Nakon eliminacije Srbije sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj, selektor Dragan Stojković Piksi ponovo je pokušao da u prvi plan stavi samo dobre stvari, objašnjavajući nezadovoljnim navijačima da zapravo treba da budu zadovoljni. Nije to ništa novo, isti je recept koristio i u Kataru, međutim čini se da je sve manje onih koji poput njega nose "ružičaste naočare". To se pre svega sada odnosi na njegove igrače koji su svi do jednog (makar oni koji se nisu krili od medija) kritikovali našu igru, diskutujući o velikim taktičkim problemima, ostavljajući i crv sumnje da ih je iznenadio plan igre protiv Engleske, Slovenije i Danske. Kada se njihovi utisci razlože, kao da su bili na različitim turnirima...
Disali su selektor i njegovi igrači kao jedno u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru, posebno u pobedi nad Portugalom, ali čini se da su od tada svakog dana sve dalji, makar kada je shvatanje igre u pitanju. To se posebno odnosi na našeg kapitena Dušana Tadića koji je možda i nepotrebno digao buru nakon utakmice sa Engleskom jer nije bio starter, ali možda se nakon Danske drugačije gleda na njegov potez. Možda je, ako ništa drugo, imao dobru nameru.
Tadić je radio sa sjajnim trenerima, poput Erika ten Haga ili Maurisija Poketina, ima velike ambicije da u budućnosti bude trener (čak kaže i selektor Srbije), pa ne čudi što u "ovim" godinama primećuje taktičke stvari koje mu prosto ne piju vodu. Koliko god da se posle ispadanja sa Evropskog prvenstva ujedao za jezik, dok je plačnih očiju medijima "uvijao u ukrasni papir" mišljenje o svojoj ulozi na turniru, nije moglo da se ne primeti da se ne slaže sa selektorom. I evidentno je da Tadić misli da stručni štab na čelu sa Piksijem nije uradio dobar posao u Nemačkoj.
"Najbolje da ništa ne pričam zato što niko ne razume šta sam hteo da kažem", vajkao se Tadić uz poruku da njegova iskrenost može nekoga i da "ubiije". Objašnjavao je da je njegova reakcija ljudska, da kao kapiten želi da preuzme odgovornost kada je na terenu, smatrajući da je "zaslužio bolji tretman", ali da nije imao priliku da povede Srbiju kao što je to Luka Modrić recimo činio sa Hrvatskom.
"Ja da sam trener, ja bih voleo da igrač kaže to što misli", objašnjavao je Tadić svoj stav, kao da je već od selektora Piksija dobio "packe" jer se drznuo da komentariše njegovu stručnost, što naravno ne bi želeo da čuje niti jedan trener na svetu - posebno ne od kapitena i lidera svlačionice.
Ali, koliko god da se Tadić ne slaže sa odlukama Piksija, mora da se kaže i da još nije postao trener, da mora da poštuje njegov izbor i ne ruši mu autoritet, što je isto kapitenska obaveza. Istovremeno, selektor bi trebalo da ima malo više obzira prema svom kapitenu, pošto kada se situacija pogleda iz drugog ugla - i kada se malo bolje protumače Tadićeve izjave - deluje kao da je gotovo bio šikaniran.
"Na poluvremenu mi kažu da ulazimo Ilić i ja, ja taman krenem da se zagrevam, pa taman da uđem - kažu, 'ajde ti odmori", bila je očigledno kap koja je prelila čašu sujete kod Dušana Tadića, dok je litarski bokal i na drugoj strani, kod selektora Piksija, po čemu su sličniji nego što bi hteli da priznaju.
Ako je već selektor hteo da ga skloni iz tima, mogao je da nađe "ljudskiji način" od onoga što smo videli u Nemačkoj. Ako se Tadić nije slagao sa odlukama selektora, mogao je da sačeka da se sve završi, a onda da kaže šta mu je na duši - umesto da ubaci jabuku razdora u svlačionicu posle prve utakmice na turniru, pritom nipodaštavajući i ostatak tima izjavama o tome kako je najbolji i najspremniji fudbaler.
Postavlja se pitanje i kako će njih dvojica dalje rešiti problematiku po kojoj će se i pamtiti učešće Srbije na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, pošto deluje da niti jedan od njih nije spreman da kaže: "Izvini, ja sam pogrešio". Za početak, ne mogu da se slože o oceni nastupa naše reprezentacije na turniru, kamoli o ulozi koju je Tadić imao kao kapiten tima, a najgore po obe strane bilo bi da nastave da se ponašaju kao da se ništa nije desilo. I te kako jeste, i neka je, samo to sada moraju da reše kao što rešavaju odrasli ljudi koji mogu da "svoje ja" stave u službu tima. Ako ne mogu, opet nećemo biti tim i idemo ispočetka. Ono naše.
BONUS VIDEO:
(MONDO - Milutin Vujičić)