Takođe, obeležen je i protestima koje organizuju pojedini sindikati, međusobno podeljeni oko toga da li protestovati ili ne.

Praznik rada obeležava se u znak sećanja na prve masovne radničke demonstracije 1. maja 1886. u Čikagu, kada su radnici zahtevali osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada.

Kada je i Sovjetski Savez uvrstio ovaj datum u zvanični kalendar, zbog ideoloških razlika, u SAD su počeli da ga obeležavaju prvog ponedeljka u septembru.

GalerijaDa nam živi, živi rad!

Međunarodni praznik rada, 1.maj, građani su danas na poznatim beogradskim izletištima proslavili uz muziku, roštilj i dobro raspoloženje.

Košutnjak je već u ranim jutarnjim časovima bio pun izletnika, a većina njih je proslavu 1. maja započela još noćas, paljenjem logorske vatre i kampovanjem.

"Sve je prolažno u životu i zato smo mi odlučili da na ovaj dan napravimo lepu atmosferu ovde na Košutnjaku. Živimo u jako teškim vremenima i zato smo se okupili da svima nama ulepšamo ovaj dan i proslavimo ga u dobrom raspoloženju", rekao je Aleksa Stojković iz Vinče.

Među izletnicima najviše ima mladih koji su, kako tradicija nalaže, uživali u specijalitetima sa roštilja, hladnom pivu i domaćoj rakiji.

Uprkos krizi, bilo je i onih koji su se ipak opredelili za meso sa ražnja.

"Okrenuli smo prase na ražnju, raspalili roštilj, imamo muziku, dovoljno pića, a i vreme nas je poslužilo tako da će ovaj dan proteći u fenomenalnoj atmosferi, druženju i novim poznanstvima", kazao je Jovan Manojlović iz Vinče i dodao da sa svojim društvom praznik rada već treću godinu slavi na Košutnjaku.

Prilično veselo je i na Adi Ciganliji, gde se godinama unazad okuplja veliki broj ljudi iz Beograda i unutrašnjosti, kako bi sa porodicom i prijateljima obelezili današnji dan piknikom u prirodi, pa je tako bilo i ljudi iz Kruševca, Novog Pazara, Zaječara i drugih gradova.

"Došli smo iz unutrašnjosti Srbije da proslavimo ovaj praznik, a kako što vidite ovde ima puno ljudi koji su već postavili šatore, raspalili roštilj i odmaraju", rekao je Miloš Dojčinović iz Kruševca. Prema rečima građana, vreme ih je ove godine poslužilo tako da su mogli da uživaju u raznim sportskim aktivnostima, dok su se neki ipak opredelili za mirniju atmosferu uz gitaru i društvene igre.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Sindikati su i ove godine pozvali na okupljanja radnike na gradske trgove, kako bi izrazili svoj protest zbog sve manjih prava zaposlenih i pada životnog standarda, u skladu sa praksom u protekle dve decenije.

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" saopštili su ove nedelje da ove godine neće organizovati protest za 1. maj u Beogradu, ni u drugim gradovima Srbije, zbog toga što su sindikati i dalje podeljeni.

U saopštenju "Sloge" se navodi da će i "ove godine sindikati nastupati u više kolona, bez solidarnosti i podeljeni, što je poraz za čitav svet rada i još jedna od pobeda kapitala".

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" organizuju danas u Beogradu protestno okupljanje radnika povodom Međunarodnog praznika rada.

VideoBeograd uranak pokrivalica

"Oni kojima nije dobro, doći će na protest, a oni koji dobro žive organizovaće 1. maja roštiljijade", rekao je predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak.

U Kragujevcu i Kraljevu ni ove godine neće biti organizovanog sindikalnog obeležavanja Međunarodnog praznika rada, osim deljenja flajera sa prvomajskim proglasom, a deo članova sindikata pridružiće se prvomajskoj protestnoj šetnji koja će biti organizovana u Beogradu.

Prvomajske proslave u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, 1888. godine.

VideoPraznik rada u Srbiji trubice

U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na Prvomajski uranak u prirodu.

Nekada su se za Prvi maj palile logorske vatre uoči praznika, a na dan praznika, obično na najbližem izletištu okupljao se narod uz prigodne govore sindikalnih funkcionera, recitovala se i poezija, igrala folklorna društva.

Od sedamdesetih godina prošlog veka manje se insistiralo na govorima i kulturnim programima, a više na roštiljijadama u prirodi i neformalnim druženjima.

U vreme socijalizma i bivše SFRJ, ko je želeo i mogao, putovao je u inostranstvo obično do Soluna ili još češće Trsta u šoping ili na mali odmor na more ili planinu i tako se razvila tradicija sindikalnih izleta i putovanja u inostranstvo.