U nekoliko proteklih nedelja podsetili smo se dvojice glumaca koji su, interpretirajući nebrojene uloge trajno obeležili jugoslovensku i srpsku kinematografiju; reč je o Predragu Milinkoviću i Ljubomiru Ćipraniću, pokojnim epizodistima čija imena najveći deo filmske publike nikada nije zapamtio ali su njihova lica postala deo kolektivnog sećanja kada je u pitanju domaći igrani film. Takođe, osvrnuli smo se i na najmarkantnije filmske glumce sa ovih prostora, u pokušaju da se odlučimo za najvećeg šmekera YU filma (na kraju, izbor je pao na Žarka Lauševića).
I dok čitamo o svim tim šarmantnim muškarcima, šmekerima na velikom platnu i njihovim najupečatljivijim ulogama, nekako po prirodi stvari, nameće se priča o najpoželjnijim lepoticama kojima smo se divili u našim filmovima. Ovom prilikom nećemo praviti nekakvu top listu, niti nabrajati sve naše filmske dive koje su svojom lepotom privlačile publiku u bioskope; osvežićemo sećanja na, po mnogima, najlepšu od svih, jer ona zaslužuje poseban osvrt. Ime joj je Savina Geršak.
Rođena u Ljubljani 1963. godine, Savina je kao tinejdžerka ušla krupnim koracima u svet sporta - aktivno je igrala tenis i već kao mlađa juniorka beležila je zapažene rezultate.
Sa 16 godina bila je zvanično treća teniserka u zemlji, pa se u tom periodu preselila u Štutgart i počela sa nastupima na profesionalnim turnirima po Evropi. Ipak, sudbina joj nije odredila da postane šampionka; vratila se 1981. godine u Ljubljanu i upisala studije engleskog jezika. Pored toga, prelepa Savina povremeno se bavila i modelingom, u lokalnim okvirima. I tada se desio obrt: nije ni završila prvu godinu studija, a već je dobila glavnu ulogu u filmu Živka Nikolića "Smrt gospodina Goluže" (1982).
Naime, Nikolić je mesecima tražio odgovarajuću glumicu za ulogu Anke koja je u scenariju opisana kao mlada udovica božanstvenog izgleda. Uprkos tome što je znao da Savina nema glumačkog iskustva, kada je video fotografije mlade Ljubljančanke, poznati reditelj uzviknuo je: "To je ono pravo!".
Kako je ispričala (na Pulskom festivalu ’82), zvali su je telefonom iz produkcijske kuće "Viba film“ i rekli joj da je upravo dobila glavnu ulogu!
"Nisam stigla ni da se snađem, jednostavno, upala sam u sve to...", pričala je tada zanosna plavuša.
Njena lepota bila je i ostala, uz prelepo oslikan stari Mostar, glavni kvalitet pomenute Nikolićeve drame, a Ljubiša Samardžić (tumačio naslovnu ulogu) ostao je u senci Savine Geršak i njene gracioznosti. Debitantkinja, u svojoj devetnaestoj, a na festivalu u Puli tog leta već je bila, razumljivo, najslikanija i najintrigantnija ličnost.
I kada se činilo da je zvezda rođena, da će ponude početi da pljušte sa svih strana, to se nije desilo - dve godine Savina se nije pojavila u domaćim bioskopima, pa ni na televiziji. Istini za volju, njeni glumački kvaliteti nisu bili naročiti, a nije imala ni elementarno glumačko obrazovanje. Izjavljivala je tada, između ostalog, da je bavljenje tenisom ipak teže i zahtevnije od glume, da je rad na filmu lepo i uzbudljivo iskustvo i da je tenis za nju prošlost...
Najzad, publika je dočekala da iznova uživa u njenoj lepoti; Živko Nikolić pripremao je novi film, a u njemu već zacrtao da vodeću žensku ulogu igra Geršakova. Bilo je to "Čudo neviđeno" (1984), film koji je odlično primljen i kod publike, i kod kritike. I danas se pamte brojne komične scene i kultne replike iz najpoznatijeg Nikolićevog filma, među njima i ona kada monah Makarije (Bata Živojinović) koncizno "definiše" pojavu zanosne Savine Geršak u ubogom selu na obali Skadarskog jezera.
Posle uspeha Nikolićevog filma, Savinu su primetili u Italiji, pa tako 1986. dobija ulogu u B filmu "Za šaku dijamanata", a sledeće godine igra u još dva filma na Apeninima.
Krajem 1987. i treći put se odaziva na poziv Živka Nikolića - ovoga puta reč je o turobnoj, političkoj drami "U ime naroda" u kojoj Geršakova glumi pored Bogdana Diklića i Miodraga Krivokapića. Zanimljivost je da Nikolić u tom filmu pravi jedno malo iznenađenje za publiku: Savina ne tumači zavodnicu, niti zanosnu udovicu, naprotiv, njen seksepil je prigušen, uloga je svedena i bez erotske note.
U periodu 1988-90. Savina Geršak pojavila se u ukupno sedam filmskih naslova, uglavnom produciranih u Italiji. Možda su najpoznatiji od pomenutih filmova američki srednjebudžetni "Ponoćna jurnjava" (1990) sa Robertom Mičamom i Majklom Dudikofom i "Ugriz" (1989), drugi deo italijanske horor franšize "Prokletstvo".
A onda je, u svojoj 28. godini, božanstvena Savina napustila glumu, jugoslovenski film ostao je bez svoje nekrunisane "Miss". Studije engleskog nije završila ali je umesto toga upisala psihologiju i diplomirala u Rimu, gde je nastavila da živi i radi. Majka je dvoje dece (rodila je blizance u svojoj 44. godini), a profesionalno se bavi psihoterapijom, do današnjih dana.
Iako je zakoračila u šestu deceniju, Savina Geršak izgleda odlično, lepota je nije napustila. Prilikom svog kratkog boravka u Crnoj Gori pre dve godine izjavila je da bi, bez obzira na to čime se sada bavi, jako volela da još koji put stane pred filmske kamere.
Duboko verujemo da njenu želju deli i ogroman broj naših filmofila, naročito muških, razume se.
***Pročitajte i ostale kolumne Mladena Nikolića
