U gradu koji postoji toliko dugo, kao što je to slučaj sa Sremskom Mitrovicom, neizbežni su tragovi svih naroda i civilizacija koji su u njemu živeli. I ne samo da su neizbežni, oni čine njegov identitet i njegovo kulturno nasleđe.
Ovde, gde naseljeno mesto postoji 7.000 godina, one koji su tu nekada živeli i one koji tu žive sada, najviše spaja religija i hramovi posvećeni njoj.
Kroz celokupno postojanje grada, od antike, preko srednjeg veka, pa sve do danas, molitveni gramovi imali su veliku ulogu. Oni su bili, i još uvek su, simboli nacionalnog pripadanja za vernike. Najstariji religijski ostaci su oni koji svedoče o antičkim rimskim božanstvima, kao što su brojni žrtvenici podizani u slavu bogova.
Jedno od najvažnijih pronalazaka su ostaci bazilike posvećene svetom Dimitriju po kome je grad i dobio ime. Potiče iz prve polovine 5. veka i jedan je od najstarijih hrišćanskih hramova, a ujedno i dokaz o ranom hrišćanstvu u rimskom Sirmijumu. Zato vam predlažemo da hodočašće kroz Sremsku Mitrovicu započnete upravo od ovog lokaliteta, mesta na kome je sve i počelo.
Da je Sirmijum bio važno hrišćansko uporište svedoči i činjenica o tome da je bio sedište crkvenih velikodostojnika. Grad je imao svoje episkope, sveti Irinej po kome pešački most nosi ime, jedan je od njih. Tu je bio i možda poznatiji Metodije, Ćirilov brat u 9.veku, a za njega se čak pretpostavlja da je ovde i sahranjen. Ipak, ostaci bogomolja iz ovog vremena nisu još uvek pronađeni, kao što ne postoje ni ostaci 15 džamija koliko ih je u ovom gradu bilo u vreme vladavine Turaka. Zato danas u Sremskoj Mitrovici možete da vidite sijaset crkava i manastira, napravljenih da očuvaju religiju i duh svih naroda koji u gradu žive.
Predlažemo vam da, nakon ostataka bazilike, vidite i posetite pravoslavnu crkvu na Trgu Sv. Stefana koja je danas posvećena Sv. Dimitriju, zaštitniku grada. Gradnja ovog hrama započela je 1791, a završena samo 3 godine kasnije.
Koliko je važan Sirmijum bio za Hrišćanstvo svedoči i verovanje da su prvi gradski biskupi, Epanet i Andronik, bili učenici svetih apostola Petra i Pavla. Nakon velikog raskola i grad se podelio na pravoslavce i katolike koji su ovde uvek živeli, i danas žive, u miru i slozi. Rimokatolička župna crkva, posvećena takođe Sv. Dimitriju, dobila je naziv konkatedrale 1984, a nešto kasnije i naziv bazilike minor, što je najveća čast ukazana jednoj crkvi. Eto nekoliko razloga da vidite i ovaj molitveni hram.
Jedan od razloga da posetite Grčkokatoličku crkvu Voznesenja Gospodnjeg u Sremskoj Mitrovici je njen izgled. Impozantna i moćna spolja, ova crkva je još lepša i neobičnija iznutra. Naime, njen enterijer originalan je po tome što je izveden u ritmu Šumanove sonate.
Nakon što posetite hramove koji se nalaze u samom gradu, predlažemo vam da obavezno krenete i put Fruške gore i neizbežnih manastira koji krase ovo prirodno blago. Na ovoj planini danas se nalazi 17 manastira koji su, nekada davno, kada je to našem narodu bilo najpotrebnije, očuvali srpsku veru i kulturu. Jedan od njih je i manastir Bešanovo.
Danas se ni ne zna zasigurno koliko je manastir Bešenovo star. U turskim popisima njegovo postojanje pominje se još sredinom 16. veka. Ono što je poznato i veoma dragoceno po ovo mesto je događaj sa početka aprilskog rata 1941. godine kada je ovde prenet ćivot sa mođtima cara Lazara, koje su kasnije prenete u Beograd. U ovom ratu stradali su manastirski konaci, da bi konačno razaranje manastira došlo 4. maja tri godine kasnije, kada ga je uništila nemačka avijacija. Tada je, pored crkve i već razrušenih konaka, uništena i kompletna kulturno - istorijska građa. Eparhija sremska i Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremske Mitrovice obnovio je ovaj nekada napušteni manastir, te danas ponovo možete da vidite svu njegovu lepotu.
Još neki od manastira Fruške gore koje na svom putu obavezno morate posetiti su i Kuveždin, Petkovica, Kuveždin je, po zabeleškama iz Šišatovačkog svitka, manastir koji je podigao Sv. Stefan Štiljanović 1520. Njegova udovica je, prema narodnom predanju, osnovala manastir Petkovicu i tu je, kao monahinja, provela svoje poslednje godine života. Freske na zidovima ovog manastira spadaju među najstarije u Sremu. Manastir Šišatovac posvećen je Sv. Nikoli, a osnovali su ga monasi iz Žiče. U njemu je sahranjen srpski despot Stefan Štiljanović, kasnije Sv. Stefan Štiljanović, Vuk Karadžić je u njemu slušao i zapisivao pesme Filipa Višnjića, dok se ovde od kolere lečio Nikola Tesla.
I ovde ćemo stati. Ostatak priče ostavljamo vama da istražite i doživite. Velika i lepa je Sremska Mitrovica, veliki i lep je Srem. Jrenite od ovog prastarog grada na put kroz vreme i prostor, a priču završite gde god se to vama bude svidelo. Svi putevi ne vode u Sremsku Mitrovicu, ali od nje putevi vode ka celom svetu.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica - Gradska uprava za obrazovanje, kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
