Bivši rukometaš Dragan Škrbić (57) nekad je domovini donosio brojne medalje, bio je kapiten reprezentacije, a uspehe sad niže van terena. U karijeri je osvojio dve bronzane medalje na smotri najboljih nacionalnih timova i jednu u Španiji na kontinentalnom okupljanju. "U klubu igraš za novac, a u reprezentaciji za slavu", parola je gosta MONDO podkasta "Priča za medalju" koji je otkrio kako su izgledali rukometni počeci, a onda i kako je novim poslom zamenio sport koji ga je proslavio.
Karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi, na zanimljiv način. Iako tad nije bilo moguće da jedan igrač u dve godine promeni više klubova, crveno-beli tim uspeo je da dovede mladog i perspektivnog rukometaša rođenog u Kuli. "Umesto da se vratim u Crvenku, otišao sam u Crvenu zvezdu i imam anegdotu iz tog perioda. Pravilnik Rukometnog saveza Jugoslavije bio je da jedan igrač ne može za dve godine da promeni dva kluba, nego može samo da se vrati u matični klub. Dakle, mogao sam ili da pauziram ili da se vratim u Crvenku iz Jugovića", započeo je Škrbić u razgovoru sa Andrijom Gerićem u MONDO podkastu "Priča za medalju".
"Dobio sam ponudu iz Crvene zvezde, pravio se mladi tim sa Igorom Butulijom, koji je najmlađi kapiten u istoriji Zvezde i dalje, došao je Dejan Perić, Vlada Novaković. Kasnije je stigao i Perun (Nenad Peruničić). To su sve bili reprezentativci, hteo sam da idem u Zvezdu, ali mi pravilnik to nije omogućavao. Međutim, desila se situacija da sam potpisao ugovor, da me registruju u Zvezdi, kao kad sam bio četvrti razred i kad sam tokom letnjeg raspusta bio kod tetke u Beogradu.
Tad je bila arbitražna komisija, koja odlučuje o spornim situacijama i moj slučaj je došao na red. Prethodno je predsednik Zvezde, čije ime neću reći, rekao da ne želi da se pravilnik menja zbog mene. Hteli su da mi izađu u susret, jer sam mlad igrač, ali on je rekao 'ne, ne, sve je po pravilu'. Kad je došao moj predmet, trebalo je da pauziram godinu dana, a on kaže 'ne, ne, njemu je matični klub Crvena zvezda, jer je on u četvrtom razredu osnovne škole bio registrovan, kad je bio kod tetke', To je bila interesantna situacija", ispričao je anegdotu Škrbić.
"To su možda najlepše godine. Ne možda, nego sigurno najlepše godine rukometne karijere - igralo se iz ljubavi i zadovoljstva. Karijeru delim na pre i posle, pre Crvene zvezde i posle. U inostranstvu je bio profesionalizam", prisetio se dana u crveno-belom dresu.
"U Srbiju dolaze najbolji hirurzi"
Dragan Škrbić se posle igračkih dana posvetio privatnom biznisu, od mandarina, preko nekretnina i na kraju hirurgije put je bio dugačak, zanimljiv, ali je bio istrajan. Trenutno se bavi ortopedskim implantatima, a biznis je razvijen i na prostoru Srbije.
"Plan mi je bio da se bavim nekretninama. Još dok sam igrao u Barseloni imao sam partnera, radili smo zajedno... ali ekonomska kriza 2008. nas je sasekla. Tako se otvorila druga ideja, iako nikad nisam išao kod lekara, nikad nisam bio povređen. Tad mi je prijatelj predložio, nakon što je izašao iz firme u kojoj se radilo sa ortopedskim implantatima, hteo je da otvori firmu i rekao je da ne može sam i da mu pomognem.
Bilo je jasno da završavam karijeru, ali nisam imao pojma o tome, nisam nikad išao kod doktora. Tako da sam poslednju godinu karijere, dok sam bio igrač u Barseloni, sa njim išao u bolnicu, u operacionu salu, da vidim kako to izgleda. Cilj mi je bio da radim ono što volim, da ne bude moranje. Navikneš se na sve, u početku je bilo nezgodno. Što se tiče biznisa, uvoznik sam i distributer implantata za ortopediju i spinalnu hirurgiju, proteze kolena, kuka, sistemi za operaciju kičme, pločice kod preloma ruke. Radimo i opremu za intenzivnu negu, mašine za sterilizaciju, sve što je u domenu medicine", rekao je Škrbić.
"S obzirom na to da se to radi sa pacijentima, cilj je da sve protekne u najboljem redu - da ne dođe do komplikacija. Mi koji prodajemo implantate, potreban je alat kojim se ugrađuje, svi su slični, ali svaka marka ima neku specifičnost - to bolje mi znamo, nego hirurg. Hirurg zna gde treba da seče i kako da seče kosti, pod kojim uglom, ali tehničke finese bolje mi znamo kao industrija. Tu je naša pomoć njima, pogotovo u početku."
Dragan Škrbić je otkrio i detalje projekta koji je pokrenula njegova firma. "Bavimo se angažovanjem stranih hirurga koje sam upoznao u Španiji, dok sam tamo radio. To su najveći evropski hirurzi koji rade dečiju spinalnu hirurgiju. Oni su dolazili u Srbiju da rade operacije koje su zahtevne, našim stručnjacima je potrebno više samopouzdanja i znači im da neko bude uz njih. Dakle, oni su radili te teže operacije, kad nije bilo rešenja, kad su putovanja bila preskupa. Operisano je preko 170 pacijenata, od kojih su neki bili kritični. Kvalitet stanja tih pacijenata se promenio na bolje, neka od te dece još ne mogu da hodaju, ali postoji pomak.
Pre nekoliko dana je profesor Ventura bio u Kragujevcu, gde je uradio sedam operacija. To će, nadam se, imati kontinuitet. S ovim projektom rešavamo problem pacijentima, nije lako da se dete transportuje, a osim toga postoji i jezička barijera. Jedna devojčica je bila osam meseci u Barseloni, dok se nisu stekli uslovi za operaciju - to je trauma za porodicu. On ima brata, koji je onlajn pohađao školu iz Barselone. To je verovatno najbitniji aspekt, a i jeftinije je za državu - jedan pacijent koji se operiše u Minhenu, Barseloni, za isti taj novac u Srbiji može njih desetoro. Bitan faktor je i to što naši lekari uče, na taj način se podiže i taj aspekt. Nekad sam igrao za narod - u klubu igraš za novac, a u reprezentaciji za slavu. Tako je i ovo medalja za mene", zaključio je Dragan Škrbić.
Bonus video:
