Fotografija. Taj digitalni zapis stvarnosti. Može ponekad da vam promeni život. Samo jedna. I to crno-bela.

Majsko popodne '96. Posle svega 15 minuta finala Lige Kasildense u Čileu, isključen je trener Alumnija. Razlog? Preterano gestikuliranje pored klupe i konstantno urlanje na sudiju.

Stadion Olaeta nema tribine i temperamentnom strategu ostaje samo jedna solucija. Krošnja obližnjeg drveta. Tu, među granama i lišćem, nastavlja da deli instrukcije i učestvuje u igri. Sa još većim žarom i energijom. Onako proćelav, u crnoj majici, sa naočarima za sunce.

Prizor kome je teško odoleti. Naročito ukoliko ste profesionalni fotoreporter u listu 'Kapitol' iz Rozarija. Serđo Toriđino nije oklevao. Aparat je škljocnuo i dao znak za početak jedne divne fudbalske priče.

"Ha-ha-ha. Nisam imao pojma da je i tako umeo da vodi utakmice" - oduševljen je Stevan Jovetić harizmom Horhea Sampaolija u razgovoru sa našim kolumnistom i svom prvom intervjuu za neki srpski medij od kako je ponovo promenio klupske boje - "Ništa me ne iznenađuje. Radi se o fantastičnom stručnjaku koji je manijakalno posvećen ofanzivnom fudbalu. Zato smo i našli zajednički jezik".

Brojke govore o toj napadačkoj revoluciji. Sevilja ima 13 bodova više u odnosu na isti period prošle sezone. Druga je na tabeli sa bodom zaostatka za Realom, a ne sedma kao pre godinu dana sa 39 bodova manje od Barselone. Posle 19 kola ima treći najbolji napad u Ligi, iza Reala i Barse. Tu je razlika najdrastičnija - 24 gola kod Emerija, 42 sa Sampaolijem.

"Tek sam dve nedelje u klubu, ali više i ne sumnjam da sam napravio pravi potez. Početak je kao iz snova. Gol u Kupu protiv Reala, samo tri dana kasnije još jedan protiv istog kluba, ali pobedonosni i to u 93. minutu. Fantastično. Nije mala stvar staviti tačku na seriju jednog Reala. 40 mečeva nisu znali za poraz. Osećaj je neopisiv. Zatim i asistencija protiv Osasune u jednoj izuzetno teškoj utakmici protiv tima koji se svim silama bori za opstanak. Nisam mogao da poželim bolju dobrodošlicu".

Samo veliki udare prvo na najjače. Zidanu je poslao poruku da će se šampionska trka voditi u troje. Zakasnio je pet dana da mu i u Kupu pomrsi račune:

"Čim sam čuo za interesovanje Sevilje, pogledao sam raspored prvenstva i video da su tri duela protiv Reala u razmaku od desetak dana. Odmah sam pozvao menadžera i zamolio ga da ubrza pregovore, kako bih stigao već za prvu utakmicu. Nažalost, želja mi se nije ostvarila. Idemo dalje. Učinili smo prvenstvo zanimljivim i borićemo se do kraja za titulu".

Borba do poslednjeg daha. Sasvim prirodno za tim koji ima ’El Zurda’ na klupi. Pasionirani ljubitelj lika i dela Marsela Bjelse. Svojevremeno je džogirao sa vokmenom na ušima. Umesto muzike, slušao je konferencije za štampu argentinskog stručnjaka:

"Gledao sam Sevilju i dok sam bio u Italiji. Uvek mi je bio interesantan način na koji Sampaoli vodi utakmicu. Strast sa kojom pristupa svakoj situaciji. Euforija u kojoj proslavlja svaki gol svoje ekipe. Zaista je specifična ličnost i meni je zadovoljstvo što sam dobio priliku da sarađujem sa takvim čovekom".

Svaki temperament oseća potrebu za kontraefektom. Sampaoli ima ljude od poverenja. Huanma Liljo je mirne naravi, ali čovek od ideje. Matijas Mana, novinar iz Argentine i video analitičar. Veliki 'bjelsista' poput šefa. Svako sa različitim karakterom. I zajedničkom dijagnozom - neizlečivo boluju od strasti za fudbalom:

"Veoma su posvećeni i vode računa o najsitnijem detalju. To se vidi već na prvom koraku. Drago mi je što sam ih na startu uverio da na mene mogu ozbiljno da računaju. Znao sam da će se šansa ukazati. Nisam gubio volju u Interu i radio sam naporno. Kako na treninzima sa ekipom, tako i individualno sa svojim trenerom. Iskreno, verujući da će neko to umeti da prepozna. Mnogo su mi značili nastupi za reprezentaciju da bih ostao u takmičarskom ritmu. Zato sam i bio maksimalno spreman za novu etapu u svojoj karijeri".

Neko je zaista umeo da prepozna. Neko ko se razume. Istinski tvorac čuda iz Sevilje. Ramon Rodrigez Verdeho. Kratko i jasno - Monči.

"Veoma sam zahvalan ljudima u klubu, pre svega treneru i sportskom direktoru koji su insistirali na mom dolasku iz Intera. Monči je posle Reala rekao da deluje kao da sam ponikao u njihovoj ’kanteri’. Imamo iste poglede na fudbal i nije bilo teško da se uklopim za tako kratko vreme".

Pojačanje iz snova. Fudbaler vrhunske klase, sa pravom nastupa na evropskoj sceni. Zvuči neverovatno, ali ga Inter nije ni licencirao za Ligu Evrope.

"Za manje od mesec dana očekuje nas prva utakmica protiv Lestera. Čitava Sevilja živi za novi uspeh u Ligi šampiona i oseća se euforija na svakom koraku. U osmini finala nema slabih rivala i ne slažem se sa onima koji tvrde da smo imali sreće u žrebu. Igramo prvo kod kuće i biće najvažnije da ne primimo gol. To je ključ uspeha jer smo dokazali da i te kako umemo da ga damo. Ima još vremena do Lestera. Očekuju nas teški ispiti protiv Espanjola, Viljareala i Las Palmasa. Tek posle toga možemo da razmišljamo o Englezima".

"CRNA GORA I SRBIJA - ZAJEDNO NA MUNDIJAL"

Bliži se Lester, ali i Poljska. Pored Ranijerija, moraće da razmišlja i o Levandovskom:

"Još uvek pokušavam da se oporavim od onoga što nas je snašlo u Jermeniji. Kada pomislim na taj poraz, sav se naježim. Potrebno je još vremena da shvatimo gde smo pogrešili. Možda je i dobro što nam dolaze Poljaci jer samo pobedom protiv favorita možemo da zaboravimo na taj košmar iz Jerevana. Ubeđen sam da pred našim navijačima možemo da pobedimo lidera grupe i napravimo ključni korak ka Svetskom prvenstvu". 

Srbija i Crna Gora trenutno u sličnom položaju. Tako blizu, a tako daleko od Rusije:

"Ma idemo zajedno na Mundijal. Ruku pod ruku. To bi bilo najlepše. Verujem da možemo".

Tumbaković se ne penje na drvo, ali poput Sampaolija ume da uđe u glavu igrača.

"Nisam ga ranije poznavao. Prijatno sam iznenađen. Ima ogromno iskustvo iza sebe i vešto ga koristi u delikatnim situacijama. Sjajan je pedagog i uverio sam se da je istina sve ono što sam čuo o njemu dok je radio u Partizanu. Svakako da mu je i Batica Mirković sa svojim autoritetom od velike pomoći u reprezentaciji. Odlično funkcionišu kao tandem i to se vidi kroz rezultate u kvalifikacijama".

"PARTIZANE, NE TUGUJ, VEĆ NA TITULU"

Partizanov trio na putu ka Rusiji. Da bar tamo reprezentuju ’crno-bele’, kada je već UEFA spustila rampu za Evropu.

"Do poslednjeg trenutka sam gajio nadu da će žalba biti usvojena. Ne mogu da zamislim sezonu bez Partizana na međunarodnoj sceni. Loša je to odluka i po klub i po srpski fudbal u celini. Ne smeju da tuguju. Moraju što pre da se okrenu prvenstvu i da pokušaju da osvoje titulu. Samo tako mogu da se izdignu iznad ove situacije".

Kao što se Stevan izdigao posle torture kod Piolija. Na sebi svojstven način. Golovima i majstorijama u dresu novog kluba:

"Iskreno, ne znam šta nije funkcionisalo u Interu. Počeo sam fantastično. Gol protiv Atalante, dva protiv Karpija. Bio sam čovek odluke u obe utakmice. Kasnije sam stao sa golovima, ali sam nastavio da igram dobro. Ušli smo u seriju pobeda kod Manćinija i uvek sam bio jedan od najboljih na terenu. Slavili smo protiv Juventusa, Milana, Rome, Palerma. Beležio sam asistencije i bili smo prvi na tabeli. Usledio je meč sa Lacijom kada me je zamenio u 55. minutu i posle toga sve kreće nizbrdo. Počeo je da me menja na svakoj utakmici čim počne drugo poluvreme. Bez nekog razloga. Sve dok me nije potpuno sklonio. Trudim se da ne razmišljam više o tome. Ko zna zašto je to dobro".

Ne dobro, ispalo je sjajno. Pravi čovek, na pravom mestu. U pravom trenutku. Da zaustavi strašni Real.

Fotografiju Serđa Toriđina prvi je zapazio predsednik Njuelsa Eduardo Lopez. Skinuo je simpatičnog ćelavca sa grane i postavio ga na klupu svoje filijale. 'Argentina' iz Rozarija. Sve posle toga je istorija.

Možda je i Monči video sliku tužnog Jovetića na treningu Intera. Telefon u ruke i na posao. Jedan poziv menja sve. Kao i fotografija.

Fotografija. Taj digitalni zapis stvarnosti. Može ponekad da vam promeni život. Samo jedna. I to crno-bela.

Majsko popodne '96. Posle svega 15 minuta finala Lige Kasildense u Čileu, isključen je trener Alumnija. Razlog? Preterano gestikuliranje pored klupe i konstantno urlanje na sudiju.

Stadion Olaeta nema tribine i temperamentnom strategu ostaje samo jedna solucija. Krošnja obližnjeg drveta. Tu, među granama i lišćem, nastavlja da deli instrukcije i učestvuje u igri. Sa još većim žarom i energijom. Onako proćelav, u crnoj majici, sa naočarima za sunce.

Prizor kome je teško odoleti. Naročito ukoliko ste profesionalni fotoreporter u listu 'Kapitol' iz Rozarija. Serđo Toriđino nije oklevao. Aparat je škljocnuo i dao znak za početak jedne divne fudbalske priče.

"Ha-ha-ha. Nisam imao pojma da je i tako umeo da vodi utakmice" - oduševljen je Stevan Jovetić harizmom Horhea Sampaolija u razgovoru sa našim kolumnistom i svom prvom intervjuu za neki srpski medij od kako je ponovo promenio klupske boje - "Ništa me ne iznenađuje. Radi se o fantastičnom stručnjaku koji je manijakalno posvećen ofanzivnom fudbalu. Zato smo i našli zajednički jezik".

Brojke govore o toj napadačkoj revoluciji. Sevilja ima 13 bodova više u odnosu na isti period prošle sezone. Druga je na tabeli sa bodom zaostatka za Realom, a ne sedma kao pre godinu dana sa 39 bodova manje od Barselone. Posle 19 kola ima treći najbolji napad u Ligi, iza Reala i Barse. Tu je razlika najdrastičnija - 24 gola kod Emerija, 42 sa Sampaolijem.

"Tek sam dve nedelje u klubu, ali više i ne sumnjam da sam napravio pravi potez. Početak je kao iz snova. Gol u Kupu protiv Reala, samo tri dana kasnije još jedan protiv istog kluba, ali pobedonosni i to u 93. minutu. Fantastično. Nije mala stvar staviti tačku na seriju jednog Reala. 40 mečeva nisu znali za poraz. Osećaj je neopisiv. Zatim i asistencija protiv Osasune u jednoj izuzetno teškoj utakmici protiv tima koji se svim silama bori za opstanak. Nisam mogao da poželim bolju dobrodošlicu".

Samo veliki udare prvo na najjače. Zidanu je poslao poruku da će se šampionska trka voditi u troje. Zakasnio je pet dana da mu i u Kupu pomrsi račune:

"Čim sam čuo za interesovanje Sevilje, pogledao sam raspored prvenstva i video da su tri duela protiv Reala u razmaku od desetak dana. Odmah sam pozvao menadžera i zamolio ga da ubrza pregovore, kako bih stigao već za prvu utakmicu. Nažalost, želja mi se nije ostvarila. Idemo dalje. Učinili smo prvenstvo zanimljivim i borićemo se do kraja za titulu".

Borba do poslednjeg daha. Sasvim prirodno za tim koji ima ’El Zurda’ na klupi. Pasionirani ljubitelj lika i dela Marsela Bjelse. Svojevremeno je džogirao sa vokmenom na ušima. Umesto muzike, slušao je konferencije za štampu argentinskog stručnjaka:

"Gledao sam Sevilju i dok sam bio u Italiji. Uvek mi je bio interesantan način na koji Sampaoli vodi utakmicu. Strast sa kojom pristupa svakoj situaciji. Euforija u kojoj proslavlja svaki gol svoje ekipe. Zaista je specifična ličnost i meni je zadovoljstvo što sam dobio priliku da sarađujem sa takvim čovekom".

Svaki temperament oseća potrebu za kontraefektom. Sampaoli ima ljude od poverenja. Huanma Liljo je mirne naravi, ali čovek od ideje. Matijas Mana, novinar iz Argentine i video analitičar. Veliki 'bjelsista' poput šefa. Svako sa različitim karakterom. I zajedničkom dijagnozom - neizlečivo boluju od strasti za fudbalom:

"Veoma su posvećeni i vode računa o najsitnijem detalju. To se vidi već na prvom koraku. Drago mi je što sam ih na startu uverio da na mene mogu ozbiljno da računaju. Znao sam da će se šansa ukazati. Nisam gubio volju u Interu i radio sam naporno. Kako na treninzima sa ekipom, tako i individualno sa svojim trenerom. Iskreno, verujući da će neko to umeti da prepozna. Mnogo su mi značili nastupi za reprezentaciju da bih ostao u takmičarskom ritmu. Zato sam i bio maksimalno spreman za novu etapu u svojoj karijeri".

Neko je zaista umeo da prepozna. Neko ko se razume. Istinski tvorac čuda iz Sevilje. Ramon Rodrigez Verdeho. Kratko i jasno - Monči.

"Veoma sam zahvalan ljudima u klubu, pre svega treneru i sportskom direktoru koji su insistirali na mom dolasku iz Intera. Monči je posle Reala rekao da deluje kao da sam ponikao u njihovoj ’kanteri’. Imamo iste poglede na fudbal i nije bilo teško da se uklopim za tako kratko vreme".

Pojačanje iz snova. Fudbaler vrhunske klase, sa pravom nastupa na evropskoj sceni. Zvuči neverovatno, ali ga Inter nije ni licencirao za Ligu Evrope.

"Za manje od mesec dana očekuje nas prva utakmica protiv Lestera. Čitava Sevilja živi za novi uspeh u Ligi šampiona i oseća se euforija na svakom koraku. U osmini finala nema slabih rivala i ne slažem se sa onima koji tvrde da smo imali sreće u žrebu. Igramo prvo kod kuće i biće najvažnije da ne primimo gol. To je ključ uspeha jer smo dokazali da i te kako umemo da ga damo. Ima još vremena do Lestera. Očekuju nas teški ispiti protiv Espanjola, Viljareala i Las Palmasa. Tek posle toga možemo da razmišljamo o Englezima".

"CRNA GORA I SRBIJA - ZAJEDNO NA MUNDIJAL"

Bliži se Lester, ali i Poljska. Pored Ranijerija, moraće da razmišlja i o Levandovskom:

"Još uvek pokušavam da se oporavim od onoga što nas je snašlo u Jermeniji. Kada pomislim na taj poraz, sav se naježim. Potrebno je još vremena da shvatimo gde smo pogrešili. Možda je i dobro što nam dolaze Poljaci jer samo pobedom protiv favorita možemo da zaboravimo na taj košmar iz Jerevana. Ubeđen sam da pred našim navijačima možemo da pobedimo lidera grupe i napravimo ključni korak ka Svetskom prvenstvu". 

Srbija i Crna Gora trenutno u sličnom položaju. Tako blizu, a tako daleko od Rusije:

"Ma idemo zajedno na Mundijal. Ruku pod ruku. To bi bilo najlepše. Verujem da možemo".

Tumbaković se ne penje na drvo, ali poput Sampaolija ume da uđe u glavu igrača.

"Nisam ga ranije poznavao. Prijatno sam iznenađen. Ima ogromno iskustvo iza sebe i vešto ga koristi u delikatnim situacijama. Sjajan je pedagog i uverio sam se da je istina sve ono što sam čuo o njemu dok je radio u Partizanu. Svakako da mu je i Batica Mirković sa svojim autoritetom od velike pomoći u reprezentaciji. Odlično funkcionišu kao tandem i to se vidi kroz rezultate u kvalifikacijama".

"PARTIZANE, NE TUGUJ, VEĆ NA TITULU"

Partizanov trio na putu ka Rusiji. Da bar tamo reprezentuju ’crno-bele’, kada je već UEFA spustila rampu za Evropu.

"Do poslednjeg trenutka sam gajio nadu da će žalba biti usvojena. Ne mogu da zamislim sezonu bez Partizana na međunarodnoj sceni. Loša je to odluka i po klub i po srpski fudbal u celini. Ne smeju da tuguju. Moraju što pre da se okrenu prvenstvu i da pokušaju da osvoje titulu. Samo tako mogu da se izdignu iznad ove situacije".

Kao što se Stevan izdigao posle torture kod Piolija. Na sebi svojstven način. Golovima i majstorijama u dresu novog kluba:

"Iskreno, ne znam šta nije funkcionisalo u Interu. Počeo sam fantastično. Gol protiv Atalante, dva protiv Karpija. Bio sam čovek odluke u obe utakmice. Kasnije sam stao sa golovima, ali sam nastavio da igram dobro. Ušli smo u seriju pobeda kod Manćinija i uvek sam bio jedan od najboljih na terenu. Slavili smo protiv Juventusa, Milana, Rome, Palerma. Beležio sam asistencije i bili smo prvi na tabeli. Usledio je meč sa Lacijom kada me je zamenio u 55. minutu i posle toga sve kreće nizbrdo. Počeo je da me menja na svakoj utakmici čim počne drugo poluvreme. Bez nekog razloga. Sve dok me nije potpuno sklonio. Trudim se da ne razmišljam više o tome. Ko zna zašto je to dobro".

Ne dobro, ispalo je sjajno. Pravi čovek, na pravom mestu. U pravom trenutku. Da zaustavi strašni Real.

Fotografiju Serđa Toriđina prvi je zapazio predsednik Njuelsa Eduardo Lopez. Skinuo je simpatičnog ćelavca sa grane i postavio ga na klupu svoje filijale. 'Argentina' iz Rozarija. Sve posle toga je istorija.

Možda je i Monči video sliku tužnog Jovetića na treningu Intera. Telefon u ruke i na posao. Jedan poziv menja sve. Kao i fotografija.

Fotografija. Taj digitalni zapis stvarnosti. Može ponekad da vam promeni život. Samo jedna. I to crno-bela.

Majsko popodne '96. Posle svega 15 minuta finala Lige Kasildense u Čileu, isključen je trener Alumnija. Razlog? Preterano gestikuliranje pored klupe i konstantno urlanje na sudiju.

Stadion Olaeta nema tribine i temperamentnom strategu ostaje samo jedna solucija. Krošnja obližnjeg drveta. Tu, među granama i lišćem, nastavlja da deli instrukcije i učestvuje u igri. Sa još većim žarom i energijom. Onako proćelav, u crnoj majici, sa naočarima za sunce.

Prizor kome je teško odoleti. Naročito ukoliko ste profesionalni fotoreporter u listu 'Kapitol' iz Rozarija. Serđo Toriđino nije oklevao. Aparat je škljocnuo i dao znak za početak jedne divne fudbalske priče.

"Ha-ha-ha. Nisam imao pojma da je i tako umeo da vodi utakmice" - oduševljen je Stevan Jovetić harizmom Horhea Sampaolija u razgovoru sa našim kolumnistom i svom prvom intervjuu za neki srpski medij od kako je ponovo promenio klupske boje - "Ništa me ne iznenađuje. Radi se o fantastičnom stručnjaku koji je manijakalno posvećen ofanzivnom fudbalu. Zato smo i našli zajednički jezik".

Brojke govore o toj napadačkoj revoluciji. Sevilja ima 13 bodova više u odnosu na isti period prošle sezone. Druga je na tabeli sa bodom zaostatka za Realom, a ne sedma kao pre godinu dana sa 39 bodova manje od Barselone. Posle 19 kola ima treći najbolji napad u Ligi, iza Reala i Barse. Tu je razlika najdrastičnija - 24 gola kod Emerija, 42 sa Sampaolijem.

"Tek sam dve nedelje u klubu, ali više i ne sumnjam da sam napravio pravi potez. Početak je kao iz snova. Gol u Kupu protiv Reala, samo tri dana kasnije još jedan protiv istog kluba, ali pobedonosni i to u 93. minutu. Fantastično. Nije mala stvar staviti tačku na seriju jednog Reala. 40 mečeva nisu znali za poraz. Osećaj je neopisiv. Zatim i asistencija protiv Osasune u jednoj izuzetno teškoj utakmici protiv tima koji se svim silama bori za opstanak. Nisam mogao da poželim bolju dobrodošlicu".

Samo veliki udare prvo na najjače. Zidanu je poslao poruku da će se šampionska trka voditi u troje. Zakasnio je pet dana da mu i u Kupu pomrsi račune:

"Čim sam čuo za interesovanje Sevilje, pogledao sam raspored prvenstva i video da su tri duela protiv Reala u razmaku od desetak dana. Odmah sam pozvao menadžera i zamolio ga da ubrza pregovore, kako bih stigao već za prvu utakmicu. Nažalost, želja mi se nije ostvarila. Idemo dalje. Učinili smo prvenstvo zanimljivim i borićemo se do kraja za titulu".

Borba do poslednjeg daha. Sasvim prirodno za tim koji ima ’El Zurda’ na klupi. Pasionirani ljubitelj lika i dela Marsela Bjelse. Svojevremeno je džogirao sa vokmenom na ušima. Umesto muzike, slušao je konferencije za štampu argentinskog stručnjaka:

"Gledao sam Sevilju i dok sam bio u Italiji. Uvek mi je bio interesantan način na koji Sampaoli vodi utakmicu. Strast sa kojom pristupa svakoj situaciji. Euforija u kojoj proslavlja svaki gol svoje ekipe. Zaista je specifična ličnost i meni je zadovoljstvo što sam dobio priliku da sarađujem sa takvim čovekom".

Svaki temperament oseća potrebu za kontraefektom. Sampaoli ima ljude od poverenja. Huanma Liljo je mirne naravi, ali čovek od ideje. Matijas Mana, novinar iz Argentine i video analitičar. Veliki 'bjelsista' poput šefa. Svako sa različitim karakterom. I zajedničkom dijagnozom - neizlečivo boluju od strasti za fudbalom:

"Veoma su posvećeni i vode računa o najsitnijem detalju. To se vidi već na prvom koraku. Drago mi je što sam ih na startu uverio da na mene mogu ozbiljno da računaju. Znao sam da će se šansa ukazati. Nisam gubio volju u Interu i radio sam naporno. Kako na treninzima sa ekipom, tako i individualno sa svojim trenerom. Iskreno, verujući da će neko to umeti da prepozna. Mnogo su mi značili nastupi za reprezentaciju da bih ostao u takmičarskom ritmu. Zato sam i bio maksimalno spreman za novu etapu u svojoj karijeri".

Neko je zaista umeo da prepozna. Neko ko se razume. Istinski tvorac čuda iz Sevilje. Ramon Rodrigez Verdeho. Kratko i jasno - Monči.

"Veoma sam zahvalan ljudima u klubu, pre svega treneru i sportskom direktoru koji su insistirali na mom dolasku iz Intera. Monči je posle Reala rekao da deluje kao da sam ponikao u njihovoj ’kanteri’. Imamo iste poglede na fudbal i nije bilo teško da se uklopim za tako kratko vreme".

Pojačanje iz snova. Fudbaler vrhunske klase, sa pravom nastupa na evropskoj sceni. Zvuči neverovatno, ali ga Inter nije ni licencirao za Ligu Evrope.

"Za manje od mesec dana očekuje nas prva utakmica protiv Lestera. Čitava Sevilja živi za novi uspeh u Ligi šampiona i oseća se euforija na svakom koraku. U osmini finala nema slabih rivala i ne slažem se sa onima koji tvrde da smo imali sreće u žrebu. Igramo prvo kod kuće i biće najvažnije da ne primimo gol. To je ključ uspeha jer smo dokazali da i te kako umemo da ga damo. Ima još vremena do Lestera. Očekuju nas teški ispiti protiv Espanjola, Viljareala i Las Palmasa. Tek posle toga možemo da razmišljamo o Englezima".

"CRNA GORA I SRBIJA - ZAJEDNO NA MUNDIJAL"

Bliži se Lester, ali i Poljska. Pored Ranijerija, moraće da razmišlja i o Levandovskom:

"Još uvek pokušavam da se oporavim od onoga što nas je snašlo u Jermeniji. Kada pomislim na taj poraz, sav se naježim. Potrebno je još vremena da shvatimo gde smo pogrešili. Možda je i dobro što nam dolaze Poljaci jer samo pobedom protiv favorita možemo da zaboravimo na taj košmar iz Jerevana. Ubeđen sam da pred našim navijačima možemo da pobedimo lidera grupe i napravimo ključni korak ka Svetskom prvenstvu". 

Srbija i Crna Gora trenutno u sličnom položaju. Tako blizu, a tako daleko od Rusije:

"Ma idemo zajedno na Mundijal. Ruku pod ruku. To bi bilo najlepše. Verujem da možemo".

Tumbaković se ne penje na drvo, ali poput Sampaolija ume da uđe u glavu igrača.

"Nisam ga ranije poznavao. Prijatno sam iznenađen. Ima ogromno iskustvo iza sebe i vešto ga koristi u delikatnim situacijama. Sjajan je pedagog i uverio sam se da je istina sve ono što sam čuo o njemu dok je radio u Partizanu. Svakako da mu je i Batica Mirković sa svojim autoritetom od velike pomoći u reprezentaciji. Odlično funkcionišu kao tandem i to se vidi kroz rezultate u kvalifikacijama".

"PARTIZANE, NE TUGUJ, VEĆ NA TITULU"

Partizanov trio na putu ka Rusiji. Da bar tamo reprezentuju ’crno-bele’, kada je već UEFA spustila rampu za Evropu.

"Do poslednjeg trenutka sam gajio nadu da će žalba biti usvojena. Ne mogu da zamislim sezonu bez Partizana na međunarodnoj sceni. Loša je to odluka i po klub i po srpski fudbal u celini. Ne smeju da tuguju. Moraju što pre da se okrenu prvenstvu i da pokušaju da osvoje titulu. Samo tako mogu da se izdignu iznad ove situacije".

Kao što se Stevan izdigao posle torture kod Piolija. Na sebi svojstven način. Golovima i majstorijama u dresu novog kluba:

"Iskreno, ne znam šta nije funkcionisalo u Interu. Počeo sam fantastično. Gol protiv Atalante, dva protiv Karpija. Bio sam čovek odluke u obe utakmice. Kasnije sam stao sa golovima, ali sam nastavio da igram dobro. Ušli smo u seriju pobeda kod Manćinija i uvek sam bio jedan od najboljih na terenu. Slavili smo protiv Juventusa, Milana, Rome, Palerma. Beležio sam asistencije i bili smo prvi na tabeli. Usledio je meč sa Lacijom kada me je zamenio u 55. minutu i posle toga sve kreće nizbrdo. Počeo je da me menja na svakoj utakmici čim počne drugo poluvreme. Bez nekog razloga. Sve dok me nije potpuno sklonio. Trudim se da ne razmišljam više o tome. Ko zna zašto je to dobro".

Ne dobro, ispalo je sjajno. Pravi čovek, na pravom mestu. U pravom trenutku. Da zaustavi strašni Real.

Fotografiju Serđa Toriđina prvi je zapazio predsednik Njuelsa Eduardo Lopez. Skinuo je simpatičnog ćelavca sa grane i postavio ga na klupu svoje filijale. 'Argentina' iz Rozarija. Sve posle toga je istorija.

Možda je i Monči video sliku tužnog Jovetića na treningu Intera. Telefon u ruke i na posao. Jedan poziv menja sve. Kao i fotografija.