Da se dobro dobrim vraća uverio se i najpoznatiji francuski humanitarac, Arno Gujon, koji već 13 godina pomaže Srbima u enklavama na Kosovu i svojim delima inspiriše druge.
Jedan od onih koji su prepoznali njegov rad bio je i beogradski taksista, koji Gujonu juce nije naplatio vožnju i još mu je dao 20 evra, što ga je, kako kaže iznenadilo i pokazalo da humanost u Srbiji i dalje postoji.
"Prijatno sam se iznenadio kada sam ušao u taksi. Taksista me je prepoznao i onda smo razgovarali o KiM. Rekao mi je da je poreklom iz Prijepolja, ali da je vec bio par puta na Kosovu gde je obišao srpske svetinje i sela. Na kraju vožnje kada sam izvadio novcanicu da mu platim, on mi kaže: Ne, ne, ne dolazi u obzir i onda je izvadio 20 evra i dao mi ih je rekavši za našu bracu dole", prepricava Gujon nesvakidašnji gest.
Nešto slicno se, kaže, dogodilo i kada je vodio decu iz enklava na KiM na more kada mu je prišla jedna Srpkinja iz Kanade i dala 100 evra da mališanima kupi sladoled.
"Ima mnogo humanih ljudi i drago mi je što sam to ilustrovao i pokazao da humanost i dalje postoji i da je ona mnogo prisutna u Srbiji", kaže Gujon složivši se sa konstatacijom da se lanac humanosti i dobrote može pokrenuti licnim primerom.
Navijaci Velsa ne staju: Još pomoci za decu Srbije
Skromno kaže da nije bogataš koji svojim novcem pomaže, vec samo organizator humanitarne pomoci koji okuplja ljude i realizuje akcije.
Kako kaže, ima mnogo ljudi koji zbog obaveza ne mogu licno da idu na Kosovo i pomažu na licu mesta, ali žele da ucestvuju kroz humanitarni rad i donacije.
"To je jedna lepa poruka, a svaka pomoc je dobrodošla", kaže on.
Iz sigurnosti roditeljskog doma u Francuskoj došao je u Srbiju, a kada se krene iz zone komfora u nepoznato, nije uvek lako i možda se u nekom trenutku cini da onaj ko se odluci na takav korak može više da izgubi nego dobije, medutim, Gujon kaže da ga je taj put odveo do najboljeg izbora u životu jer danas radi ono što voli i što je oduvek želeo.
Predraže, svaka cast!
"Imam mnogo srece što mogu to da radim. Odavno sam želeo da dodem da živim u Srbiji, mogao sam to da ostvarim tek pre pet godina kada smo se preselili moja supruga i ja. Mnogo smo srecni zbog toga. Tacno je da put u nepoznato može ponekad da zabrinjava, da se pitate da li je to pravi izbor, hocu li se pokajati, ali ne mogu da kažem da sam se ijednog trenutka pokajao zbog te odluke. Svakim danom osecam se još bližim Srbima, Beogradu, Srbiji. Mislim da sam napravio najbolji izbor u svom životu", kaže najpoznatiji francuski humanitarac u Srbiji.
Svoja iskustva pretocio je i u knjige "Svi moji putevi vodi ka Srbiji" u kojima je u uzbudljivoj ispovesti svedocio o drami naroda na Kosovu i Metohiji.
U trecem izdanju knjige koju je napisao na srpskom jeziku dodao je, kaže, jedno poglavlje koje govori o tome šta je sve uradeno u poslednje vreme i rodenju cerke Milene, a nedavno je prica ponosno dobio i cerku Irenu.
"Eto sada mogu da kažem da sam otac dvoje dece, a kada sam došao u Srbiju bio sam neoženjen covek, mladic, mnogo toga se promenilo u poslednjih pet godina", rekao je Gujon, koji veruje da je njegov dolazak u Srbiju bio cak i "sudbinski", jer nije bilo racionalnih razloga vec emotivnih - "iz ciste ljubavi".
Nedavno je više od 40 dece iz enklava vodio na more u Tivat, što je, kaže, važno za njihovu socijalizaciju i prekid izolacije.
FENOMENALNO: Letovanje za bolesnu decu regiona
Za nekoliko dana, dodaje, ide ponovo na Kosovo, gde je nekoliko projekata u toku, a medu njima je i projekat izgradnje farme za tov svinja, koji radi u saradnji sa eparhijom Raško-prizrenskom i narodnim kuhinjama.
"Takode, razvijamo i pomoc sportskim klubovima po selima, kako bismo dali mogucnost deci da se bave sportom. Život u tim selima je težak, ali treba da obratimo pažnju, ne samo na životne probleme poput hrane i garderobe vec da dajemo mogucnost deci da se razvijaju kroz sport. To je jedan od naših projekata koji treba da se ostvari uskoro", rekao je on.
U prethodnih 13 godina predstavnici udruženja "Solidarnost za Kosovo", ciji je Gujon osnivac, organizovali su više od 40 konvoja humanitarne pomoci u vrednosti oko 3,5 miliona evra, realizovali više projekata sa eparhijom Raško-prizrenskom, renovirali 26 škola, izgradili tri farme, jednu mlekaru, fabriku za pasterizaciju voca i povrca, pomogli više crkava i manastira...
"Ukupna vrednost direktnih investicija i ulaganja u zdravstvo, školstvo na KIM prelazi 1,5 miliona evra", kaže Gujon.
Na pitanje šta bi posebno izdvojio iz dnevnika, odnosno knjiga koje je objavio, a što ga je emotivno dirnulo, Gujon se priseca odlaska na letovanje sa decom sa KIM pre tri godine, kada je jedan decak kada je ušao prvi put u more uzviknuo:
"More je slano - kao da jedem so dok se kupam"- ili kada su se mališani kada su 2012. godine kada su bili u Herceg Novom iznenadili ispred lifta.
