lud, pravio je gluposti, prozivao se sa navijačima. Da je ćutao i radio svoj posao, postao bi legenda Intera. A to što je oteo ženu najboljem drugu… to ne ide nikako, to se ne radi… ok, njegova stvar, neka radi šta hoće… ali je baš ispalo glupo".

Najluđa anegdota u Interu veže ga za jedinog igrača koji je i dalje u rosteru nerazura - Andreu Ranokiju.

"Jaooooo… i to si našao. Tačno je, imali smo trening i tu smo se prepucavali non-stop. Mnogo je bio naporan… Kuc ovo, Kuc ono… ajde bre, šta si se danas navrz’o na mene… odem na masažu posle treninga, on opet… nastavi da me proziva. Tu mi je već prekipelo… Ranokija, dosta više, da li si normalan, sad si mi dodijao… ozbiljna situacija… Izađem napolje i uzmem dizalicu od onog čoveka koji održava terene u Sportskom centru Intera… dignem Ranokijin auto i skinem mu sva četiri točka. Ajooj, kako je poludeo… zvao me telefonom, pretio… kaže ’bolje ti je da narednih dana ne dolaziš kolima na trening’. I zaista nisam, koristio sam taksi na putu od kampa do kuće, sve dok se nije smirio i zaboravio na tu epizodu".

TOP 11 - Dejan STANKOVIĆ (vezni red)

"Nema ko drugi, nego Deki. Veliko ime srpskog i italijanskog fudbala, svi ga vole, ima svoj status… i treba da ima jer je osvojio sve što jedan igrač tokom karijere može da osvoji. Bilo bi me sramota da stavim u tim nekog drugog iz Intera. Deki je pravi promoter našeg fudbala u inostranstvu. Imao sam osećaj da će uspeti kao trener, jer sam video da je preneo dosta toga iz Italije. Radio je tokom karijere sa vrhunskim stručnjacima i uzeo je od njih sve ono što mu može biti od koristi".

BAZEL II 2015 - 2016

Kandidati iz Bazela II:

Golmani: Tomaš Vaclik
Odbrana: Adama Traore, Filip Degen, Mihael Lang, Valter Samuel, Manuel Akanji, Marek Suhi, Berang Safari, Danijel Hoegh, Naser Aliji
Vezni red: Luka Zufi, Birkir Bjarnason, Matijas Delgado, Škelzen Gaši, Aleksander Franson, Renato Stefen, Robin Huzer, Sedrik Iten, Mohamed Elneni, Tolant Đaka
Napad: Andraš Šporar, Joićiro Kakitani, Mark Janko, Bril Embolo, Albijan Ajeti, Žan-Pol Botijus

Na stolu je imao dve opcije: još godinu i po saradnje sa Interom ili petogodišnji ugovor sa Bazelom.

"Opredelio sam se za sigurniju varijantu i potpisao za Bazel. U Interu je bilo puno nepoznanica, čas sam na terenu, čas na tribinama… imao sam već 28 godina i nisam smeo da rizikujem. Vratio sam se tamo gde je sve počelo i ako ništa drugo, dočekao sam trenutak da se osvetim Cirihu za onaj gol u 95. minutu. To mi je bila knedla u grlu, trauma koje me je pratila tokom karijere… kad sa 18 godina izgubiš titulu u poslednjoj sekundi. I onda sam im dao gol u polufinalu Kupa, bilo mi je toliko lepo da sam hteo da poludim od sreće. Posle sam i osvojio trofej, trener je bio Marsel Koler… njega se sećamo iz kvalifikacija za SP u Rusiji kada je vodio Austriju protiv Srbije".

TOP 11 - Valter SAMUEL (odbrana)

"On mi nekako dođe kao bonus. Proslavio se u Interu, ali je pred kraj karijere ostavio dubok trag i u Bazelu. Slušaj, stena od čoveka. Ne priča puno, ali njegov pogled kaže sve što je potrebno. Fudbalski izuzetno inteligentan, imao je dar da komanduje igrom i tebi kao veznom igraču dovoljno je da ga slušaš i da ti sve bude vrlo jednostavno".

UDINEZE 2016

Kandidati iz Udinezea:

Golmani: Aleks Meret, Orestis Karnezis
Odbrana: Ali Adnan, Danilo, Mauricio Domici, Felipe, Tomas Orto, Đovani Paskvale, Ivan Piris, Mola Vage, Silvan Vidmer
Vezni red: Emanuel Agjemang-Badu, Pablo Armero, Bruno Fernandes, Edenilson, Giljerme, Emil Halfredson, Gaspar Injigez, Frančesko Lodi, Aleksander Merkel
Napad: Antonio Di Natale, Stipe Perica, Siril Tereo, Duvan Zapata

Samo šest meseci posle povratka u Bazel, prihvatio je ponudu da ode na jednogodišnju pozajmicu u Udineze.

"Zakačio sam se trenerom Ursom Fišerom, koji je sada u Union Berlinu. Rekao sam mu da je švajcarska liga dosadna i da hoću da idem… nisam umeo da ćutim. Došli su ljudi iz Udinezea i rekli ’Kuzmo, treba nam iskusan igrač jer želimo da ostanemo u Seriji A’. Frka je bila velika, slabo su igrali i pretila im je selidba u niži rang. Odigrao sam skoro sve utakmice i spasili smo se na kraju. Predsednik je imao želju da ostanem, ali nije mogao finansijski da ispoštuje moj ugovor. U tom trenutku nisam bio spreman na kompromis i vratio sam se u Bazel. Šteta, jer sam imao odličnu saradnju sa trenerom De Kaniom".

TOP 11 - Antonio DI NATALE (napad)

"Igrao sam puno puta protiv njega i znao sam koliko je opasan igrač, ali tek kad to doživiš izbliza shvatiš da je reč o velikom majstoru fudbala. Tehnika, osećaj za gol, pregled igre… spusti se kad treba, ubrza igru, odigra ti iz prve… neverovatno. Mogao je da igra u najboljim klubovima na svetu, a vezao se celu karijeru za Udineze. Ja to cenim. Nešto slično Totiju, vernost je retka pojava u savremenom fudbalu. Bilo je tu još vrhunskih igrača, ali su tek kasnije eksplodirali. Recimo, Bruno Fernandez ili Duvan Zapata. Oni su odlaskom iz Udina pokazali klasu i izrasli u sjajne igrače. Družio sam se najviše sa Stipeom Pericom i Sirilom Tereom… auuuu, strašni momci. Imamo mnogo anegdota koje nažalost nisu za kameru".

MALAGA 2016 - 2018

Kandidati iz Malage:
Golmani: Karlos Kameni, Roberto, Andres Prijeto, Cenk Gonen
Odbrana: Martin Demikelis, Bakari Kone, Ljorente, Luis Hernandez, Luis Munjoz, Migel Tores, Federiko Rika, Roberto Rozales, Mikel Viljanova, Veligton, Alberto Lopez, Aleks Robles, Dijeo Gonzalez, Ignasi Migel, Ivan Rodrigez, Pino.
Vezni red: Huanpi Anor, Kamačo, Gonzalo Kastro, Duda, Havi Ontiveros, Džoni, Hoze Rodrigez, Huankar, Keko, Pablo Fornals, Resio, Fernando Tisone, Adrijan, Manuel Itura, Hoze Karlos, Mehdi Lasen, Esteban Rolon.
Napad: Čarls, Jusef En-Neziri, Kuki, Adalberto Penjaranda, Sandro, Mihael Santos, Borha Baston, Bueno, Braun Idaj, Huan Kruz, Maksim Lestijen, Rolan, Samuel, Isak Sukses

Malaga je bila kratka i nesrećna epizoda, ali propozicije rubrike nalažu da iz svakog kluba za koji je igrao mora da izvuče bar jednog igrača.

"Nije bilo toliko kratko… skoro dve godine… ali sam imao strašan peh. Pukla mi je tetiva na jednoj utakmici i od te povrede se nikada više nisam oporavio. Zato sam i završio karijeru sa 33 godine, doktori su rekli da nema nastavka sa profesionalnim fudbalom. Odigrao sam svega 7-8 utakmica za prvi tim Malage i zaista ne znam koga bih mogao da stavim u TOP 11".

TOP 11 - Martin DEMIKELIS (odbrana)

"Eto, setio sam se. Kakva će to odbrana da bude… Demikelis, Bularuž, Samuel… strašno… i tu će doći još jedan grmalj. Martin je osvajao titule sa River Platom, Bajernom, Mančester sitijem… igrao finale Lige šampiona i Svetskog prvenstva… ostavio dubok trag u reprezentaciji Argentine. Veoma mi imponuje kada vidim sa kojim igračima sam delio svlačionicu tokom karijere".

REPREZENTACIJA SRBIJE 2007 - 2014

Kandidati iz reprezentacije:
Golmani: Vladimir Stojković, Anđelko Đuričić, Bojan Jorgačević
Odbrana: Antonio Rukavina, Ivica Dragutinović, Nemanja Vidić, Mladen Krstajić, Branislav Ivanović, Duško Tošić, Milan Biševac, Ivan Obradović, Aleksandar Luković, Neven Subotić, Aleksandar Kolarov, Stefan Mitrović, Matija Nastasić
Vezni red: Nenad Kovačević, Boško Janković, Dejan Stanković, Miloš Krasić, Igor Duljaj, Ognjen Koroman, Milan Smiljanić, Zoran Tošić, Ivan Ergić, Miralem Sulejmani, Gojko Kačar, Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Radosav Petrović, Nemanja Gudelj, Dušan Tadić, Nemanja Matić, Filip Đuričić
Napad: Marko Pantelić, Milan Jovanović, Danko Lazović, Nikola Žigić, Lazar Marković, Filip Đorđević, Aleksandar Mitrović

Prošao je sve mlađe selekcije Švajcarske, a onda doneo odluku da promeni nacionalne boje.

"Terza je došao u Firencu, našli smo se u jednom hotelu i počeo je da mi priča koliko je lepo biti srpski reprezentativac i kako bi me moj narod gledao da kojim slučajem zaigram za Švajcarsku. Moj stari je rekao ’sine, ti odluči’. Odlučio sam za pet sekundi. Volim svoju zemlju najviše na svetu i maštao sam ceo život o punoj Marakani. Švajcarci su pokušali na sve načine da me zadrže, ali je srce imalo presudnu ulogu. Rekao sam sebi odigraj jednu i ne moraš više ni da se baviš fudbalom. Srećom, bilo ih je mnogo više. Ta prva u Helsinkiju se ne zaboravlja. Debitovao sam zajedno sa Lanetom Jovanovićem koji je dao i gol u pobedi od 2:0. Fenomenalan osećaj".

Prvenac je postigao u Briselu na utakmici sa Belgijom.

"Već u drugom nastupu za reprezentaciju, bio sam dvostruki strelac. Nažalost, izgubili smo sa 3:2 i umanjili šanse za odlazak na Evropsko prvenstvo 2008. Belgija je imala strašnu ekipu sa Kompanijem, Dembeleom, Vermalenom… Mi smo se kasno probudili, tek u drugom poluvremenu kada je domaćin već imao dva gola prednosti. Sećam se i svoje izjave u miks-zoni posle utakmice, bilo je tu i nekih čudnih reči, jer u tom trenutku još uvek nisam dobro govorio srpski. Sada se mnogo bolje snalazim sa našim jezikom".

Najlepši momenat je utakmica sa Rumunijom i gol koji je definitivno overio plasman Srbije na Svetski kup u Južnoj Africi.

"Ušao sam u igru umesto Milijaša u 64. minutu i samo desetak minuta kasnije povisio na 3:0. Igraču je najlakše kada dobije šansu pri ubedljivom vođstvu svoje ekipe. Igrao sam rasterećeno i posrećilo mi se da postignem lep gol. Nismo sumnjali ni pre utakmice, znali smo da imamo kvalitetniju ekipu od Rumunije i da sigurno idemo u Južnu Afriku. Napravila se bila atmosfera u kojoj su i oni što ulaze sa klupe ginuli na terenu i davali sve od sebe. Proslava je posebna priča, svi smo bili u transu. To je ta puna Marakana o kojoj sam maštao kao dete".

Najteži momenat, penal protiv Gane.

"Jooooj… muka mi je kad pričam o tome. Dešava se i dan danas da zaspim i sanjam loptu koja mi pada na ruku. Ja to nisam uradio namerno. Video sam igrača iza sebe i nisam znao koliko je daleko. Ispružio sam ruku instinktivno, da bih mogao da kontrolišem prostor. Plašio sam se, ako je igrač suviše blizu, zahvatiće volej i to je siguran gol. Čim sam osetio kontakt sa loptom, znao sam da je katastrofa. Đan je pogodio iz penala i to je rešilo utakmicu. Nisam mogao da dođem sebi. Zar to da mi se desi u tako važnom trenutku po celu Srbiju. Užas".

TOP 11 - Nemanja VIDIĆ (odbrana)

"To je taj poslednji kamen u bunkeru sa Demikelisom, Bularužom i Samuelom. Reci kakva je odbrana. I zamisli napadača koji mora da se bori sa njima 90 minuta. Dovoljno je samo da ga prostrele pogledom i već je u problemu. Vidiću dajem i kapitensku traku. Njemu se desilo slično što i meni na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, znam koliko mu je bilo teško. Srećom, Stojke je odbranio penal, odigrali smo fenomenalno i pobedili Nemce u jednoj od najvažnijih utakmica naše generacije".

DOPUNA TIMA:

"Da stavim sam sebe? (smeh)… Da je Ibrahimović, stavio bi sebe na svih 11 pozicija".

TOP 11 - Samir HANDANOVIĆ (golman)

"Imao sam Freja, Lemana, Zomera, Kamenog, Stojkovića… ali ne mogu da se porede sa Handom. Samir je Samir. Veliki radnik, takvog fanatika nećete često sresti u profesionalnom fudbalu. Talent nije sporan, ali to nije normalno koliko je čovek posvećen svom poslu. Fudbal mu je sve u životu… prati utakmice, analizira protivničke igrače, zna za svakoga koja mu je jača noga, da li šutira iz prve… zato i ne čudi što je oborio sve rekorde u broju odbranjenih penala. Njemu dati gol iz prekida je prosto nemoguće. Često sam mu šutirao posle treninga… tek kad postaviš loptu i uhvatiš zalet, shvatiš koliko Handanović deluje ogromno na tom golu".

TOP 11 - Stevan JOVETIĆ (napad)

"Imao je potencijal da napravi vrhunsku karijeru. Ok, jeste igrao u Interu i Mančester sitiju, ali je morao da bude konstantno na top nivou. Strašan igrač… prefinjena tehnika, osećaj za gol, brzina, šut… ogroman, ogroman kvalitet. Setite se one utakmice protiv Liverpula, odigrao je brutalno i naterao celu Evropu da priča o njegovim potezima. Mnogo dobar dečko. Družili smo se u Firenci, izlazili sa Mutuom… mnogo ga volim".

TOP 11 - Esteban KAMBIJASO (vezni red)

"Ćuću. Gledaj, mnogo inteligentan igrač. Bio je u Realu, od njega sam mnogo naučio. Pre svega u taktičkom smislu. Čitao je igru kao niko drugi, to je nešto neverovatno. Bilo mi je vrlo jednostavno da igram sa njim u tandemu. Mislim da će u ovih TOP 11 sjajno funkcionisati sa Dekijem pored sebe i Rakitićem na poziciji pleja".

Kandidati za trenera:

Kristijan Gros, Ćezare Prandeli, Markus Babel, Bruno Labadija, Andrea Stramaćoni. Valter Macari, Roberto Manćini, Luđi De Kanio, Marsel Koler, Urs Fišer, Mičel, Hoze Gonzalez, Havijer Klemente, Radomir Antić, Siniša Mihajlović, Dik Advokat.

TOP 11 - Radomir ANTIĆ (trener)

"Počeo sam kod Klementea, zakačio Mihu i završio kod Advokata. Ali, Antić je posebna dimenzija u mojoj karijeri. Veliki gospodin. Čovek koji mi je posle Gane rekao ’sine moj, glavu gore, sledeću igraš od početka’. Znate li šta to znači za igrača koji je napravio kiks i koga bi većina trenera bacila u kanal da nikada više ne vidi reprezentaciju. Imao sam u karijeri Grosa i Prandelija, ali Antiću dugujem najveću zahvalnost za svoj fudbalski uspeh. Čim je došao, rekao mi je šta treba da popravim. Da igram brže, na dva dodira, prvi pas prema napred i da odmah tražim napadače ili Krasu na desnom krilu. Napravio je fenomenalnu atmosferu, što nije bilo lako sa igračima koji su nastupali u vrhunskim evropskim klubovima. Vratio je publiku na stadion i usadio nam pobednički mentalitet. Bukvalno smo dobijali utakmice kao od šale. Dođe Švedska, lagano 2:0… dođu Bugari, damo im šest komada".

Zdravko KUZMANOVIĆ - Mojih TOP 11: Handanović - Bularuž, Vidić, Samuel, Demikelis - Kambijaso, Stanković, Rakitić - Jovetić, Mutu, Di Natale. Trener: Radomir Antić.

"Iskreno, nisam verovao da ću sastaviti ovako dobar tim. Pazi kad nema mesta za Zanetija i Milita".

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.