Sindikati u najvećoj češkoj fabrici automobila, Škoda iz Mlade Boleslave, izborili su se za do sada najveće povišice zarada od prelaska u okrilje koncerna Folksvagen i prosečnu platu od 2.000 evra. A u "našem" Fijatu...
Na tu veću prosečnu platu dobiće specijalni bonus u maju od 2.600 evra, za 46 odsto veći nego prošle godine.
Plate za 25.000 matičnih, od ukupno oko 30.000 radnika koliko Škoda ima, porašće od 1. februara za 12 odsto, na prosečnu bruto zaradu od 2.000 evra a u maju će sa aprilskom platom dobiti i godišnji redovni bonus od 2.600 evra, što je za 46 odsto veći bonus od prošlogodišnjeg.
"Ovo je najbolji rezultat pregovora sindikata KOVO od prelaska pod Folksvagen. Aprilska plata kada se uračunaju sve povišice, dodaci za prekovremeni i noćni rad i bonus kod većine radnika Škode dostići će 4.000 evra što je zaista bogata isplata", kazao je za novi broj sindikalnog nedeljnika fabrike šef Škodinih sindikata Jaroslav Povšik.
Kada se uračunaju bonusi i povišice za rad u smenama i prekovremeni rad, jesenje premije i tzv. varijabilni bonus krajem godine koji zavisi od poslovnih rezultata preduzeća, sindikati su proračunali da će primanja radnika u fabrici u Mladoj Boleslavi porasti ove godine za 20 odsto a u Kvasinama čak za 30 odsto.
Pretnjama štrajkom sindikati su uspeli da se izbore i za to da se sklopi kolektivni ugovor samo na godinu dana a ne kako je nudio menadžment na dve godine uz povišicu od 15 odsto a redovni bonus od 1.000 evra u predračunu.
"Novim kolektivnim ugovorom završavamo duge i intenzivne pregovore sa sindikatima KOVO. Vanredno visoke povišice održavaju stanje konkurencije u Češkoj, imajući u vidu makroekonomske pokazatelje. Sporazum uzima u obzir ;socijalnu i ekonomsku konvergenciju posebno u vezi sa Evropskom unijom", kazao je šef menadžmenta Škode Bernhard Majer.
Izračunato:Koliko bi Fijat koštala pristojna plata
Prema aprilskim podacima Biroa rada Češke stopa nezaposlenosti u martu pala je sa 3,7 odsto na 3,5 odsto a prvi put u istoriji češka preduzeća nude više radnih mesto nego što mogu da nađu kandidata na biroima rada.
Slobodnih radnih mesta evidentirano je prema potraživanjima preduzeća i organizacija 253.000 za koje na biroima mogu da nađu svega 240.000 nezaposlenih.
Dok češki sindikati problem radnih mesta za koja nema ljudi žele da rešavaju povećanjem plata i bržim sustizanjem zapadnih bogatih članica EU, preduzeća vrše pritisak na vladu da liberalizuje i ubrza angažovanje radnika iz trećih zemalja, posebno u radničkim profesijama, pre svega iz Ukrajine ali i sa Balkana - Bugarske, Rumunije ili Srbije.
