Raul Gonzales uzalud je galamio tog leta 2003. godine u kancelarijama predsednika.

Uveliko je bio kapiten i legenda najvećeg kluba XX veka, ali je i dalje bio samo igrač. Samo fudbaler. Samo čovek na platnom spisku, tek nešto bitniji i važniji od dvojice čija su imena bila uveliko preškrabana u notesu Florentina Pereza.

Jedan od najmoćnijih Španaca bio je rešen da dovrši svoj svemirski brod na put ka sasvežđu "La Decima", posada "Galaktikosa" bila je na okupu, ali je vlasnik broda smatrao da među njima nema mesta za dvojicu astronauta s imenom Fernando. Jedan je bio već isluženi vojnik kraljevske dinastije, Jero, a drugi...

...drugi je bio Morijentes, centarfor na vrhuncu snage, igrač od 27 godina, najbolji prijatelj kapitena kluba, momak koji je samim prisustvom na terenu Raula učinuo tek malo većim nego što bi on to sam postao.

Uzalud je Blanko galamio, presuda je bila blanko potpisana, baš kao i čekovi za kupovinu Luisa Figa, Zinedina Zidana, Dejvida Bekama i Ronalda Luisa Nazarija Da Lime.

Jero je morao na Bliski Istok po novce koji će kasnije promeniti istoriju evropskog fudbala, a Morijentes... On je do te mere bio višak, da je poslat na pozajmicu kada se niko nije javio da otkupi njegov ugovor. Otišao je u Monako. Da upoređujemo šta je u evropskom fudbalu do te godine predstavljao Real, a šta Monako čist je pleonazam.



Zašto se uopšte prisećamo ovih stvari?

Zato što Perez ništa nije naučio iz greške koju je napravio, štaviše uživao je ponavljajući je.

Zvanični šampion Evrope Real Madrid ove večeri eliminisan je u polufinalu Lige šampiona golovima Morijentesovog fudbalskog sestrića Alvara Morate, kojem je Perez uručio ispisnicu pre godinu dana, baš kao što je to bio slučaj sa Morijentesom, kraljevićem koji je postigao dva gola Realu u četvrtfinalu Lige šampiona 2004. godine, igrajući za Monako kao tehnički višak u kompaniji "Santijago Bernabeu".

Oba puta Realov "space shuttle" eliminisali su momci koji su imali sve ono što je potrebno da igraju za taj klub, osim poštovanja. I reputacije.

(OK, i nisu dolazili iz zemlje u kojima je Perezova građevinska kompanija trebalo da dobije tender za izgradnju auto-puta, ali to sad nije tema...)

U razmaku od 12 godina, dva skromna tipa pokušala su svetu fudbala da ukažu na to da su "Galaktikosi" skupa tvorevina za koju, ipak, ne važe ovozemaljski zakoni već nešto što zovemo kosmička pravda.

Morijentes ili Morata, 2004. ili 2015. godina, svejedno. Perez je jeo 'leba preko pogače, uporno pokušavajući da promeni Realov DNK, iz kojeg je trebalo izbrisati sve špansko, jer je Španija odavno bila premala avlija za tako veliki klub, koji se zasitio osvajanja Evrope i planete Zemlje, pa je trebalo da postane prvi zvanični šampion Marsa.

Skupljajući astronaute (iako će se ispostaviti da je često to "astro" značilo samo astronomsku sumu potrošenog novca), Perez nije primetio da je separatistički nastrojena Barselona sa španskom zastavom na grudima osvojila tri Lige šampiona za manje od deset godina, a i kako stvari stoje možda će i četvrtu.

Nije slučajno to što je Morata postigao presudne golove u 180 minuta fudbala između Juventusa i Reala u kojem je, o kako je to bilo očigledno, Real bio favorit. Kako da ne bude? Pa, Madriđanin je morao da ode jer za njega nije bilo mesta u tom istom Realu, kojeg su pre godinu dana sekunde delile od gorkog poraza u susretu sa još jednim skromnim Madriđaninom, Atletikom.

Ali, nisu Alvarovi golovi ono što bi trebalo najviše da boli prepotentne Realove "sosiose", koji su zviždali klincu iz komšiluka, iako on nije proslavio gol ni u Torinu, ni u Madridu. Da, to ih boli, ali to je samo posledica.



Uzrok bola trebalo bi da bude nešto drugo. To što je dečko rođen 23. oktobra 1992. godine u Madridu nedavno izjavio da ne želi da se vrati u taj grad i da mu je lepše u Torinu, iako je Perez ostavio prostor da prizna da je pogrešio i prilikom kupovine uneo "buy back" opciju, po naravno nepovoljnim finansijskim uslovima...

Španac se lepše oseća u Italiji. Madriđanin je više Torinez nego Madriđanin.

To je zapravo poruka ispisana na kopačkama fudbalera koji je zakazao najbolnije finale za Pereza ove sezone: Barselona – Juventus.

Perez ima priliku ovog leta da za samo 30,6 miliona evra ispravi grešku za koju je dobio 20 miliona, a ako mu Morata nije dao dovoljno razloga da se zamisli, već želi još, na leto 2016. godine pokajanje će koštati 36,2 miliona. Ovde niko ne kaže da bi Morata povratkom u Real počeo da postiže 35 golova po sezoni, iako najveći Juventino među Srbima Boris Jovanović tvrdi da je baš Alvaro "football's next big thing".

Realu od Morate nisu potrebni golovi, koliko da bude tu, koliko da krhki "Galaktikosi" imaju nekoga ko je iz kraja, ko zna ortake, kod koga mogu da skoknu na kafu kada ih smaraju paparaci ili čijoj tetki mogu da odnesu lek kada navijači nagrnu na skupe automobile zbog blamaže u Pamploni.

Ali, Morata ne bi trebalo to da uradi, sve i da Perez pošalje po njega svemirski brod sa brojem "9".



Zašto? Prvo zbog toga što mu kosmički poslanici veruju da je bio iskren kada je rekao da je srećniji u Torinu, a drugo što nije nikakav problem izguglati Morijentesov učinak u Realu kada je ponižavajuća pozajmica u Monte Karlu prestala da važi: nula golova na 13 nastupa u Primeri, tek tri gola na 21 utakmici u svim takmičenjima.

Ne jednom, više puta Morati su u Madridu stavili do znanja da s njim ne računaju ozbiljno, i teško da će ikada, pa bi za njega najbolje bilo da ostane deo jedne dinastije koja se polako, ali sigurno budi i vraća na veliku scenu.

Baš kao što je Morijentes, kada je Real konačno uspeo da ga se oslobodi, već u prvoj sezoni sa Liverpulom postao prvak Evrope. Da, nije imao pravo nastupa u Ligi šampiona, ali je bio svedok jednog od najvećih finala u istoriji evropskog fudbala (kosmička pravda, da, da...).

"Ako tražiš sreću, pogledaj dobro, mozda stoji pored tebe".

E, da... Za kraj da napomenemo i još nešto. Morijentesovi golovi u mreži Reala doveli su do toga da će slavni klub narednih ŠEST sezona ispadati odmah, u prvoj rundi eliminacija u Ligi šampiona, već u osmini finala, redom od Juventusa, Arsenala, Bajerna, Rome, Liverpula i Liona.

Štaviše, Morijetensovi golovi pokrenuli su talas koji je 2006. godine srušio Pereza i doveo na čelo kluba Ramona Kalderona, čoveka koji je u pomenutom periodu uz pomoć Predraga Mijatovića doneo Realu dve uzastopne titule prvaka Španije, ali kako je Madrid veliki grad, a svetla jaka, Perezov NLO se ukazao na nebu iznad prestonice 2009. godine i svi su opet bili zaslepljeni idejom o "Galaktikosima", koji će u narednih šest sezona osvojiti – jednu titulu prvaka Evrope i Španije.

Da li će i Moratino prokletstvo trajati šest godina?

To samo Kosmos zna...