Nataša V. obratila se redakciji MONDA sa pitanjem da li bi u školama psiholozi i pedagozi trebalo da razgovaraju sa đacima kako bi utvrdili u kakvim porodičnim uslovima odrastaju.
Nasilje u porodici veliki je društveni problem i sve se češće u medijima pojavljuju informacije o ženama koje su muževi ubili. Nataša V. (35) iz Beograda obratila se redakciji MONDA sa pitanjem da li bi u školama psiholozi i pedagozi trebalo da razgovaraju sa đacima kako bi utvrdili u kakvim porodičnim uslovima odrastaju.
Kako je otkrila u razgovoru za naš portal, majka je deteta, koje je u septembru prošle godine, krenulo u prvi razred. "Prvo što sam ga pitala jeste da li ga je psiholog na razgovoru za upis u školu pitao u kakvoj porodici raste. To mi je bilo važno jer je to prvi razgovor gde neko stručno lice može da utvrdi da li dete odrasta u zdravoj sredini", započela je razgovor Nataša V.
Napomenula je da joj je dete reklo da ga psiholog ništa nije pitao vezano za porodicu. "Mislim da je važno da deci bude postavljeno to pitanje jer na taj način može da se pomogne članovima porodice u kojoj dolazi do nasilja. Moglo bi na vreme da bude uočeno nasilje i da se spreči. Razgovor sa psihologom je prvi gde dete ostaje samo sa stručnim licem i gde može da govori bez nadzora roditelja. Na primer, dete kad ide kod lekara, u ordinaciju mora da uđe i roditelj i mala je verovatnoća da će se dete požaliti lekaru pred roditeljem", kazala je naša sagovornica.
Dodala je da smatra da razgovor sa psihologom u školi može da pomogne mnogim žrtvama nasilja kad bi se postavljala pitanja o porodici. Iz Ministarstva prosvete su za MONDO izjavili da stručni saradnici vrše ispitivanje deteta upisanog u osnovnu školu procenom intelektualnog, kognitivnog i socijalnog statusa deteta radi formiranja odeljenja i davanja preporuka za dalji rad.
"Psiholog i pedagog ne utvrđuju da li postoji porodično nasilje, ali ako tokom kontakta sa detetom ili porodicom posumnjaju na moguće nasilje u porodici postupaju u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Tokom kontakta sa detetom i porodicom oni prikupljaju podatke o razvoju deteta, aktuelnom funkcionisanju deteta, osnovne podatke o porodici i sredini u kojoj dete živi", rečeno je iz Ministarstva.
Kako navode iz ove institucije, zaposleni u ustanovama obrazovanja ne ispituju da li je dete žrtva porodičnog nasilja, ali imaju kompetencije da prepoznaju sumnju i da u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici postupaju, odnosno obaveste nadležne službe. Ovim Zakonom je propisano da kada postoji sumnja obaveza ustanove je da izvrši prijavu nadležnom centru za socijalni rad, a ako postoji procena da je ugrožen fizički integritet deteta i policiju.
Nataša V. napomenula je u razgovoru za naš portal da dete ne mora lično da doživljava batine, vređanje i ostale oblike nasilja kako bi i samo bilo žrtva nasilja. Navodi da su deca žrtve porodičnog nasilja i kad gledaju da na primer otac fizički zlostavlja majku. Prema njenom mišljenju zato je bitno da psiholozi postavljaju pitanje da li je neko od roditelja žrtva nasilja.
"Zaposleni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja ne ispituju da li je neko od roditelja žrtva porodičnog nasilja ali škola ima obavezu da kroz edukaciju i prevenciju podiže svest roditelja, učenika, zaposlenih o značaju prijave nasilja u porodici. Ukoliko škola dođe do saznanja da je neko od roditelja moguća žrtva nasilja u porodici u obavezi je da izvrši prijavu nadležnom centru za socijalni rad, a ako postoji procena da je ugrožen fizički integritet osobe i policiju", objasnili su nam iz Ministarstva prosvete.
Kako navode ustanove obrazovanja i vaspitanja su u obavezi da planiraju preventivne aktivnosti u oblasti prevencije svih oblika nasilja, pa tako i porodičnog. Na Nacionalnoj platformi "Čuvam te" postoji i posebna obuka za zaposlene u obrazovanju sa ciljem osnaživanja za prevenciju i reagovanje u situacijama saznanja o porodičnom nasilju.
Iz Ministarstva prosvete su nam objasnili da stručni saradnici učestvuju u planiranju i programiranju obrazovno-vaspitnog rada ustanove, pružaju podršku nastavnicima, pružaju podršku učenicima i roditeljima, učestvuju u radu stručnih organa i tela ustanove, sarađuju sa nadležnim ustanovama i stručnjacima. Njihovi osnovni zadaci su da učestvuju u stvaranju optimalnih uslova za razvoj dece i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada i njihov rad je isključivo savetodavno konsultativan. Neretko zaposleni u ustanovama kada izgrade odnos poverenja sa učenicima dobiju relevantne informacije za dalje postupanje u situaciji sumnje na porodično nasilje.
"Naglašavamo da je zadatak stručnog saradnika da prepozna moguće znake porodičnog nasilja ali ne vrši ispitivanje i utvrđivanje što je u nadležnosti tužilaštva i centra za socijalni rad koji je zadužen za koordinaciju zaštite deteta u procesu zaštite od porodičnog nasilja. Takođe, on je važan član tima u pružanje podrške učeniku u okviru škole i sprovođenju operativnog plana zaštite kao i komunikaciji sa drugim strunjacima uključenim u podršku učeniku i porodici", zaključili su za MONDO iz navedenog Ministarstva.
(MONDO)
