Gotovo mesec dana građani Bačke Palanke brane hrastovu šumu u ovom gradu staru 117 godina, koju su započeli da seku radnici "Vojvodinašuma".
Nakon što je JP “Vojvodina šume” najavilo da će započeti planiranu seču i novu sadnju Polojske šume kod Bačke Palanke, veliki broj građana pobunio se protiv ove odluke.
Lokalno Udruženje “Akvila”, ekološka udruženja i organizacije koje se bave zaštitom prirode u Vojvodini, stali su u odbranu devet hektara šume koja su preostala i pobunili su se protiv seče nekih od poslednjih u nizijskih hrastovih šuma u Južnobačkoj regiji.
Iz preduzeća "Vojvodinašume" tvrde da je sve u ovom procesu legalno i da se radi po planu za obnavljanje ove šume, koja je prezrela i koja je gotovo pred umiranjem.
GRAĐANI DANONOĆNO ČUVAJU ŠTA IM JE PREOSTALO
Predsednik udruženje "Akvila BP" iz Bačke Palanke Goran Jatić, kaže da na ovom mestu danonoćno dežuraju građani i organizacije, čuvajući preostalo drveće i čekajući, kako tvrdi, međunarodnu inspekciju, koja treba da proceni štetu.
"Seča je započeta pre mesec dana. Fizički smo ih izbacili i sada dežuramo 24 sata. Došli su pre izlaska sunca, posečeno je 100 stabala za dva dana i sada smo uspeli da to privremeno zaustavimo. Skoro 5.000 građana je potpisalo inicijativu da se drvoredi ne seku", kaže Goran Jatić za MONDO.
NIŠTA NOVO ŠTO JE ZASAĐENO, NIJE IZRASLO
Ovo je poslednji fragment šume u ovom kraju, rekao je Jatić.
"Na ovom mestu živi mnogo strogo zaštićenih vrsta, kojima se uništava stanište. Iz Vojovodinašume tvrde da će saditi novo drveće, ali od 400 vrba koje su do sada posadili u gradu, nije niklo ni pet odsto, jer se to ne održava.To je najkvalitetniji hrast i mislimo da se sve radi zbog finansijske dobiti", tvrdi Jatić.
MOČVARNI ČEMPRESI STARI 700 GODINA
Već je bila seča zaštićenih parkova druge i treće kategorije, pod izgovorom da je drveće bolesno. Kiseonika ima manje u celom gradu, jer se seklo i u zaštićenom području Bagremare i parku prirode "Tikvara", kaže naš sagovornik.
"Tu je jedina šuma močvarnih čempresa u Srbiji. Stara je oko 80 godina, a ovo drveće može da živi do 700 godina. Građani su zabrinuti zato što su u planu Nacionalne regatne staze videli da bi neko od ovih drveća moglo da bude posečeno. Drvored sa više od 100 stabala simbol je grada, ali i jedino mesto odakle je moguće širiti ovu vrstu. Predstavlja jedinu semenu sastojinu močvarnih čempresa u Srbiji, koja je registrovana kao semenski objekat", kažu iz Udruženja "Akvila".
GRAĐANI BAČKE PALANKE BRANE ŠUMU STARU 117 GODINA: Danonoćno stražare pored hrastovih stabala, evo šta kažu nadležni!
"NEMA NIKAKVIH ZAKONSKIH NEPRAVILNOSTI"
Trenutno je seča prekinuta zbog toga što građani ne dozvoljavaju pristup radnicima koji obavljaju seču, potvrđuje izvršni direktor Vojvodinašuma Marko Marinković.
"Ne želimo tenziju, da se neko povredi i da izlažemo ljude riziku. Nećemo raditi ništa na silu, dok se stvari ne raščiste. Već smo imali sastanak sa Udruženjem koji je trajao tri sata i dali smo im na uvid brojnu dokumentaciju, ali to ništa nije pomoglo. Tri inspekcije su izlazile na teren, i sve tri su utvrdile da je sve u redu sa radovima i da nema nikavih nepravilnosti. Ako to kaže šumarska struka, mislim da je sve drugo neosnovano. Dao sam predlog da se dovede bilo koji stručnjak sa instituta za šumarstvo, koji će reći suprotno i koji će dokazati da mi radimo nešto pogrešno", kaže Marko Marinković.
SAČUVAĆEMO ŽIVOTINJSKE VRSTE, TVRDI "VOJVODINAŠUME"
Sve što je urađeno i što će tek biti urađeno na području hrastove šume u Bačkoj Palanci radi u skladu sa svim zakonima, dokumentima i planovima koji su doneti još 2013. godine, kaže za MONDO izvršni direktor Vojvodina šuma Marko Marinković.
"Za to je bila potrebna dozvola Zavoda za zaštitu prirode i mnogih drugih institucija, što znači da "Vojovodina šume" nije samovoljno donela takvu odluku. Od ukupno devet hektara, ostavićemo 40 stabala kako bi se sačuvale životinjske vrste, insekti i ptice. Zavod za zaštitu prirode procenio je da je to količina stabala koja je dovoljna za to", kaže izvršni direktor "Vojvodinašume".
POKAZUJE ZNAKE ODUMIRANJA 10 GODINA
Razlog za seču ove šume jeste zapravo potreba da se ona obnovi i da se posadi ista vrsta, u istom broju stabala.Kako kaže, iznose se netačni podaci da nećemo saditi hrastove nego topole.
"Stručnjaci su procenili da je drveće u toj šumi prezrelo, da ne može da se obnovi i da zato mora da se ukloni. Prema pravilima šumarstva, tačno se zna kada se pravi plan za seču, kada je drvo počelo da se razgrađuje.Oko 60 odsto je počelo da pokazuje znake odumiranje još pre 10 godina. Drvo koje nije bacilo žir godinama, nastavlja da se ragrađuje, stagnira ne proizvodi kiseonik" kaže Marko Marinković.
Sledeće što će da se desi ako ne obovimo šumu jeste prirodna sukcesija, tj. da na ovom terenu izraste neka druga nova adaptibilna vrsta drveta, na štetu hrasta.
"Mi moramo da čivamo hrast i da posadimo mladu šumu hrasta koji mora da se neguje. I ovaj koji postoji 117 godina zasađen je tako, na veštački način. Ako pustimo da priroda uradi svoje, ostaćemo bez ove vrste hrasta. Ugroženi smo klimatskim promenama, novim vrstama insekata i bolestima drveća, sa svim tim moramo da se izborimo. Naš hrast nažalost ne može da živi 800 godina", kaže Marko Marinković.
Osim toga, pokazalo se da je ovo podrućje nebezbedno jer smo se naplaćali štete od toga što je nekome slupan auto ili je neko povređen jer je drvo palo na njega, kaže direktor "Vojvodinašume".
NE TREBA DA BRANIMO ŠUMU OD ŠUMARA, NEGO GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA
Ipak, ne radimo sanitarnu seču samo bolesnih stabala, nego radimo celu obnovu, kaže Marko Marinković. To znači da će se stabla koja jesu zdrava iskoristiti i prodati, jer je to osnov zelene ekonomije i takva stabla su ekološki mnogo prihvatljivija za proizvodnju i čovekove potrebe nego nezdrava stabla.
"Pratimo kada drveće počinje da odumire i kada ga treba iskoristiti, i to ne na osnovu tržišnih prilika, nego stanja na terenu. Ovo drvo će kupiti neko preduzeće i sistemski iskoristiti. Bolje da prodamo što skuplje kako bismo isti i veći novac dali prirodi na održavanje, jer već za to izdvajamo blizu milijardu dinara. Ne treba da branimo šume od šumara, nego od građevinskog zemljišta", kaže direktor "Vojvodinašume".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
