Vesna P. je opisala muku koju već neko vreme muči sa stršljenovima na Kanarevom brdu.
Na samu pomen stršljenova mnoge podilazi jeza, naročito nakon vesti da je žena (57) iz okoline Čačka u julu preminula od posledica njihovog ujeda. Da prijatnu avgustovsku i septembarsku noć ovi insekti itekako mogu da pokvare, uverila se sagovornica Vesna P. koja je opisala muku koju već neko vreme muči sa ovim nezvanim gostima na Kanarevom brdu.
"Čim padne noć i vide tračak svetlosti iz stana, 'nacrtaju' se pred prozorom i kreće najezda. Ako je prozor otvoren, desi se da uđe jedan ili dva i odmah lete na izvor svetlosti. Tada nastupi opšta panika jer svi znamo da ujed stršljena može biti koban. Onda sledi prava muka jer ih nije lako isterati dok pred prozorom čeka još nekoliko stršljenova koji udaraju o staklo u nadi da će i oni ući. Na sreću, nikoga od ukućana nisu ujeli. Trudimo da budemo koliko-toliko smireni, jer je poznato da oni napadaju ukoliko se osećaju ugroženo ili uznemireno", opisuje borbu sa najvećim insektom iz porodice osa sagovornica Vesna P. i dodaje da je preko puta stana šuma i da su verovatno negde u blizini napravili leglo, ali da ono nije na vidljivom mestu.
Zmijolovac Vladica Stanković svoju hrabrost na delu često pokazuje uklanjajući i legla stršljenova. Stanković naglašava za Espreso da period žege i velike toplote odgovara stršljenovima. Objasnio je na koji način se u ovom periodu godine formiraju legla.
"Ima ih puno u ovom periodu jer su napravili svoja legla ili ih formiraju. To traje tokom septembra, ali bude i u oktobru u zavisnosti od vremenskih prilika. Legla najčešće prave u fasadama, krovovima i drugim nepristupačnim mestima. Njihova legla sam nalazio čak i u krevetima", ističe Vladica i dodaje da je to vrlo rizično po čoveka.
"Matica u svojim ustima na proleće skuplja lišće i koru od drveta i počinje da formira leglo. Tada je ona i matica i radilica. Kada formira prvo leglo, mladi izlaze i preuzimaju njenu ulogu radilice. Hrane se na dva i po kilometra u opsegu, može da ih bude od 400 do 1.000 jedinki i mogu biti agresivni kada brane leglo. Hrane se nektarom i insektima. Komentarišući slučaj sagovornice, istakao je da stršljenovi idu na svetlo i to je to jedan od razloga njihove uporne najezde.
"Najverovatnije je u blizini tog stana neko leglo. Uveče im odgovara svetlost pošto nisu toliko aktivni. Naročito su aktivni kada su tople noći, a to nije slučaj tokom hladnih noći. U stanovima može da ih "izaziva" cveće. Odgovara im toplota i mesto gde ih ništa ne uznemirava", navodi Vladica Stanković za Espreso. Ističe da bi najbolje bilo otvoriti vrata i prozore i sačekati da stršljen izađe iz stambenog prostora ukoliko čovek nije direktno ugrožen.
Podsetimo, Stanković je intervenisao i u uklanjanju legla stršljenova u Vladičinom Hanu. Stršljenovi su u roletni porodične kuće napravili leglo.
"Ljudi često ne primete legla u domaćinstvu, jer su na nepristupačnim mestima. Ovaj put je bilo više od 500 jedinki, ozbiljno leglo", objašnjava Stanković. Kaže da njima pogoduje ovo toplo vreme kako bi se množili, zato su najaktivniji u ovom periodu. Uglavnom leglo prave na nepristupačnom, sunčanom mestu. Obično se nalaze na tavanima, krovovima, posebno u vikendicama koje su prazne. Stršljenovi predstavljaju opasnost po ljude, istakao je za Kurir Stanković.
A evo po čemu su stršljenovi specifični. "Kada jedan stršljen napadne i ubode, on pusti feromon. On dalje daje signal drugim stršljenima koji kreću u napad. Otud se i događa da čoveka na isto mesto ujede pet, šest stršljena. Jedno leglo može da ima od 400 do 1.000 jedinki. Hrane se insektima, sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća. Njihov opseg je od dva do dva i po kilometra" Interesantno je da ih iritiraju jarke boje, dok na belu ne reaguju", objašnjava Vladica Stanković predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine „Poskok“ iz Vladičinog Hana.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Espresso)
