Ivan Ivanji radio je preko 20 godina kao Titov prevodilac.
Književnik i prevodilac Ivan Ivanji preminuo je juče u 96. godini života. Bio je tvorac preko 30 romana, zbirka poezije, ali ono po čemu je najviše upamćen jeste da je više od dve decenije bio Titov prevodilac.
Pored prevoda Brehta, Borherta, Grasa, Bela, Encensbergera, Jaspersa, Ivanji je više od 20 godina bio Titova prva pomoć u prevođenju sa nemačkog jezika. Pored Tita bio je prvodilac brojnim državnim i partijskim funkcionerima, a često je prepričavao dogodovštine nekadašnjeg predsednika SFRJ. Ivanji se prisetio jednog ručka u Titovu čast koji je pripremljen u Diseldorfu 1974. Predsednik pokrajinske vlade, socijaldemokrata Hajnc Kin, drži zdravicu:
"Vi ste, gospodine predsedniče, kako čujem, bili jedan od prvih jugoslovenskih gastarbajtera u Nemačkoj, a kažu da ste tada hteli da emigrirate u Ameriku. Šta bi bilo od vas, od vaše zemlje, od Evrope da ste se tada iselili na drugi kontinent", upitao je Tita Kin.
Ivanji kaže da mu je potom Tito šapnuo:
"Sad ne mogu da pročitam te gluposti koje su mi napisali, sad moramo da improviziramo", rekao je Tito i odmah nastavio:
"Jeste, gospodine predsedniče vlade, 1912. godine sam bio probni vozač kod Dajmler-Benca u Manhajmu. I jeste, razmišljao sam o tome da odem u Ameriku. Ne umem, naravno, da vam odgovorim na pitanja šta bi bilo od moje zemlje ili čak Evrope da sam tada otišao, ali šta bi sa mnom bilo, to ću vam reći. U tom slučaju ja bih sada bio milioner u Americi", naveo je tada Broz.
Nemački milioneri koji su tada sedeli za stolom, prema rečima Ivanjia, počeli su da se smeju i činilo se kao da su poverovali u ovu priču. On je u pojedinim razgovorima isticao da je Tito bio loš govornik, ali je umeo da improvizuje.
"Tito je bio najbolji loši govornik. Bio je loš govornik ali je bio duhovit i onda je umeo da improvizuje", rekao je on.
Tokom 20 godina bio svedok brojnih anegdota
Biti prevodilac šefu države nije nimalo lak posao, a ovaj stav je potvrdio i Ivanji. To je najbolje objasnio na primeru jednog Staljinovog prevodioca koji se našao u vrlo nezgodnoj situaciji.
"Staljinov prevodilac je na jednom sastanku koji su imali prvi čovek tadašnjeg SSSR i Čerčil, prevodio u oba pravca - i ono što je Staljin govorio i ono što je govorio britanski premijer. Dok Staljin jede priča Čerčil, posle Čerčil jede a Staljin priča. I ovaj prevodilac nikako da stigne da pojede nešto. U nekom trenutku obojica zaćutaše. Ovaj prevodilac iskoristi priliku da uzme zalogaj. Taman što je stavio hranu u usta, Staljin poče da priča. Ovaj požuri da prevede i komad hrane ispade mu iz usta. Dobio je prekor od Staljina zbog toga", kaže Ivanji i napominje da sa Titom on nije imao tih problema jer je Broz uglavnom sa nemačkim sagovornicima komunicirao bez prevodioca.
Govoreći o Jovanki Broz prisetio se i jedne anegdote iz Titovog vinskog podruma.
"Austrijski predsednik Franc Jonas bio je u poseti Jugoslaviji i negde oko 5, 6 sati sedimo svi u vinskom podrumu kod Tita. Sede Tito, Jonas, Jovanka i Jonasova žena. Ja pošto nemam posla sedim sa strane. U jednom trenutku Jovanka me zove da sednem kod njih. Stiže vino i neka pečena riba kao meze. Kažem kelneru da meni ne daje tanjir jer će kasnije biti večera. Jovanka je u nekom trenutku uzela od Tita tanjir i rekla mi - jedite vi, Tito je dosta jeo. Tito se nije bunio pošto ionako nije voleo ribu", rekao je on.
Na pitanje kako je Tito sa nemačkih ovčara prešao na to da ima pudlice kao kućne ljubimce Ivanji je rekao:
"To zaista ni meni nije jasno. Mislim da je bela muška pudla bila poklon grčke kraljice. On je baš dugo živeo. Uginuo je u trenutku kad je Tito bio veoma bolestan. Inače, čuo sam da Titu na samrti nisu rekli da je njegov pas preminuo".
BONUS VIDEO:
(Mondo/A.V.)
