Pripadnici Jedinice za specijalne operacije Srbije ("crvene beretke") počeli su 8. novembra 2001. protest u centru za obuku u Kula. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo auto-puta u Beogradu.

Pobuna pripadnika JSO-a praktično je počela neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.

Dan kasnije, "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta. Kasnije tog dana, pripadnici JSO-a održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Tokom pobune "crvene beretke" blokirale su autoput kod Centra "Sava", u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu "Ibarska magistrala".

Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pisano ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. Kasnije su ostavke podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.

Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.

Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović otišli su na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Đinđić nijepristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.

Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/Vreme)