Iskustva kliničke smrti su različita, od "svetla na kraju tunela" do onih koji su pričali da su lebdeli inad sopstvenog tela i posmatrali lekare kako im se bore za život… Ali, o ovome se oduvek polemisalo. Pa, šta se, stvarno, dešava kad umremo?

U najobimnijem istraživanju na ovu temu koje je ikada sprovedeno, naučnici su utvrdili da naša svest i dalje postoji, još neko vreme nakon što telo prestane da pokazuje znake života, što bi značilo da smo kad umremo - svesni da smo umrli.

Postoje čak i neki dokazi koji sugerišu da bi preminula osoba mogla da "čuje" kako je lekari proglašavaju mrtvom.

Sećate se filma iz '90. godina, "Tanka linija smrti" (Flatliners), u kojem grupa mladih lekara sprovodi opasne eksperimente, hemikalijama indukujući zastoj u radu srca, ne bi li utvrdili šta se dešava nakon smrti?

Tim naučnika sa Univerziteta u Njujorku bavio se istim ovim pitanjem, kroz uporedne studije koje su obavljane u Evropi i SAD, proučavajući slučajeve ljudi koji su iskusili kliničku smrt, da bi potom bili vraćeni u život.

"Osobe koje su imale ovo iskustvo opisivale su kako su gledale lekare i medicinsko osoblje dok pokušavaju da ih vrate u život. I svi su isticali kako su bili potpuno svesni konverzacije i kompletnog prizora, a detalji koje su iznosili apsolutno nisu mogli da im budu poznati od ranije", ispričao je za Live Science autor studije dr Sem Parnia.

Sva ova iskustva osoba koje su doživele kliničku smrt, i svi detalji bili su potvrđeni u nezavisnim razgovorima koje su autori studije vodili sa medicinskim osobljem koje je učestvovalo u oživljavanju pacijenata čiji su slučajevi proučavani. Pacijenata, dakle, koji su tehnički bili mrtvi u trenutku kad su se odigravali događaji o kojima su govorili.

U medicinskom smislu, smrt nastupa kad srce prestane da kuca, i kad krv, samim tim, prestane da stiže do mozga.

"Tehnički, tako se određuje vreme smrti - smrt nastupa kad srce prestane da kuca", objašnjava dr Parnia.

"Kad se to dogodi, krv više ne cirkuliše do mozga, što znači da se moždane funkcije zaustavljaju gotovo momentalno. Gube se svi refleksi."

Cerebralni korteks, koji je odgovoran za razmišljanje i procesiranje informacija koje dobijamo pomoću naših pet čula, istog trenutka pokazuje "ravnu liniju". To znači da nakon dve, do najduže 20 sekundi nakon što je srce prestalo da kuca, EEG više neće očitavati moždane talase, prenosi "Dejli mejl".

To će izazvati lančanu reakciju ćelijskih procesa koje će kao rezultat imati smrt moždanih ćelija. Ali, taj proces može potrajati satima, od trenutka kad je srce prestalo da kuca, objasnio je dr Parnia.

Osim toga, čak i neuspela reanimacija produžiće ovaj proces, jer će ga i mala količina krvi koja na taj način stiže do mozga (obično svega 15 odsto od onoga što je potrebno za normalno funkcionisanje), dodatno usporiti.

Ali, i u takvim slučajevima, smrt moždanih ćelija neumitno nastupa, samo nešto sporije, kaže dr Parnija.

"Lepše je biti mrtav nego živ"

Iskustva ljudi koji su doživeli kliničku smrt