ISTRAŽIVANJE: Kako izbeći fantomske gužve?

Svi smo svedoci svakodnevnih fantomskih gužvi u saobraćaju (ne odnosi se na ove novogodišnje). U pitanju su one situacije kada upadnete u gužvu, koja se posle nekoliko stotina metara ili, u težim oblicima, posle par kilometara rasčisti sama od sebe.

"Ne samo što mi bukvalno gledamo napred, već je u ljudskoj biti da ne gleda unazad", pojašnjava profesor Horn. "Međutim, kada je vožnja u pitanju 'gledanje' u oba smera bi imalo neverovatan efekat na vreme koje provodimo u putu, kao i na potrošnju goriva, i to bez potrebe za izgradnjom novih puteva ili menjanjem postojeće infrastrukture."

Horn je svestan da vozači neće promeniti svoj pogled ka napred, pa se zato obraća proizvođačima automobila sa idejom da oni porade na adaptivnim tempomatima i dodaju senzore i pozadi. (Većina današnjih modela ih ima samo napred.)

Prema rečina Horna, saobraćaj bi se značajno popravio kada bi samo manji procenat vozila bio opremljen ovim sistemima.

"Naš rad je pokazao da kada bi vozači vozili na jednakoj udaljenosti između dve vozila, smanjili bi se značajno problemi, koji nastaju kada neko vozilo promeni svoju brzinu." – rekao je Horn.

Plan istraživača je da u daljem radu vide da li je ovaj metod, ne samo brži, već i sigurniji.

Inače, rad je delimično inspirisan položajem ptica u jatu.

"Ptice se tako kreću vekovima", kaže Horn. "Da biste se tako pozicionirali vi morate da posmatrate sve ptice oko vas, a ne samo ne ispred."

Istraživači kažu da se decenijama piše o ovom problemu, ali se u vrlo malo radova nudi i njegovo rešenje.

Jedno od rešenja je međusobno povezivanje automobila kako bi oni međusobno držali rastojanje. Međutim, takav metod zahteva kompleksnu međusobnu koordinaciju, kao i obimnu mrežu povezanih automobila. Za razliku od ovoga, da bi se realizovala ideja CSAIL tima potreban je samo novi softver i nešto malo jeftinog "hardvera".

Svi smo svedoci svakodnevnih fantomskih gužvi u saobraćaju (ne odnosi se na ove novogodišnje). U pitanju su one situacije kada upadnete u gužvu, koja se posle nekoliko stotina metara ili, u težim oblicima, posle par kilometara rasčisti sama od sebe.

"Ne samo što mi bukvalno gledamo napred, već je u ljudskoj biti da ne gleda unazad", pojašnjava profesor Horn. "Međutim, kada je vožnja u pitanju 'gledanje' u oba smera bi imalo neverovatan efekat na vreme koje provodimo u putu, kao i na potrošnju goriva, i to bez potrebe za izgradnjom novih puteva ili menjanjem postojeće infrastrukture."

Horn je svestan da vozači neće promeniti svoj pogled ka napred, pa se zato obraća proizvođačima automobila sa idejom da oni porade na adaptivnim tempomatima i dodaju senzore i pozadi. (Većina današnjih modela ih ima samo napred.)

Prema rečina Horna, saobraćaj bi se značajno popravio kada bi samo manji procenat vozila bio opremljen ovim sistemima.

"Naš rad je pokazao da kada bi vozači vozili na jednakoj udaljenosti između dve vozila, smanjili bi se značajno problemi, koji nastaju kada neko vozilo promeni svoju brzinu." – rekao je Horn.

Plan istraživača je da u daljem radu vide da li je ovaj metod, ne samo brži, već i sigurniji.

Inače, rad je delimično inspirisan položajem ptica u jatu.

"Ptice se tako kreću vekovima", kaže Horn. "Da biste se tako pozicionirali vi morate da posmatrate sve ptice oko vas, a ne samo ne ispred."

Istraživači kažu da se decenijama piše o ovom problemu, ali se u vrlo malo radova nudi i njegovo rešenje.

Jedno od rešenja je međusobno povezivanje automobila kako bi oni međusobno držali rastojanje. Međutim, takav metod zahteva kompleksnu međusobnu koordinaciju, kao i obimnu mrežu povezanih automobila. Za razliku od ovoga, da bi se realizovala ideja CSAIL tima potreban je samo novi softver i nešto malo jeftinog "hardvera".

Svi smo svedoci svakodnevnih fantomskih gužvi u saobraćaju (ne odnosi se na ove novogodišnje). U pitanju su one situacije kada upadnete u gužvu, koja se posle nekoliko stotina metara ili, u težim oblicima, posle par kilometara rasčisti sama od sebe.

"Ne samo što mi bukvalno gledamo napred, već je u ljudskoj biti da ne gleda unazad", pojašnjava profesor Horn. "Međutim, kada je vožnja u pitanju 'gledanje' u oba smera bi imalo neverovatan efekat na vreme koje provodimo u putu, kao i na potrošnju goriva, i to bez potrebe za izgradnjom novih puteva ili menjanjem postojeće infrastrukture."

Horn je svestan da vozači neće promeniti svoj pogled ka napred, pa se zato obraća proizvođačima automobila sa idejom da oni porade na adaptivnim tempomatima i dodaju senzore i pozadi. (Većina današnjih modela ih ima samo napred.)

Prema rečina Horna, saobraćaj bi se značajno popravio kada bi samo manji procenat vozila bio opremljen ovim sistemima.

"Naš rad je pokazao da kada bi vozači vozili na jednakoj udaljenosti između dve vozila, smanjili bi se značajno problemi, koji nastaju kada neko vozilo promeni svoju brzinu." – rekao je Horn.

Plan istraživača je da u daljem radu vide da li je ovaj metod, ne samo brži, već i sigurniji.

Inače, rad je delimično inspirisan položajem ptica u jatu.

"Ptice se tako kreću vekovima", kaže Horn. "Da biste se tako pozicionirali vi morate da posmatrate sve ptice oko vas, a ne samo ne ispred."

Istraživači kažu da se decenijama piše o ovom problemu, ali se u vrlo malo radova nudi i njegovo rešenje.

Jedno od rešenja je međusobno povezivanje automobila kako bi oni međusobno držali rastojanje. Međutim, takav metod zahteva kompleksnu međusobnu koordinaciju, kao i obimnu mrežu povezanih automobila. Za razliku od ovoga, da bi se realizovala ideja CSAIL tima potreban je samo novi softver i nešto malo jeftinog "hardvera".