Uprkos tome što se sve više govori o ekologiji i održavanju zelenila, građani se nikada više nisu obraćali institucijama zbog žalbi povodom seči drveća ili čitavih drvoreda kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima Srbije.
Redakciji MONDA obratila se čitateljka sa opštine Čukarica sa pitanjem jesu li se kriterijumi zbog kojih se drveće seče poslednjih godina promenili, s obzirom na to da drveće u gradu preko noći nestaje bez objašnjenja.
"Primer je lipa koja se deset godina nalazila ispred našeg prostora i pravila hladovinu, a posečena je jedno jutro bez obaveštenja. Radnici su objasnili da je moralo tako jer se ispod nje nalazi klupa za sedenje i da to nije bezbedno. I klupa i drvo su tu bili godinama, sada je prostor ružan i goljen, a dok novo drvo poraste, proći će nam decenije gledajući samo beton. Pritom, niko ni neće više da sedi na toj klupi koja je bez hladovine i zaklona. Inače, iza zgrade je prostor koji je zapušten i pun šiblja za koji niko nije nadležan, a zdrava i mlada lipa koja je tek dovoljno izrasla da ulepša prostor, seče se navodno zbog jedne klupe", kaže Marija Mićić sa Čukarice.
Prema odgovoru nadležnih iz JKP Zelenilo, uklanjanje stabala u Beogradu vrši se samo kao krajnja mera u slučajevima kada su stabla suva, obolela, nebezbedna i ugrožavaju građane, instalacije i imovinu. Procenu o zdravstvenom stanju donose stručnjaci JKP Zelenilo Beograd, kažu iz ove institucije za MONDO.
ZAŠTO JE DRVEĆE POSTALO NEBEZBEDNO?
Preduzeće je dužno da sa javne zelene površine primenjuje redovne mere nege i uklanja stabla ili delove stabla koja su suva, obolela, prezrela, sa aspekta bezbednosti kritična, a sve to u skladu sa Odlukom o uređenju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina.
"To su stabla u procesu izvaljivanja, rizično nagnuta, visoko izrasle krošnje, oštećena od elementarnih nepogoda ili saobraćajnog udesa. Uklanjanje zdravih stabala sa javne zelene površine koja ugrožavaju objekte i podzemne instacije, na zahtev građana iz beogradskih opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukrica, vrši se na osnovu odobrenja Gradske uprave nadležne za komunalne poslove. Prethodno je potrebno mišljenje stalne stručne komisije. Uz zahtev za izdavanje odobrenja, dostavlja se dokument kojim se dokazuje ugroženost objekta, odnosno podzemnih instalacija", kažu iz "Zelenila" Beograd.
Prema njihovim rečima, ukoliko neko želi da se stablo, koje se nalazi na javnoj zelenoj površini iz opravdanih razloga seče, treba u pismenoj formi da obrazloži zahtev i preda ga Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove grada Beograda.
"Nakon toga se izdaje rešenje za seču ili intervenciju na stablima. Ako se to stablo nalazi na javnoj zelenoj površini koja je u okviru redovnog programa održavanja, radove će izvoditi Zelenilo Beograd u vreme mirovanja vegetacije. Građani se ne obaveštavaju osim ukoliko parkirana vozila nisu ispod drveta. Ukoliko se stablo nalazi na javnoj zelenoj površini koju idržava JKP Zelenilo Beograd, Beograd i ne ometa instalacije, objekte ili ostalu infrastrukturu, zdravo je i vitalno, ne može se reći da ima opravdanih razloga za seču", kažu iz Zelenila.
GRAĐANI NEPLANSKI SADE, PA JE SEČA NEOPHODNA?
Iako je često pitanje građana zašto se drvo sadi a zatim seče zbog prevelike krošnje i da li se plan o vrsti drveta pravi unapred, iz Zelenila odgovaraju da "do problema sa krošnjom i fasadama dolazi najčešće zbog neplanske sadnje, koju često samoinicijativno vrše građani, u želji da oplemene prostor, ali ne poznavajući vrste i ne vodeći računa o blizini objekta".
"Krošnje možemo definisati kao prevelike samo u slučajevima kada zbog postojanja nadzemnih instalacija, kontaktne mreže za gradski saobraćaj, ostale infrastrukture ili objekta, nepostoji dovoljno prostora za razvoj. Planskom sadnjom koju izvodi JKP Zelenilo Beograd, biraju se vrste koje su adekvatne za određenu lokaciju. Procenu zdravstvenog stanja stabala vrše stručnjaci zaposleni u ovom preduzeću, inženjeri šumarstva, pejzažne i arhitekturei zaštite biljaka Vrstu stabala definišu stručnjaci koji su odlično upoznati sa karakteristikama svake vrste drveća, dimenzijama koje dostiže", tvrde iz "Zelenila".
JEDAN HRAST STAR 200 GODINA
Najstarije zaštićeno stablo u Beogradu je hrast na Cvetnom trgu koji je star oko 200 godina, koji je ostatak hrastovo jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do Manježa. Dobrog je stanja i veće grane su stabilzovane i povezane metalnim sajlama i obujmicama u cilju zaštite odloma, kažu iz Zelenila.
"Napominjemo da je svako vitalno stablo u Beogradu od izuzetnog značaja. Jedno odraslo stablo tokom vegetacije proizvede kiseonik koji godišnje na disanje potroši 18 ljudi. Drveće apsorbuje ugljendioksid iz vazduha, snižava temperaturu tokom leta, smanjuje količinu zagađenja, daje stanište insektima, vizuelno i estetski oplemenjuje prostor", kažu iz ove institucije.
SEČA SE VRŠI ČEŠĆE NEGO RANIJE
Postoje drugačiji kriterijumi kako se sa zelenilom i drvećem postupa i gde će ono biti posađeno, u odnosu na sve prethodne decenije, kaže Darija Filemonović, analitičar zaštite životne sredine.
"Sada vladaju drugačija pravila kada se drveće i sadnice moraju zameniti. Nisam sigurna da idemo u korak sa evropskim standardima, jer se često vidi da koristimo stare metode održavanja koje se više ne preporučuju. To je sigurno jedan od razloga što nam zasađeno drveće ne uspeva i ne napreduje, pa nakon seče i nove sadnje sve deluje ogoljeno", kaže Darija.
Više se gotovo ne dešava da jedno drvo u gradu stoji po 50 ili 100 godina, jer se procenjuje da to nije bezbedno.
"Upravo zbog toga imamo delove grada koji su prazni i bez zelenila, dok postoje i neki drugi gde je zelenila zaista mnogo i gde važe drugačiji kriterijumi, kao što je Košutnjak. Mora se više govoriti o važnosti drveća u centru grada, jer se na taj način smanjuje zagađenje, visoke letnje temperature i mnogo poboljšava sama estetika grada, za razliku od površina i trgova koji su "zaliveni" betonom", kaže Darija Filemonović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
