Određeni broj vozača u Srbiji ne poštuje pravila parkiranja, i za to ne snosi kaznu.
Iako svi veliki tržni centri imaju posebna mesta rezervisana za parkiranje vozila za osobe sa invaliditetom, svedoci smo da ih veoma često koriste bahati vozači, kojima gotovo da niko ne može da stane na put. Kako je šoping mol privatna svojina, a ne javna površina, u njima ne mogu da deluju nadležni organi, te je sve na dobroj volji vlasnika, koji se kontrolom parkiranih vozila retko bave
Osobe sa invaliditetom često ostaju bez mesta koje im je namenjeno jer bahate vozače mrzi da pređu neki korak više, te se parkiraju na jasno obeleženim mestima koja nisu namenjena za njih samo da bi bili tik do ulaza u tržni centar. Njih nadležni organi ne mogu da sankcionišu jer je tržni centar privatna svojina, a ne javno vlasništvo. Tako njihova bahatost prolazi nekažnjeno, a ispaštaju nedužni.
O tome koliko je teško ovakav problem rešiti, za Kurir govori Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.
"Bahate vozače koji se parkiraju na mestima koja su predviđena za osobe sa invaliditetom gotovo da je nemoguće kazniti. Problem je što su ta parking mesta, kao i sva druga, u vlasništvu tržnog centra. Dakle, ona nisu javno vlasništvo, te tu javna preduzeća ne mogu da reaguju. Dakle, bahati vozač ne može da bude sankcionisan od strane inspekcije, komunalne milicije, policije. Da je u pitanju javna površina, mogao bi to vozilo da odnese pauk. Ovako to nije moguće", kaže on i dodaje da jedino vlasnik ili ovlašćeno lice tržnog centra mogu da sankcionišu nekako vozača, ukoliko to žele.
Prema njegovim rečima, rešenje postoji. Kako kaže, bahatom vozaču može se, ako se parkira na mestu namenjenom za vozila osoba sa invaliditetom, naplatiti posebna karta.
"To mesto može da se tretira kao VIP mesto i da se naglasi da je cena po satu za parkiranje na tom mestu, na primer, 2.000 do 5.000 dinara, kao i da je za osobe sa invaliditetom isto mesto, naravno, besplatno. Mogli bi iz tržnih centara tako da debelo naplate svaki započeti sat i da bahate vozače ne puste da vozilom napuste tržni centar sve dok ne plate parking, kao i svi drugi. Tako takvim vozačima ne bi palo na pamet da se tu parkiraju", kaže on.
Ljudi koji su ključni u lancu tržnih centara jednostavno žmure na to, a u prilog tome govore fotografije na društvenim mrežama koje sugrađani objavljuju kad ih uhvate na parkingu koji nije za njih.
"Tržni centri ispunjavaju svoju normu, prave parking mesta namenjena osobama sa invaliditetom, ali se daljom kontrolom retko ko bavi", kaže on.
Ko može da se parkira na ova mesta
Parking mesta za osobe sa invaliditetom mogu da koriste osobe kojima su oštećeni ekstremiteti bitni za upravljanje vozilom (najmanje 70 odsto telesnog oštećenja), lica obolela od distrofije, paraplegije, kvadriplegije, cerebralne paralize i multiple skleroze, osobe koje imaju oštećenje vida najmanje 90 odsto, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata od I do IV grupe invalidnosti i lica na dijalizi.
(MONDO)