Hipertenziju zovu "tihi ubica", jer ako se ne uzima terapija vremenom oštećuje krvne sudove i srce, može da izazove kobne posledice.

Povišen krvni pritisak nipošto ne bi trebalo ignorisati, a zbog stresnog života i nepravilne ishrane javlja se i kod mladih.

Uz pravu dijagnozu i izbalansiranu terapiju, može da se kontroliše, a pacijent poštedi brojnih neželjenih efekata i komplikacija. Ipak, to nije uvek jednostavno, jer bolest može da bude prisutna tri do pet godina bez tipičnih simptoma, pa se ne reaguje na pravi način i na vreme.

"Hipertenzija je hronična, doživotna i nezarazna bolest, ali ima mnoštvo simptoma pa je često povezuju sa drugim obolenjima. U početku se uglavnom javljaju česte glavobolje, osećaj pulsiranja, zujanje u ušima, napetost u glavi, crvenilo lica. Ponekad je prisutno zamaranje, pritisak u grudima, dok se kod pojedinaca javljaju aritmije, preskakanje i lupanje srca. Ako ne reaguju na ove simptome, pacijenti gube dragoceno vreme i mogućnost da se na najjednostavniji način leče", kaže za "Život plus" profesor dr Dragan Simić, načelnik Odeljenja za aritmologiju i kliničku kardiologiju Klinike za kardiologiju III Kliničkog centra Srbije.

Koliko je hipertenzija rasprostranjena kod nas i u svetu?

"Prema podacima, hipertenziju ima 31,5 odsto našeg stanovništva, a obimno istraživanje na području jugoistočne Evrope pokazalo je velika odstupanja u svim zemljama kada je reč o lečenju ove bolesti. U Srbiji se adekvatno leči 23,3 procenta osoba koje imaju ovaj problem, a nelečenih ne bi smelo da bude uopšte, s obzirom na to da se kod hipertenzije dijagnoza najlakše postavlja i leči, uz gotovo neograničen izbor lekova. Uprkos tome, pacijenti često nisu dobro lečeni. Svaki čovek je priča za sebe i zahteva posebnu terapiju i ne može se nekoliko lekova propisavati svim pacijentima. Zato mnogi nemaju adekvatnu terapiju."

Osim neodgovarajućih lekova, koji su još parametri neadekvatne terapije?

"Prisutan je nedostatak uputstava za praćenje. Pacijet bi trebalo da prilikom svake posete lekaru ima aparat za pritisak kod sebe i donese uredno ispisane vrednosti izmerenog pritiska do tada, a lekar bi trebalo merenjem na svom aparatu da proveri njegovu tačnost. Ovo se u praksi, nažalost, ne radi. Za mnoge stvari krivi su i pacijenti, jer nisu spremni da promene način života i primene higijensko-dijetetski režim na bazi neslane i nemasne hrane, redukuju telesnu težinu, pojačaju fizičku aktivnost makar u vidu šetnje, prestanu da puše, konzumiraju alkohol i što je moguće više izbegavaju stres. Većina ljudi ne razmišlja, niti želi da sagleda moguće ozbiljne posledice."

Koliko pacijenata disciplinovano sprovodi terapiju?

"Čak 45 odsto pacijenata ne uzima terapiju na propisan način. Lekove piju neredovno, pogotovo u početku, jer ne shvataju da je to ovo dugotrajna bolest, sa nejasnim simptomima i bez bolova. Mnogi u startu slede uputstva lekara, ali već nakon mesec ili dva, kada im bude bolje, samoinicijatvno smanjuju dozu. Nakon šest meseci, više od 70 odsto prekida terapiju, što je potpuno pogrešno. Za ovakvo ponašanje dobrim delom kriva je i inertnost lekara. Sa pacijentom neguju distanciran odnos, pa se bolesni suzdržavaju da postave pitanja, a pojedini doktori imaju i dozu straha prilikom korigovanja lekova, kada za tim postoji potreba. Drugi, opet, ignorišu činjenicu da njihov pacijent nema dobro regulisan pritisak uprkos terapiji."

Šta podrazumeva dobro lečenje povišenog krvnog pritiska?

"Dobro lečen pritisak ima vrednost 140 sa 90, dok bi kod dijabetičara trebalo da bude 130 sa 85. Sve preko toga mora da se leči. Da bi se došlo do ovih vrednosti, lečenje treba da se sprovodi "korak po korak", uz poštovanje starosne dobi. Jedna vrsta lekova se daje mlađima od 55 godina, a druga starijima. Počinje se sa monoterapijom, odnosno jednim lekom, a on se određuje u zavisnosti od godina, pola i drugih parametara. Nakon određenog vremena, dodaje se još jedan lek, potom i treći. Ako nema dodatnih zdravstvenih problema, lečenje hipertenzije se sprovodi sa najviše tri leka."

Kada se daje više lekova antihipertenziva?

"Određeni broj pacijenata je rezistentan na lekove. Malo je takvih, ali je problem što im se pritisak ne spušta ispod 150 sa 90 i kada uzimaju redovno terapiju. Njima se obično propisuju maksimalne doze od četiri vrste leka. Postoji i grupa hipertoničara, kojima drastično skače pritisak noću dok spavaju, kada je organizam opušten. Noćni skokovi mogu biti opasni jer se teško koriguju. Zato je najbolje, ukoliko se to dešava, da udarne doze leka uzimaju pred spavanje."

Kakva je terapija kada pritiska skače u jutarnjim satima?

"Ukoliko dolazi do velikog skoka pritiska ujutru, pacijenti bi najmanje jedan lek trebalo da uzmu čim se probude. Najbolje je da imaju pripremljenu vodu i lek na stočiću pored kreveta. Ostale lekove koji regulišu pritisak, mogu da uzmu pošto ustanu, pre doručka. Jutarnji skokovi pritiska su opasni jer mogu da dovedu do moždanog udara, pa takvim pacijentima nije lako jer su svesni da njihovo stanje ne može da se izleči. Zato nije neobično da se posle izvesnog vremena promene i psihički, postanu depresivni."

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.