Luka Dončić i Nikola Jokić važe za najbolje košarkaše na svetu, a osim što su sa prostora bivše Jugoslavije - imaju još jednu vrlo bitnu sličnost. Obojica su u NBA ligu došli uz zrno sumnje, pre svega zbog svojih fizičkih karakteristika, pošto uopšte nisu ličili na "klasičnog košarkaša" na kakve su u Americi navikli.
Prvobitno su Jokićeve navike bile uzete na zub, pričalo se da je spor za NBA ligu, pa potom i da je predebeo. Luka Dončić je isti put prešao, od nedovoljno čvrstog, mršavog, do debeljuškastog košarkaša na čijem telu nisu izraženi mišići. Navodno, baš zbog kilaže Luka Dončić je čak i trejdovan iz Dalasa u Lejkerse, pošto je procenjeno da je - iako ih je letos vodio do NBA finala - tokom oporavka od povrede "nagurao" preko 120 kilograma.
I dan-danas Jokiću zameraju zbog kilaže, iako je trostruki MVP, tako da se može čuti da je umorniji od drugih jer nije dovoljno fizički spreman - što sam Somborac demantuje. Zapravo, u laboratoriji je utvrđeno da su Dončić i Jokić "unikati" koji baš zbog svojih tela prave razliku u sportu.
Nikola Jokić se 2014. godine pojavio u prostorijama čuvenog sportskog naučnika Markusa Eliota u Santa Barbari. U pitanju je "P3" laboratorija (Peak Performance Project) u kojoj se istražuju karakteristike i fizički potencijal sportista, a gde u prvom planu više nisu tradicionalna merenja - visina, snaga i brzina, odnosno nešto kompleksnija poput sprinta, vertikalnog skoka i "dizanja iz benča". Postoji nešto i više od toga...
Pokretljivost kukova, od kojih zavise i lateralne kretnje, pa i brzina skoka, odnosno uzastopni skokovi, bila je na visokom nivou i zato je Nikola Jokić po njegovim rezultatima bio u grupi unikatnih igrača. Odnosno, kako ih Markus Eliot naziva - "švajcarski noževi" od sportista.
Da nije to video, da je Jokića pre deset godina gledao po tradicionalnim merenjima, verovatno bi savetovao Denveru da ga ne uzima ni slučajno. Uostalom, šta reći kada mu na testiranje dođe mlad košarkaš sa pivskim stomakom i vertikalnim skokom od 43 centimetra, najgori koji je video do tada. Umesto toga, Jokić je zapravo u svakoj od kategorija koje je "P3" laboratorija gledala bio više nego solidan, dobijao je "četvorku" (ocenu B) iz apsolutno svega, što pravi razliku.
Isti poput njega su i Luka Dončić, ali i možda trenutno najveća zvezda američkog sporta - kvoterbek Čifsa Patrik Mahoums koji je odveo svoj tim u novi Superboul i preti da sruši Toma Brejdija.
Upravo je fotografija Mahoumsa, na kojoj se vidi da ima ozbiljan stomak, podstakla veliku diskusiju navijača o tome kako treba da izgleda pravi sportista. Da li mora da bude "isklesan" kao Janis Adetokunbo ili je ipak dozvoljeno da bude nešto opušteniji kao što su Luka Dončić ili Nikola Jokić?
Mahoumsova telesna građa - sa čak 14 odsto telesne masti - pruža mu stabilnost, fleksibilnost i zaštitu, umesto da se fokusira samo na mišićnu masu.
Tu je i poseban izraz "Dad Bod" - najbliže rečeno građa klasičnog "ćaleta iz kraja" koji je "sportski punačak", snažan bez definicije - koji upravo važi za Mahoumsa, Dončića i Jokića. Ta neuobičajena građa za sportistu kod njih ne predstavlja za njih otežavajuću okolnost kako bi tvrdili klasična istraživanja, nego je zapravo njihova najveća prednost u atletskom, a i svakom drugom smislu.
"Pomislio bi neko da je klasičan ćale koji vodi dete na fudbal", rekao je za Mahoumsa poznati igrač američkog fudbala Tajrik Hil i nije dugo trebalo da njegov izraz pokupe i mnogi drugi.
"Eliot bi najviše voleo da ljudi prestanu da se oslanjaju samo na izgled kada procenjuju atletizam. Ono što je lepo nije uvek i funkcionalno, i vredno je razmišljanja o tome sledeći put kada se pogledate u ogledalo u teretani", navodi se u članku "Atletika" koji je upravo povezao Dončića, Jokića i Mahoumsa.
BONUS VIDEO:
· Reaguj