Svetlana Vukajlović progovorila o velikom životnom zaokretu i otkrila da na 10 hektara ima zasade jabuke, borovnice i lavande.
Koliko god bili čudni putevi Gospodnji, u nekim slučajevima pokazaće se da su oni ljudski najčudniji i da mogu vrlo lako da vas odvedu do uspeha ali i skrenu sa tog pravca i dovedu do ivice ponora. Takav put je prošla Svetlana Vukajlović, nekadašnja direktorka RFZO, koja je slavu, stečenu tom funkcijom, u trenutku zamenila pritvorom i osudama. Danas na oko 10 hektara na Fruškoj Gori vodi ozbiljan biznis i gaji jabuke, borovnice i lavandu.
Njen život, u jednom periodu, je gotovo filmski i kreće se od "Staze slave" Stenlija Kjubrika do "Puta u pakao" Craiga Rossa. Doduše, ne po sadržaju i vremenu u kome su smešteni, već samo po nazivima. Iz tih američkih filmova je ona pre sedam godina izašla i ušla u mirne vode srpske poljoprivrede i to na obodu Fruške Gore.
U posao su je odveli novi putokazi koje je videla u pritvorskoj ćeliji, u kojoj je bila osam meseci. Na to mesto je došla iz udobne direktorske fotelje, i to zbog sumnje da su ona i još tri saradnika, navodno nelegalnom nabavkom vakcina protiv „svinjskog gripa", krajem 2009. godine, oštetili državni budžet za oko 1,25 miliona evra.
Od hapšenja i pokretanja postupka protiv Svetlane Vukajlović krajem 2011. godine, nakon pet godina, Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da krivičnog dela, onako kako je ono opisano u optužnici - nema.
Krivičnog dela nije bilo ali ni želje da se nakon toga vrati u kolotečinu posla u kancelarijama i rada sa ljudima pa je njeno ime i prezime, po starom srpskom običaju, gotovo zaboravljeno u javnosti.
Razlog za to krije se u činjenici što je svoj životni put izmestila iz javnog u privatni sektor, i postala svoj gazda u svom poslu. To gazdovanje je krenulo pre sedam godina kada je, zajedno sa svojom porodicom, na pet hektara fruškogorske plodne zemlje, zasadila jabuke. U tome joj je tada pomogao prijatelj koji je bio direktor jedne kompanije, koja se bavi proizvodnjom i izvozom jabuka,čije znanje i novac su doveli do toga da sada na svojoj plantaži ubere godišnje oko 300 tona ovog voća.
Da je u poljoprivredi nabavila pravu "vakcinu" i da je posao dobro krenuo, potvrđuje i to što se nije zaustavila samo na jabukama već je počela da se bavi i drugim kulturama, poput borovnice.
"Blic Biznis" je pokušao da sazna odakle ovakav zaokret u karijeri Svetlane Vukajlović. Malo iznenađena što se interesujemo za nju objasnila je da nekada iz najtežih lekcije u životu, čovek nauči mnogo.
Ona kaže da su je te lekcije dovele do uspeha i da veruje da ima istine u izreci da "put do pakla je popločan dobrim namerama".
"Ovo kažem figurativno a moj put u ovo carstvo plodova je moj beg od stresa koji sam doživela nakon nepravednih optužbi da sam zloupotrebila svoj položaj i oštetila državni budžet. Očekivala sam oslobađajuću odluku tužilaštava, jer nije bilo nikakvog krivičnog dela u tome za šta smo bili optuženi, ali trebalo je mnogo vremena i živaca da se iz tog pakla izađe. U tome sam uspela uz pomoć porodice i to tako što sam svoju poslovnu karijeru vezala samo za sebe i svoje znanje. Doduše, o poljoprivredi nisam mnogo znala ali u tome 2018. godine mi je pomogao moj prijatelj koji je bio direktor jedne kompanije. Na mom imanju, na 7 hektara zasadili smo jabuke i danas imamo rod od 300 tona godišnje. Na plantaži gajimo i staru srpsku autohtonu sortu "šumatovku" koja se ne prska i od koje moja ćerka, koja vodi posao, pravi sok", objašnava Vukajlović.
Ona dodaje da su asortiman svojih proizvoda proširili i na borovnice, koje su ove godine dale i prvi rod.
"Posao sa borovnicama je nova investicija u koju smo ušli uz pomoć IPARD fondova, koji nam je pokrio 65 posto troškova. Zasad se prostire na dva hektara i očekujemo oko 13 tona roda ovog voća. Izuzetno sam srećna u ovim mojim čarobnim bojama voća, koje su mi zadovoljstvo ali i osnova za pristojnu zaradu. Te boje sam proširila i bojom lavande, koja je moje zadovoljstvo i ne uzgajam je zbog novca već zbog svoje sreće. Ulje koje dobijamo delimo prijateljima, koji često borave na našoj plantaži. U ovom našem uspehu pomažu nam i radnici iz okoline Leskovca, jer na ovom području ih nema, koji već godinama sezonski rade i koje smatramo delom naše porodice" kaže Vukajlović.
Dok sve ovo izgovara ne zaboravlja da istakne da je njoj država Srbija, koju je tužila zbog neosnovanog pritvaranja, pomogla subvencijama, da širi svoj posao.
"Krenula sam od nule i ne bih uspela ni ja kao ni mnogi poljoprivrednici bez te pomoći. Poljoprivreda je moj izbor. Po obrazovanju sam diplomirani pravnik sa pravosudnim ispitom i magistar ekonomije a po zanimanju poljoprivrednik i to mi sasvim lepo zvuči. To što sam podnela tužbu protiv države je zbog moje lične satisfakcije vezane za ono što sam doživela u jednom nepravednom slučaju", kaže Vukajlović.
(MONDO/Blic biznis)
