Već godinu dana prošlo je od Strategije Evropske unije za Srbiju i Zapadni Balkan, a u tom tekstu kao nekakav okvirni termin ulaska zemalja ovog regiona navedena je 2025. godina.

Da li je to realno i moguće? Kako sada stoje stvari, teško ili vrlo teško. Ne i nemoguće, doduše.

Šta mi, ustvari, hoćemo? Da li je država spremna da kao svoj nacionalni interes istakne ulazak u EU? građani imaju jasnu predstavu o tome šta znači proces ulaska u EU? Da li im je jasno šta na tom putu treba da promenimo, dosegnemo, ostvarimo?

Dok je u Beogradu trajala tribina "Godinu dana od Strategije za Zapadni Balkan: Može li
Srbija u EU 2025", ministarka za evropske inegracije Jadranka Joksimović razgovarala je u Nemačkoj sa poslanicima nemačkog Bundestaga i kojima je rekla ovo:

Članstvo u EU je strateški spoljno-politički prioritet Srbije i Srbija je jasno opredeljena da nastavi evropske integracije.

Za one koji imaju skepsu prema EU i koji su njeni oštri protivnici, podatak da je, recimo, Nemačka, kao stub evropske zajednice, u poslednjih 15 godina opredelila više od 1,8 milijarde evra bespovratnih sredstava za brojne razvojne projekte u Srbiji.

Vratimo se na tribinu u Beogradu...

Stanje stvari je da je od 2014. godine Srbija do sada otvorila tek 16 od ukupno 35 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, a i među onima koja su otvorena i među onima koja nisu ima ogromnih izazova, da ne kažemo prepreka (recimo, pitanje ekologije, koje ćemo rešavati u narednih nekoliko decenija).

Zapravo, ključna teza u celom tom procesu ulaska Srbije i ostalih zemalja regiona u Evropsku uniju jeste - ne pitajmo šta Evropa može da uradi za nas, već šta mi možemo da uradimo sami za sebe.

Ili kako je to na današnjem panelu u Beogradu, slikovito primetio politički analitičar, predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović:

"Mi treba da se potrudimo da od Western Balkans (Zapadni Balkan), kako nas zovu, postanemo Better Balkans (BOLJI Balkan)".

Majstorović ocenjuje da državama Zapadnog Balkana nedostajeentuzijazma, optimizma i apetita za ozbiljne društvene reforme, a da na strani EU primećuje manjak samopuzdanja i neku vrstu brige kako će uopšte izgledati u budućnosti.

Bregzit i Balkan: Zima dolazi, i u Britaniju i ovde!

Imao je potom još jednu slikovitu opasku. Kako da mi doprinesemo da zaslužimo mesto za stolom gde sede "odrasli", a ne kao do sada na pomoćnoj stolici, rezervisanoj za "decu"?

Predlaže da se, pre svega, razvija regionalna saradnja (u svemu), čime bi ove države pokazale zrelost i, možda, postale pozitivno iznenađenje za EU.

Potom, naglašava, treba pristupiti ozbiljnoj demokratizaciji društva, jer je do sada taj proces bio izdvojen od evrointegracije, za razliku od pojedinih zemalja Baltika, koje su proces demokratizacije izvodile upravo u okviru evropskih integracija. "Mi još nismo čuli jasno da je nacionalni interes Srbije ulazak u EU", naglasio je Majstorović.

I, dodaje, potrebna nam je borba za jasnu i nedvosmislenu vladavinu prava i bezbednost.

"Kada se izvrši neki teroristički akt u zemljama Evrope, pa posle saznamo da je oružje kojim je izveden taj napad, prošvercovan preko ovog regiona, onda šaljemo veoma lošu sliku o nama", ukazao je Majstorović.

Strategija EU, usvojena pre godinu dana, bila je neka vrsta "vetra u leđa" zemljama zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina), neka vrsta ohrabrenja da nastave procese demokratizacije, jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije, sveobuhvatnih reformi društva... a uz to i najava da ćemo moći više da koristimo novac iz predpristupnih fondova EU.

Tom Strategijom, Evropska unija je pokazala spremnost da se pozabavi ovim regionom, ali je i bila jasna poruka ovdašnjim građanima da im je mesto u Evropi, a vlastima u državama regiona da moraju mnogo više da rade da svojim građanima obezbede to mesto.

Ono što jeste ohrabrujuće jeste pokazatelj istraživanja Ministarstva za evropske integracije prema kojem je čak 75% ispitanika (tri četvrtine) reklo da su nam reforme neophodne čak i da ne postoji tvorevina kakva je Evropska unija, kao neka referenca.

Godinu dana nakon Strategije EU za ovo područje generalno osećanje je umereni pesimizam. Da bi se 2025. godina ostvarila kao godina u kojoj će Srbija sebe nazvati punopravnom članicom Evropske unije, treba da bude zatvoreno SVIH 35 poglavlja, a to treba da se dogodi do juna 2023. godine, kada bi EU rekla: "OK, ispunili ste uslove, dobro nam došli".

Dakle, imamo tri i po godine "fore" za tako nešto.

Međutim, trenutno stanje u Evropskoj uniji, uz mukotrpan i vrlo, vrlo nejasan proces izlaska Velike Britanije iz nje, pomerili su fokus sa zapadnog Balkana na neke druge stvari. Drugim rečima, Evropska unija sada ima preča posla nego da se bavi nama, a pitanje je i kako će ona sam izgledati.

To, naravno i nikako, ne znači da mi treba da dignemo ruke od tog procesa. Pre svega, jer su reforme neophodne zbog nas samih.

"Imala sam negativan stav o Strategiji EU za Zapadni Balkan kad je usvojena, jer je bila 'razvodnjena' u odnosu na nacrte u kojima je bila precizna mapa puta za zemlje koje su otvorile pregovore. Danas, godinu dana kasnije, spremna sam da revidiram stav o Strategiji. Ona je JEDINI dokument takve vrste i tajming kada je doneta, pokazalo se bio je idealan, jer su ideje o proširenju EU pre nje bile na aparatima za veštačko disanje", rekla je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Prema njenoj oceni, šanse da Srbija ostvari ulazak u EU 2025. godine postoje, koje nisu velike, ali i da sve to ne zavisi od Srbije, ali i da ne zavisi sve od Evropske unije.

Ukazala je na to da dokle god ne budu rešene velike državno-političke teme, a među njima je glavno pitanje odnosa Beograda i Prištine, teško da može da se govori o ubrzavanju procesa evrointegracija.

"Ovim tempom otvaranja poglavlja, možemo da zaboravmo onu godinu za ulazak u EU. Ali, ako se u međuvremenu reše odnosi Beograda i Prištine, onda će se na sve to gledati drugačije", dodala je Suzana Grubješić.

Srđan Majstorović za sebe kaže da je uvek umereni optimista, jer... "Bez vizije boljeg ne možemo da se pomerimo".

O terminu 2025. godine, Majstorović navodi da "nije nemoguća da se ostvari, ali da nije ni preterano realna".

"Ni jedna, ni druga strana ne trude se previše.. Pogledajte samo kvalitet načina vođenja državnih poslova, u državnim upravama se zapošljavaju nekvalifikovani ljudi, pogledajte rad pravosuđa, rad parlamenta u kojem nema dijaloga o najvažnijim pitanjima...", ukazao je Majstorović.

Upravo su važnost dijaloga u društvu, ali i jasno objašnjavanje građanima šta znači proces ulaska u EU, šta to donosi, potencirali su i Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo u Srbije, kao i koordinator za praktične politike Beogradske otvorene škole Vladimir Pavlović.

"U našoj zemlji dijalog je zamro. Mi kulturu dijaloga nemamo", ukazali su.

Pozivajući se na ranije istraživanje Ministarstva za evropske integracije, Pavlović je naglasio da je i dalje većina građana za ulazak Srbije u EU (55%), ali i da građani Srbije nisu spremni da menjaju svoje navike i da sami doprinesu tom procesu evropskih integracija.

Tako je, 30% ispitanika reklo da kao najveću prepreku za ulazak u EU vidi upravo EU (njenu politiku "uslovljavanja" ili kako je rečeno "ucenjivanja").

ISTRAŽIVANJE: Građani Srbije i dalje većinski za EU